SLOBODAN BITEVIĆ ZA SPORTISSIMO: Kako šampion stvara nove karate asove (VIDEO)

Slobodan Bitević (37) je jedan od najtrofejnijih i najpoznatijih srpskih karatista. Dugogodišnji reprezentativac Srbije ostvario je zapažene rezultate na najvećim međunarodnim takmičenjima gde je godinama bio u samom vrhu evropskog i svetskog karatea.

U karijeri je osvojio više medalja na evropskim i svetskim prvenstvima, kao i na turnirima Svetske karate federacije, čime je Srbiju svrstao među najuspešnije nacije u ovom sportu. Bitević je poznat po izuzetnoj fizičkoj spremi, agresivnom, ali kontrolisanom stilu borbe i velikoj mentalnoj snazi.

Nakon završetka takmičarske karijere ostao je aktivan u karateu kao trener i sportski radnik, prenoseći svoje znanje na mlađe generacije i učestvujući u razvoju karatea u Srbiji. Upravo je Slobodan u intervjuu za Sportissimo otkrio kako je tekao njegov karate put, šta radi posle karijere, ali i gde je srpski karata sada i u budućnosti.

* Zašto ste počeli da se bavite karateom i kada?

- To je bilo sada već davne 1995. godine u mom rodnom Alibunaru. Sasvim slučajno u OŠ "Dositej Obradović" bio je upis u karate. U manjim mestima smo imali popularne sportove, fudbal, košarku i rukomet i pored toga je bio upis na karate. Dečica su otišla na probni čas i ja zbog drugara sam pokušao. Taj prvi čas mi se jako svideo zbog pedagoga i trenera i odlučio sam da se kasnije upišem na karate. To je moja najbolja životna odluka koju sam doneo, iako sam imao sedam godina. Iako nisam bio ni svestan da ću kasnije sav svoj pun potencijal kao čovek i sportista ostvariti u tom sportu.

* Koji su vam najveći uspesi u karijeri, na šta ste najviše ponosni?

- Najviše sam ponosan na kontinuitet osvajanja velikih medalja. Ne samo na svetsko i evropsko zlato koje sam osvojio u seniorskoj konkurenciji, već i na to što sam po završetku karijere sam svestan da više od toga nisam mogao. Da sam dao svoj maksimumi da je to bilo dovoljno za svetska i evropska odličja. Osvojio sam preko 28 medalja u svim konkurencijama, od balkanskih, mediteranskih, evropskih i svetskih takmičenja. Sve medalje su mi podjednako drage, svaka nosi ozbiljnu veliku radost i ozbiljan ožiljak, ali sve su mi onako drage, svaka na svoj način.

Sportissimo/T. Pavišić

* Sa karateom ste obišli svet, koja mesta su vam ostala u najlepšem sećanju?

- Definitivno je to Japan i Tokio. Drugačija kultura i ljudi. Borilačke sportove ljudi tamo žive, to je broj jedan ispred mnogo većih sportova, tako da sam fasciniran Japanom. Uvek se rado vratim. Par puta sam bio tamo i oduševljen sam njihovom kulturom, narodom, sportistima i zaista onako lep pečat su ostavili na mene.

* Završili ste karijeru, kako vrhuski sportisti uspevaju da se izbore sa tim?

- Pa ja sam se iz mog ugla gledanja vrlo lako izborio. Ja sam znao da kroz ceo svoj život želim da se bavim karateom. Karate za mene nije sport i posao, to je ljubav. Ja živim karate 0-24, posvećen sam sada kao što sam bio kao takmičar. Tu energiju, ljubav i pasiju sam prebacio kao sportski radnik, kao trener i sada želim da najmlađima prenosim svoje znanje, da budem nesebičan, da im svojim iskustvom skratim puteve da svoje snove ostvare. Tako da eto nisam imao u tu neku tranziciju. Obično ljudima treba par godina da vide gde se najbolje snalaze. Ja sam opet sebe pronašao i zaista sam preponosan na to što sam adaptaciju u što kraćem roku izvršio.

* Bili ste na čelu Sportskog saveza Pančeva, na koje rezultate ste tu ponosni?

- Pa, devet dugih godina je prošlo kao tren. Ponosan sam jer smo mnogo dečice uključili u sport. Svi projekti Sportskog saveza Pančeva su besplatni. Jedni od najvećih i najlepših projekata su Mali sajmovi sportova koje smo organizovali sa Sportskim savezom Srbije, koji su počeli da organizuju te male sajmove sporta i nama kao malim teritorijalnim savezima pomogli da se u našim lokalnim sredinama upiše što više dece. Da prezentujemo deci. Imali smo saradnju sa Sportskim savezom Srbije, sa pokrajinskim savezom, Sekretarijatom za sport, sa Ministarstvom sporta, Olimpijskim komitetom, tako da sa svim institucijama smo jako lepo sarađivali. Ponosan sam što su institucije prepoznale rad Sportskog saveza Pančeva. Za devet godina smo dobitnici Majske nagrade, to je najveće priznanje u oblasti sporta za teritorijalni savez kakav je naš Sportski savez Pančeva. Jako sam ponosan na sve ljude sa kojima sam u gradu sarađivao. Pančevo je jedan od najboljih gradova za bavljenje sportom jer imamo izvanredne uslove.

