OPTUŽBE KOJE TRESU MMA SCENU: "Janičić je u Tajlandu izgubio nevinost, ali ne sa ženom!" Bojković ŽESTOKO potkačio ljutog protivnika!

U Areni nas očekuje MMA spektakl 24. maja. Ovom prilikom posetili smo našeg najpopularnijeg borca Marka Bojkovića i popričali s njim o svim aktuelnostima u njegovom životu, o pripremama u Dagestanu, ali i o borbi s ljutim protivnikom Milošem Janičićem. Uživajte u nastavku emisije.

Mima: Marko, zdravo, hvala ti što si nas ugostio danas. Da te pitam prvo, kako si?

Marko: Super, evo završio sam trening i sad to snimanje za kraj nedelje. Što se kaže, za kraj nedelje ide najteži deo posla a to je snimanje, uglavnom snimanje mi najteže pada. 

Mima: Zašto to?

Marko: Pa zato što moram da pazim da ne izjavim neku glupost, to mi je najteže jer ja inače nisam lik koji voli da pazi šta priča. Još sad, kad ste vi dame tu, moram baš da pazim. Tako da mi je to najveći stres, zato se ne družim ni s kim, ne idem nigde, imam svoje drugare. Evo sad imam svog drugara iz Dagestana koji me ne razume ništa i mogu da kažem šta hoću, tako da eto.

Mima: Kad smo već kod toga, bio si tamo na pripremama, hajde nam nešto malo opširnije ispričaj o tome. Kako si se proveo, kako je bilo, kakvi su ti utisci sada kada se sve sleglo?

Marko: Pa nema šta, mnogo mi se svidelo tamo. Iskreno nisam očekivao da će mi biti tako lepo, da će me ljudi tako lepo primiti. Drugačiji je to narod, oni su ono što smo mi bili pre 30 godina, vaspitani, kulturni, znali smo da cenimo starije, poštujemo, poštovali smo žene i oni su sve te vrednosti zadržali. Sve što smo mi izgubili s vremenom oni su zadržali i koliko ja vidim bukvalno nema izuzetaka tamo. Kod nas je normalna uzrečica da ti neko vređa mamu, ženu.. Tamo za to leti glava, što je meni najbitnije jer ja sam protiv toga uvek da se i u šali vređa mama, ono što govore kao uzrečicu. To ne može da bude nikad šala i među prijateljima to ne može da postoji. Ja sam mislio da će biti problem tetovaže, ali oni kažu da to čak i vole nego zbog njihove vere ne mogu nikada to da urade, ali im se sviđaju. Nema šta, poštuju tuđu veru. Niko me nije ni pitao, u stvari, koje sam ja vere, ne zanima ih ništa od toga. Oni su domaćini, lepo su nas ugostili, gde god smo došli u restoran gazda dođe, javi nam se pošto smo tu turisti, pošto smo tu novi. Svi imaju predrasude da su oni sad neki nasilnici. Nije neki luksuz tamo, zgrada ti je kao ovde bunker, to jeste, i putevi su loši, ne možeš nešto da vidiš ne znam ni ja šta za ljude koji žele da vide gradove poput Dubaija, Monaka i to, ali za mene kao sportistu koji je sa sela, meni je to bilo lepo da vidim jer ono, ja nisam neko ko generalno voli grad, volim planine, more, za mene je to bilo super, raj na zemlji. Hrana je jednostavno presveža. Nema, ja ovde kupim salatu, piletinu, vidiš da je to plastično, retko gde možeš da nađeš prirodno. Tamo sam jeo bukvalno s užitkom. Ti ljudi su neverovatni kako se ophode prema ljudima. Naravno, ja sam bio normalan, nisam bio idiot koji je došao tamo i ne znam šta radio. Ja sam lepo poštovao sve njih prvih nekoliko dana. Nosio sam dugačke rukave dok mi trener nije rekao da skinem slobodno i da nije problem. Super mi je bilo, doveo sam prijatelja iz Dagestana, on ima 20 godina i jedan je od njihovih najvećih potencijala sigurno. On je šampion tamo, trenira već 14 godina MMA, od šeste godine. Svi oni imaju opciju ili da idu u vojsku ili da idu na MMA trening. Tamo su svi borci i nema šta, radio sam treninge s najboljim svetskim borcima i zadovoljan sam kako sam prošao i uverio sam sebe da sam spreman za najveći svetski nivo, tako da nema šta.

Mima: Kako se on snašao ovde? 

