KADA SE DOPING POJAVIO NA NAŠIM PROSTORIMA U PROFESIONALNOM SPORTU

U nauci, istinski entuzijazam ne poznaje godine, naprotiv, s godinama sve više cenimo svaki trenutak otkrivanja. Istraživački duh ostaje snažan, a radoznalost ne jenjava, ne gubimo onu iskru u oku kad naiđemo na nešto novo, neočekivano i uzbudljivo. Još uvek osećamo ono iskonsko uzbuđenje svaki put kada dođemo do novog otkrića — kao da po prvi put otvaramo vrata nepoznatog sveta. Nauka nas podseća da strast prema znanju i entuzijazam ne blede s vremenom, već s godinama dobija novu dubinu i snagu. 

To je čar nauke!

Kada sam počela da pišem ovaj tekst mislila sam da znam sve o ovome i da neće biti novina za mene. Kako sam se samo prevarila!

Ovaj tekst je zahtevao novo istraživanje, puno čitanja i puno uzbuđenja.

Istorijski gledano prema dostupnim informacijama na našim prostorima dopinga ima od sedamdesetih godina prošlog veka. 

PRVI ZABELEŽENI SLUČAJEVI DOPINGA NA NAŠIM PROSTORIMA

Prvi zabeleženi slučaj dopinga je bio Vlado Femić biciklista testiran 1971. godine na trci “Kroz Jugoslaviju” a bio je doping pozitivan na stimulans amfetamin.

Vrlo je interesantan slučaj Ratka Rudića iz 1975. godine kada je na svetskom prvenstvu u vaterpolu testiran nakon utakmice protiv Nemačke i bio doping pozitivan. Obzirom da je tim Jugoslavije snažno verovao svom igraču organizovana su dodatna istraživanja i ispitivanja i na kraju se došlo do toga da je rezultat bio lažno pozitivan. Nažalost, ova utakmica je registrovana u korist Nemačke a reprezentacija Jugoslavije završila na 13 mestu. Veliki igrač i veliki trener koji je ušao i u FINA kuću slavnih nikada nije preboleo ovu senku koja je pala na njegovu karijeru iako je na kraju oslobođen svih optužbi za doping. 

Kroz različite izvore dolazimo i do još jednog doping pozitivnog slučaja, prvog u fudbalu na ovim prostorima. Enver Marić, golman fudbalskog kluba Velež, bio je pozitivan 1977. godine na stimulans. 

Nakon ovih slučajeva sve do 1991. nemamo infomacije o doping pozitivnim sportistima. To svakako ne znači da ih nije bilo već da nije bilo zabeleženo, javno dokumentovano ili objavljeno.

Biljana Petrović, skakačica u vis, je 1990. godine osvojila srebrnu medalju na Evropskom prvenstvu u Splitu, a te iste godine je na Golden Gala u Rimu bila doping pozitivna na amfetamin i kažnjena sa 2 godine zabrane učešća u sportu. 

Istraživanje nas dalje vodi do 2001. godine i atletskog mitinga u Vupertalu kada je testiran Dragutin Topić i bio doping pozitivan na norandrosteron. Dragutin Topić je sam nekoliko puta govorio za medije o ovom slučaju i tome koliko mu je to problema donelo u životu.

SRBIN PIONIR U BORBI PROTIV DOPINGA- dr Mihailo Andrejević

Ova priča o tome kada se doping pojavio na našim prostorima dovela nas je do otkrića  da je jedan Srbin bio pionir borbe protiv dopinga u sportu u svetu. Naime, čuveni doktor Mihailo Andrejević Andrejka, koji je za člana Nadzornog odbora FIFA izabran 1932. godine, a već 1936. godine postao je član Izvršnog komiteta, bio je predsednik Arbitražne i Medicinske komisije FIFA a ostao je član FIFA povremeno do 1982. godine, kada je izabran za doživotnog počasnog člana. 

Doktor Andrejević je, kao predsednik Medicinske komisije FIFA, učestvovao u organizaciji i uspostavljanju borbe protiv dopinga na nivou FIFA, uključujući i sprovođenje prvih doping kontrole na Svetskom prvenstvu u fudbalu 1966. godine u Engleskoj. Doping kontrole su sprovedene na svim utakmicama tokom ovog prvenstva, uzeto je 130 uzoraka urina koji su analizirani na stimulanse u Laboratoriji Čelzi koledža u Londonu. Nakon analize doktoru Andrejeviću su stigla 3 doping pozitivna rezultata igrača Nemačkog tima iz finalne utakmice koju su igrale Engleska i Nemačka. O ovome doktor Andrejević pismeno obaveštava predsednika Nemačke fudbalske federacije, a nakon toga je usledilo objašnjenje da su ovi sportisti koristili efedrin kao lek u svrhu lečenja medicinskog stanja. Zaista treba da budemo ponosni što je Srbija imala pionira u borbi protiv dopinga u sportu – vizionara koji je, u vremenu kada se o ovoj temi malo govorilo, prepoznao važnost fer-pleja, zdravlja sportista i očuvanja istinskih vrednosti sporta. Doprinos doktora Andrejevića nije bio samo korak ispred vremena, već temelj na kojem danas gradimo odgovornu i osvešćenu sportsku zajednicu. Ponosni smo što je upravo iz naše zemlje potekla inicijativa koja je obeležila početak jedne važne borbe – borbe za čist, pošten i dostojanstven sport.

FORMIRANJE GLOBALNOG SISTEMA BORBE PROTIV DOPINGA

Pre osnivanja Svetske antidoping agencije, sistem borbe protiv dopinga u sportu nije bio harmonizovan, transparentan i usklađen u celom svetu. Međunarodne sportske federacije su imale svoja pravila i testirali su sportiste po svom nahođenju, a Međunarodni olimpijski komitet je pokušavao da uspostavi i sistem i Listu zabranjenih supstanci. U trenutku kada MOK shvata da njihova medicinska komisija nije u mogućnosti da bude regulatorno telo i da je potrebna nova organizacija koja će oblast borbe protiv dopinga u sportu urediti na najbolji mogući način formirana je Svetska antidoping agencija.

Nakon osnivanja Antidoping agencije Republike Srbije 2005. godine imamo kompletnu statistiku o doping pozitivnim slučajevima u prethodnih 20 godina. Statistiku ovih slučajeva pokazaćemo u nekom od narednih tesktova.

BONUS VIDEO

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.