*  Osnovali ste karate klub i prenosite znanje mladima, na šta ste posebno ponosni?

- Na dečicu koja su u našem klubu, roditelje, strukturu kluba, na trenere, na tim ljudi koji okružuju Karate klub Bitević tim. Zaista sam jako ponosan. Svaki dan srećan odlazim u prostorije karate kluba, radimo sa tom decom individualno, grupno i radjujemo se svakoj njihovoj pobedi. Verujte mi sada da iz ovog ugla pogledam mislim da je posao trenera i sportskog radnika jedna od najtežih. Najlakše je negde biti sportista, jer ja sam ranije proživljavao neke svoje mečeve to je bilo sebično i individualno, a sada od svakog deteta pobedu i poraz, smeh i strah proživljavam tako da onako zajedno rastemo. Mlad smo klub, kolektiv, osnovani smo pre tri godine, a danas brojim preko 150 članova. Danas imamo šampione države, imamo osvajače balkanskih medalja. Imamo sjajnu dečicu, perspektivu. Tu je tim ljudi i mojih saradnijka. Tu su Đorđe Tešanović i Đorđe Salapura, Jovana Matević, Jelena Milivojčević, Mihajlo Popović. U stručnom timu nam je takođe i Jovana Preković kao olimpijska špampionka. Zaista od svih tih ljudi ja sa svojim iskustvo i znanjem još mnogo učim, tako da onako nesebično smo jedna velika porodica.

* Kada najmlađi najbolje da počnu da se bave karateom?

- Granica sporta i bavljanja sportom se sada povukla nazad i deca od neke pete godine već mogu da se karateom bave. U početku to su bazični sportovi fenomenalni, plivanje, gimnastika, borilački sportovi, tako da od neke pete godine mi praktikujemo. Ne pre pete godine jer su deca mala i teško je da im držite pažnju od sat vremena, ali već od pete godine steknu neki psiho-fizički razvoj i mi u dogovoru sa roditeljima upišemo dete. Par probnih treninga odradimo i onda zajedno rastemo sa dečicom.

* Zašto deca da izaberu baš karate?

- U ranom detinjstvu je jako bitno da probate sve sportove. Po meni je karate najbolji zato što spada u grupu borilačkih sportova, spada u grupu bazičnih sportova. Jako je bitno da dete ovlada tim bazičnim stvarima od padova, udaraca, od leve i desne strane, da ceo psiho-fizički razvoj deteta utiče kroz vežbe. U tom nekom ranom uzrastu smo i napravili razne programe, od pet do osam godina, tu je školica sporta, školica karatea, to je da utičemo na ceo razvoj. Ne radimo ranu specijalizaciju, jer ne želimo da potrošimo dečicu odmah sa takmičenjima, već želimo da utičemo, jer imamo sjajne trenere, imamo sjajne predavače, tako da gledamo onako u svakom segmentu da vodimo računa. Smatram da ne samo karate, već da su svi borilaki sportovi fenomenalni za početka.

* Kakvo je stanje u karateu kod nas?

- Pa svedoci smo da naša država zaista prethodnih desetak godina ulaže ne samo u borilačke sportove, već u sve sportove i zaista sam kao bivši sportista prezahvalan na tome. Zahvalan svojoj državi što je prepoznala sport kao jednu ozbiljnu društvenu granu jer u sportu su zdrava deca i zaista sport vraća višestruko svaki uožen novac. Izuizetno mi je drago što su institucije uložile u sport. Svedoci smo prethodnih deet godina da su borilački sportovi u ekspanziji što se tiče ulaganja. Rvanje osvaja bezbroj medalja, džudo bezbroj medalja, tekvondo, MMA, boks. Zaista svim kolegama i sportskim radnicima čestitam na tome jer zaista sam ponosan jer sport gledam kao jednu celinu. Ne gledam samo kao svoj. Zaista imamo sjajnu infrastruktruru, imamo sportski centar na Košutnjaku, imamo Zavod za medicinu, stvarno je sve fenomenalno i na deci je samo da se bave. Što se tiče karatea postignuti su neki individualni rezultati, ali smatram da to nije dovoljno s obzirom na to koliko država ogromno ulaže. Da moramo da vratimo više i da karate može više i bolje i da trebamo da gledamo na kolege iz drugih borilačkih sporova i da sam siguran da ćemo u budućnsti postizati više. Država zaista više ulaže i dužni smo da kroz veliki broj medalja to i vratimo i obradujemo našu naciju.

* Šta možemo očekivati u budućnosti? Imamo li neke nove šampione?

- Imamo, naravno. Pre par godina se povukla naša koleginica Jovana Preković kao olimpijska šampionka za koju smatram da treba što pre da se uključi da pomogne mladoj dečici. Imamo i Anu Vinčić, devojku iz KK Žandarmerije koja ima već dve evropske medalje i jednu svetsku. Imamo i Đorđa Salapuru, Đorđa Tešanovića. Zaista imamo fenomenalne sportske radnike i trenere. Imamo i dečiju koja imaju ogroman potencijal i mi kao bivši sportisti smo dužni da im pomognemo da sanjaju svoje snove i siguran sam da će karate dosanjati svoj san i biti jedan od najboljih borilačkih sportova i jedan od najuspešnijih - zaključio je Bitević.

BONUS VIDEO

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.