Marko: Super, nema šta. Uzeo sam mu stan pošto sam mu rekao da dođe ovde i da će biti moja obaveza i da ću mu pomoći dok ne bude mogao da radi mečeve jer znam koliko je meni pomoglo što sam imao svog trenera Icka. Kad sam došao sa sela, došao sam sa 17 godina ovde bez ikakvih para, bez ičega. Bukvalno sam radio selidbe i snalazio sam se gde ću šta ću i onda me je on primio u svoj stan i sve mi je pomogao. Plaćao mi je hranu i znam koliko mi je to pomoglo da mogu da radim ono što volim i da se posvetim tome i evo sad pet godina nakon toga mi smo broj jedan u Evropi sigurno i sve mu se to vraća, i meni i njemu i ljudima koji su verovali u mene, tako da znam kako je to i moja želja je oduvek bila da mogu da pomognem mladim borcima koji tek dolaze iako sam ja i dalje mlad, imam tek 23 godine, ali sam postigao dosta više od svojih vršnjaka. Retko koji sportista, o borilačkim veštinama pričam, može da živi od toga. Ja eto mogu zato što sam se izborio za to i imao sam ljude koji su verovali u mene. Eto ja ću da pružim njemu i svom mlađem bratu sam rekao i još par ljudi ima kojima ću da pomognem i to bez ikakvih očekivanja. Ljudi uglavnom pomažu tebi da bi nešto očekivali od tebe. Ne volim to, gledam da pomognem, pa ti jednog dana ako misliš da na neki način možeš da mi vratiš i da mi pomogneš iz tvoje želje, okej, ali ja da ti tražim nešto zauzvrat, neću. Za mene je dovoljno da ti treniraš i ceniš to što sam ti dao mogućnost da možeš da treniraš. 

Mima: Sada si spomenuo odnos sa svojim trenerom. Moram da te pitam, koliko ti znači to što imaš do te mere blizak odnos sa njim i da li misliš da je to zapravo ključ tvog uspeha?

Marko: Pa jeste, ovo nije sport za bogataše pre svega. Ne može, ovde je retko kad došao mamin i tatin sin i uspeo. Uglavnom izađu na ova vrata posle dan dva zato što ovde nema mesta za one koji su navikli na komfor i na luksuz. Vidiš kakva je ova sala, nemaš ni stolicu da sedneš. Mi smo drugačiji. Jednostavno, ovaj sport je surov. Ovde, ako si dobar, ne može niko da ti ospori to što si dobar. Otišao u Hrvatsku, borio se, tamo sam krenuo svoju karijeru, borio sam se s njihovim borcima i niko meni nije garantovao da ću da pobedim ili ne. Ja sam došao, pobedio sam sve, napravio svoju priču i ne može tu da te gura neko - ili jesi ili nisi. Tako da mi imamo tako porodičan odnos. Nemamo ugovore, imam njega, imam još jednog trenera Marka Dimitrijevića za snagu i kondiciju, za taj deo i nema šta, mi se držimo kao porodica zajedno. U tri ujutru da ga pozovem da imam neki problem on dolazi i rešavamo zajedno. Nije poslovan odnos jer ovde nema mesta za poslovno. Mi treba da verujemo jedno drugom. Ja ulazim tamo u kavez i bijem se sa čovekom, ja moram da verujem treneru koji mi govori šta treba da uradim a ne da idem na svoju ruku. Tako da, jako je bitan taj odnos i meni je to super. On mi je drugi otac i tu nema šta. On je čovek diplomirani pravnik, batalio je posao pravnika gde je mogao da zarađuje mnogo para ili da radi sa svojim bratom koji drži sve ove Ahileje, ali on je sve to batalio i verovao u mene tako da ono, mnogo para je mogao da zarađuje od toga ali on se odlučio za ovo jer veruje da ću biti svetski šampion, to je njemu cilj. Nije mu cilj da zaradi pare, naravno kad si svetski šampion tu dolazi mnogo para ali njemu to nije primarni cilj.

Mima: Koji ti je najbolji savet koji ti je on dao da se sećaš? 

