ANDRIJA STANKOVIĆ EKSKLUZIVNO ZA SPORTISSIMO: Siguran sam da mogu da radim UFC! (FOTO GALERIJA, VIDEO)

FNC spektakl u Areni je završen, a mi smo ugostili Andriju Stankovića.

Andrija, zdravo, pre svega hvala što si ti nas ugostio. Kako si?

- Hvala što ste došli čak iz Beograda da uradimo ovaj prelep intervju. Iskreno, nikad bolje. Osećam se dosta popularnije, nisam očekivao ovoliku popularnost nakon FNC-a. Očekivao sam da je to jedan običan dogaðaj i MMA meč. Uradio sam do sad tri profi MMA meča, radio sam Glori, preko 30 kik boks mečeva, ali opet nisam očekivao da me ljudi prepoznaju na ulici. Sada je to skroz druga priča. Nisam očekivao da i u Nišu i u Beogradu ljudi to dosta prate. 

Da se vratimo na sam dan meča. Beogradska arena, 20 000 ljudi. Prvi meč i nokaut u prvoj rundi. Kakav je bio osećaj? 

- Osećaj je bio fenomenalan. Toliki broj ljudi, mislim da je to nešto spektakularno i da svaki borac to treba da doživi. Pogotovo što sam ja odavde, moje srce je ovde. Ja sam u Americi poslednjih 8, 9 godina, živim i radim tamo i da se ponovo osećam kao da sam kod kuće, to stvarno nisam očekivao. Mi koji odemo tako mladi nismo ni tamo ni ovamo, ali na kraju krajeva meni je sad kuća ovde ali i tamo, tako da, gde god otišao Niš mi je uvek u srcu. Srbiju volim pre svega, to mi je domovina. 

Kako si se spremao za meč?

- Trenirao sam baš jako. Bilo je dosta naporno. Godinama treniram jako i naporno ali nisam imao meč jer je dolazilo do mnogo otkazivanja protivnika. Imao sam meč u martu mesecu gde sam nokautirao dečka u drugoj rundi. Posle toga sam povredio šaku pa nisam mogao da radim sparinge. Bez sparinga sam ušao u Glori meč, imao sam više mečeva nego sparinga. Ja ovo radim, ovo volim, ovo sam ja. Radio sparinge ili ne radio, osećaj za udarac je uvek tu. 

Doći ćemo polako i do toga. Kakav je protivnik Šolaja? Da li si očekivao nokaut baš u prvoj rundi? 

- Nisam očekivao ništa. Bio sam spreman. Trenirao sam dosta rvanje, poslednjih par godina radim džiu-džicu. Radim sa najboljim borcima sveta, Usmanom, Gilbertom, treniram sa Glori šampionima. Mislim vidi, koliko god to ima veze toliko i nema, udarac može da zaluta bilo kad. Takav je sport. Na kraju je sve na meni, ja sam taj koji ide. Sve je u mojoj glavi. Šolaja je opasan momak. Ima mnogo jake kikove, udaračku energiju. Krenuo je da me ruši dva tri puta, ali mislim da sam to baš dobro odbranio. Prosto, opasan protivnik. Fnc je dobra manifestacija i imao sam dobrog protivnika koji se dobro pokazao pred domaćom publikom. U mojim očima borba je bila 50-50 i ako su kladionice neku prednost dale meni, ja nisam video prednost u mojim očima pre meča. Spoj nas dvojice je bio idealan, dva jaka udarača, dva jaka kik boksera, ali na kraju neko mora da pobedi. 

Ono što sam čula dosta o tebi kada je tvoje ime i prezime u pitanju, jeste da si jako samouveren. Da li je to oduvek bilo tako? 

- Kroz neko detinjstvo to nije bilo uvek tako. Kao mlad ja sam živeo u Grčkoj pet godina, živeo sam u Švajcarskoj takoðe. Kroz ta putovanja kad si dete uvek je neko novo okruženje, neki novi početak, neko novo društvo i onda ja mislim da uz to ti očvrsneš kao osoba. Moji novi počeci od malih nogu su mene napravili ovakvim kakav jesam sada i jednostavno mislim da su me ta iskustva kroz život oblikovala. 

Kada pričamo o FNC-u, da li možeš da nam podvučeš paralelu izmeðu FNC-a i ostalih organizacija čiji si član.

- Mislim da je FNC na veoma visokom nivou. Mislim da FNC može da se uporedi što se tiče organizovanja borbi, dovoðenja boraca, organizacijom samog iventa sa UFC-om, PFL-om, Glorijem.. Mislim da su na veoma zavidnom i visokom svetskom nivou. Beogradska publika je imala priliku da oseti kako je biti na UFC-u. Ne samo da je imala nego će i imati u budućnosti jer mislim da će FNC opet da se vrati u Beograd, možda će biti i u Nišu, to bih voleo. Sledeći je u Zagrebu, možda tamo budem opet imao meč. Ovo je veliki sportski dogaðaj koji ljudi sada prate kao što prate tenis. 