Marko: Kad nešto pogrešim, on me napuši i onda ja krenem da razmišljam. Mene niko ne može da poremeti, može da dođe bilo ko da mi kaže šta god hoće mene to ne remeti, ne primam to ka sebi, uopšte nema uticaja na mene ili autoritet bilo kakav, znači to ne postoji, ali on kad mi nešto kaže ja sednem zapitam se i tu nema protivljenja, da se mi svaðamo, to je taj autoritet koji ima nadamnom i to je to, ne može niko drugi sa mnom tako da priča. On meni može da kaže sve najgore. Dešavalo se da on meni na treningu svašta kaže i sad doðe neka budala opusti se i misli da može tako sa mnom. Pokuša i onda tu ispadne neki problem, ali u principu samo on ima i ovaj drugi trener tu mogućnost da sa mnom pričaju a da ja slušam i da se zapitam gde sam pogrešio. Ja sam dosta lud za neke stvari, mlad šta da kažem. Opet, ja imam 23 godine, šta sam ja prošao u životu da mogu da znam mnoge stvari. Mnogo izazova ima pogotovo u ovom gradu, ljudi ti prilaze svakodnevno i ja sam generalno ambiciozan. Imam mnoge stvari koje hoću da pokrenem i biznise, ne drži me mesto, ne mogu da budem samo kući i da sedim i to je to. Razmišljam i o ovome i o onome i onda mi on doðe i kaže mi gde grešim, šta pogrešim i onda me vrati na mesto, to je jako bitno. Ali savet kao savet da imam, nemam. Nema da je kulturan i fin, nego baš kako treba, drsko u ovom sportu. Nema tu baš mesta za ljubav preveliku.

Mima: Reci mi od kada datira ljubav prema ovom sportu, kada si počeo njime da se baviš i koji je bio momenat da kažeš: "To je to, želim ovim da se bavim?"

Marko: Prvi put sam sa 14 godina video MMA na internetu i tad nisam imao mogućnost da treniram. Tada sam živeo na selu imao sam tu u blizini neki klubić u kom sam trenirao sa familijom ali ništa to nije bilo ozbiljno. Međutim, ja sam izlazio na takmičenja i to bez nekih treninga. Sve sam to osvajao, pobeđivao sam protivnike i prve moje MMA mečeve sam uradio bukvalno bez treninga. Nisam nikad izgubio, tako da tu se videlo da sam roðen za to jednostavno i sve ovo ostalo je išlo samo glatko uz dobrog trenera. Tako da, mnogo je bitan taj talenat ali i da radiš, ja sam talenat koji mnogo radi.

Mima: E sad nešto što zanima sve tvoje obožavaoce. Meč 24. maja protiv ljutog protivnika Miloša Janičića. Reci mi svoja očekivanja i nešto malo više o vašem sukobu, od kada to datira? Vidimo da je baš viralno na društvenim mrežama.

Marko: Pa znaš kako, pre jedno pet godina dok sam ja još bio klinac on je tad bio profesionalni borac, imao je 15 profesionalnih mečeva, malo manje. On je tad dolazio tu i mi smo radili jedan sparing, sve lagano i onda je on to snimao. Posle toga je došao i rekao ajde da radimo da ja tebe malo završim, malo ti mene, neke poluge, on je sve to snimio. Bori se 10 godina profesionalno nije zaradio dinara, zaradio je ukupno 500 eura i onda je video mene koji sam imao tad možda pet profesionalnih mečeva, a od sponzora zaraðujem ono što on nije nikad maštso da će da zaradi. Nakon toga, prešao je preko svega toga i odjednom palim instagram i vidim on me taguje i proziva me kao, sisice mala, ajde da radimo meč. Montirao je klip da ispadne da je bolji borac od mene. Meni je to bilo ono, ja kad sam prijatelj ja ne bih nikada nikoga izdao, zajebao ili ne znam ni ja šta. Ja sam takav i takvo je moje okruženje. Ja sam se tu šokirai i tu sam ga prvo pitao šta je ovo, on kao ajde da radimo meč, da uzmemo pare. Pre nego što je mene isprozivao imao je 3.000 pratilaca, nakon što je mene isprozivao dobio je 30.000 ljudi. Ja sam mu rekao: "Dođi da se nađemo da rešimo problem pošto ja vidim da imaš problem. Međutim on je rekao: "Ajde da radimo meč." Moj tim i moj menadžer i treneri su rekli: "E, pa ne može sad kao dođeš budalo jedna da isprozivaš Bojkovića i kao da dobiješ meč." Ne, nego ćeš da sačekaš pa kad te mi budemo zvali dobićeš taj meč. On je tu godinu dana vređao žene trenerima, meni, porodice, baš je neke loše stvari radio. Uglavnom vredjao je ženski deo porodice, to je ono što je meni odvratno. Ali dobro, ja ga razumem, on ima 28 godina i verovatno ga nijedna žena nije htela. Kad neko mnogo vređa žene, mamu, sestre, to znači da ima neku mržnju prema ženama. Ne znam kako da mu objasnim da je to jako loše i da to ne treba da radi. On misli da mene to pogađa, mene to ne pogađa, ali jednostavno ne možeš da dođeš da mi pružiš, ruku da mi kažeš na kraju krajeva ovo je sve samo sport. Nakon borbe treba jedan drugom da pružimo ruku, e sad posle svega toga, on je jednostavno izgubio mogućnost da meni ikad pruži ruku. Ja ću ga napasti prvi put kad ga vidim negde kao što ga je moj trener napao jer je i njemu isto vređao porodicu i sve živo. Mi smo se videli negde, on je imao borbu sa nekim, ja sa nekim i rekao je kao ej ćao ljudi izvinite jebiga za sve. Ja tad nisam obraćao pažnju na njega jer sam imao protivnika i za mene je postojao samo taj protivnik iz Brazila i niko drugi. Međutim, moj trener nije mogao da ostane imun i gađao ga je limenkom i to je otišlo isto baš predaleko. Snimili su, pa je posle izašlo javno, pa je bio haos. Svi su počeli da pljuju mog trenera, a ne znaju šta je ovaj njemu slao privatno. Meni ako uzmeš i ako vređaš mamu, ženu, sestru, imaćemo problem. Ja mislim da svako treba da stane za svoju porodicu tako, a ne da ćutiš na to i posle kao dobri smo, ne možeš da mi vređaš mamu, prosto. On tamo u Tajlandu, da ne pričam s kim je izgubio nevinost. Mogu samo da kažem da to nije žensko, tako da, zato i ima tu određenu vrstu animoziteta prema ženama jer više voli muškarce, jednostavno rečeno. Nije na meni da to otkrivam, ali morao sam da otkrijem, šta da radim. Ako neko ne veruje, mogu da mu pošaljem dokaz. 