Kada si spomenuo sada UFC, da li je to sledeća stanica?

- Da. Ja u ovom sportu nisam dugo, ali sam krenuo jako. Voleo bih da uðem u UFC što je pre moguće. Ne moram da budem šampion uopšte, meni je samo u glavi da uðem i stavim rukavice i posle šta mi Bog da. Ja sam uvek spreman, volim izazove, jake borbe i što se mene tiče sutra bih mogao da odem. E sad, ljudi govore fali ti rvanje, odakle oni znaju šta ja radim u teretani? To što ja radim to je iza zatvorenih vrata.  Ljudi će uvek pričati, bitno je da čovek ide svojim putem, da zna svoj put, da svoj put privede kraju kad on smatra da treba a ne kada mu drugi kažu. Nikad ne znaš šta nosi dan a šta noć.

Da li ti smatraš da si u potpunosti spreman za UFC i da li možeš da nam obrazložiš šta je konktretno potrebno da bi ti otišao tamo?

- Prvo je potrebno znanje MMA, potrebna je sigurnost, potrebno je da imaš dobar skor, dobrog menadžera. Zašto ja mislim da mogu da radim UFC, da ne zvučim prepotentno, verujem u sebe, verujem u svoj napredak u MMA sportu iako se bavim ovim sportom samo tri godine. Treniram sa najvećim MMA borcima na svetu i dosta smo jednaki. Moj skor je 3:0, nije neki skor, ali nemojte da sudite po skoru, sudite po meni. 

Živiš u Americi osam godina. Kako je došlo do toga da se preseliš tamo? 

- Krenuo sam iz neke čiste radoznalosti, ali igrom slučaja sam ostao tamo i dobio sponzorstvo od nekog kluba. Nikad ne znaš šta nosi dan a šta noć. Dobio sam hiljadu pitanja na temu gde vidim sebe u narednih 10 godina, ali to niko ne zna. Sad sam tu gde jesam, trenutno živim u Majamiju, možda to nekad bude Beograd. Niš, nikad se ne zna. Ja sam dečko koji voli izazove i za jednu noć sam se preselio u Majami. U početku je bilo teško ali kad znaš šta hoćeš i kad veruješ u sebe možeš sve, nebo je granica. 

Da li možeš da nam uporediš treninge tmo i ovde? 

- Način treninga je drugačiji mnogo jer imaš mnogo različitih sparing partnera. Najboljeg udarača, strajkera, rvača.. Ali opet, srž svega je što imate dobrog trenera, Henri Hufta koji je legenda u kik boks svetu. On me je pozvao, pitao me da budem Usmanov sparing partner i posle jednog sparinga, ja sam bio u Vašingtonu i odmah sam rekao da se selim u Majami. To je bio neki moj početak. Imamo klub od 30, 40 UFC borca koji stalno dolaze, imamo PFL šampiona, tako da je klub više kao trening kamp nego kao klub. 

Kada se javila ljubav prema ovom sportu?

- Ljubav prema ovom sportu se javila kada sam bio jako mlad zbog mog oca Zorana koji je bio šampion boksa u svojoj generaciji. Bio je prvak Jugoslavije, prvak Evrope, on je doneo borilački sport i kik boks u Niš. Ali znaš kako, ja kao mali nisam nikad to želeo, terao sam uvek neku svoju kontru. Ja sam uvek bio u sali, uvek sam radio kik boks ali sam uvek išao i na fudbal, tenis, košarku, samo da probam nešto da nije to tu što svi rade, uvek sam bio neko svoj. Ali kasniie se javila ta ljubav, imao sam ispravnog uzora isprer sebe, svog oca Zorana. On je trenutno u kolicima, polomljen mu je vrat, a iz te situacije može da uradi sve što je uradio, tako da opravdanja u životu nemam ni ja. 

Da li možeš da nam prokomentarišeš meč izmeðu Janičića i Bojkovića? 

- Propratio sam meč, mislim da je publika imala da proprati meč koji je bio na visikom nivou, ali mislim da je trebalo da prekinu malo ranije. Čitao sam razne komentare šta je trebalo da rade, ali mislim da su u tom momentu obojica radili najbolje što su mogli. 

Za sam kraj, podeli sa nama neke tvoje ciljeve i planove za budućnost.

- Moj cilj je UFC. Mislim da je to jedna realnost. Verujem u sebe, verujem da mogu, ako mi se bude ukazala prilika pokazaću i zašto je to tako. Ako ne bude ništa od toga, svakako živim svoj san, tako da sam svakako ispunjen.

BONUS VIDEO:

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.