Mima: Znači imaš i dokaz?

Marko: Imam dokaz. U prevodu, radi erotske masaže muškarcima. 

Mima: Postoji li mogućnost da vi nekako izgladite odnose? 

Marko: Ne, ne postoji mogućnost. Ja njemu nisam nikad uzeo porodicu u usta. Zadnje što je radio, pretio je da će otići u selo i zapaliti mi porodičnu kuću i porodicu, to sam izbacio javno. Što se mene tiče, ja imam problem s njim jedan na jedan, ja ću to rešiti privatno, ali sam svojima preneo to i ako oni smatraju da treba neka ga prijave slobodno. To je pretnja njima, ne meni. Rešićemo svaki problem koji imamo u tom kavezu, a ako mu to ne bude bilo dovoljno, možemo i posle da se vidimo. Mada, mislim da će mu to biti dovoljno jer ono što ću ja da uradim, kako ću da ga osramotim, to će biti dovoljno. Milioni ljudi će da vide čoveka koji je na taj način prozivao porodice, prekršio kodekse, kako gubi u borbi. To će mu biti dovoljna kazna. Možeš ti da pričaš sve pre meča, ali posle, ti koji si izgubio, sve će se okrenuti protiv tebe. Meni će sve da zaborave, ja ću biti u pravu i to je to. Ovo će gledati svi. Tri dana od puštanja karti u prodaju, i to pričam o najskupljim kartama, prodate su odmah. Tako da, Beogradska arena će biti prepuna, biće 20.000 ljudi. Nenormalne su brojke takođe ljudi koji su kupili da gledaju uživo prenos, ovo će preći sve rekorde i biće najveća borba ikada. On je to želeo, to je i dobio, nadam se samo da je spreman za sramotu koja ga čeka posle toga. Ja sam ga to i pitao, na šta mi je on opet vređao majku. Pitam ga, ajde reci mi, kako ćeš da prihvatiš to što će posle meča svi da te ismevaju kada te budem nokautirao, a on na to odgovara ajde mali.. On je svestan toga šta će mu se desiti. On je tu uzeo dobru lovu, uzeo je pare da osigura neki deo života, da nešto sebi priušti i to je to. 

Mima: Znači ti si spreman i posle borbe da se taj sukob nastavi? 

Marko: Kako ne, ako me napadne, neću sigurno da mu ćutim. Došao je tu kod mene, u moju zemlju, da me napadne ili neko njegov, to je glupost. Svašta mi pišu i neki njegovi, da će da me sačekaju posle borbe, da će da me napadaju. Rekao sam: "Ajde, videćemo se, nije problem." Ja sam spreman da se suočim sa svakim, po mogućstvu ako može rukama, hahaha. 

BONUS VIDEO

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.