"HVALA BRAĆI IZ DAGESTANA!" Nenad Borovčanin kod Džake i Dee u Oktagonu: Očekujem medalju u boksu na Olimpijskim igrama! (VIDEO)

Gost novog podkasta Džaka&Dea u Oktagonu bio je predsednik Bokserskog saveza Srbije Nenad Borovčanin. 

Inače, za one koji ne pamte, on je bio vrsan bokser, sa 30 pobeda iz 30 mečeva tokom karijere, a sada vodi brigu o najplemenitijem sportu u ime naroda Srbije.

Poslušajte o čemu je on sve pričao u našem studiju:

Krajem marta u Boru nas očekuje veliki boks spektakl Balkan Boxing. Šta publika može da očekuje od tog događaja?

- 28. marta u Boru organizujemo veče profesionalnog boksa. Prvobitno je trebalo da boksuje Jovan Nikolić, ali je nažalost došlo do povrede kičme, pa će umesto njega u ring ući Almir Memić koji će se boriti protiv boksera iz Gruzije. Drugi meč biće između Miloša Janičića i još jednog borca iz Gruzije, a pored toga planirano je još četiri do pet uvodnih borbi. Biće to pravo veče profesionalnog boksa, a publika će moći sve da prati uživo na Areni Premium. Organizator je Balkan Boxing, koji je glavni partner Bokserskog saveza Srbije. Verujem da će to biti veoma interesantan događaj i početak jedne nove epohe profesionalnog boksa kod nas. Cilj nam je da u naredne dve do tri godine organizujemo meč za titulu svetskog šampiona u jednoj od četiri najveće svetske verzije - IBF, WBA, WBO I WBC i to u Beogradskoj areni. Verujem u naše boksere, ali pre toga ih očekuju veliki izazovi – Evropska prvenstva i, nadamo se, medalja na Olimpijskim igrama u Los Anđelesu.

Bilo bi lepo da se naša kinematografija više pozabavi temama iz boksa i kroz film promoviše ovaj sport. Da li postoji ideja da se napravi film ili serija o boksu?

- U planu je. Scenario je već napisan i mislim da bi to mogla da bude odlična priča. Sa Avramovićem smo napravili jednu ideju i koncept i sada smo blizu toga da realizacija konačno počne. Boks je sport koji su trenirali mnogi ljudi, ne samo profesionalni sportisti. Upravo zbog toga verujem da takva priča može da bude zanimljiva široj publici i da na pravi način prikaže sve ono što boks nosi sa sobom.

U poslednjih nekoliko godina često govorite o velikim promenama u srpskom boksu. Šta se konkretno promenilo kada su u pitanju uslovi za klubove i reprezentaciju?

- Uspeli smo da stvorimo uslove da danas svaki klub u Srbiji ima novu opremu. Važno je i to što svaki klub sada ima obučenog trenera koji zna da radi i koji za svoj posao prima platu. Reprezentacija Srbije, koja iz tih klubova okuplja najbolje boksere, danas ima zaista vrhunske uslove – od finansija, suplementacije i opreme do priprema i najboljih stručnjaka i trenera. Otvorili smo i dva regionalna trening centra, na novim stadionima u Zaječaru i Loznici. To su objekti svetskog nivoa. Uz to, gradimo i nacionalni trening centar na Novom Beogradu koji će imati skoro 4.000 kvadrata i planirano je da bude završen 2027. godine. To će biti kruna cele infrastrukture, kako bi srpski boks bio među tri ili četiri najjače sile u svetu.

Kako je počela Vaša bokserska karijera i koliko je bilo teško na samom početku?

- Kada sam imao 15 godina, sve kategorije su već bile popunjene, osim veltera do 67 kilograma. Ja sam tada imao šest ili sedam kilograma više, ali su mi rekli da mogu da idem ako uspem da skinem kilažu. Mučio sam se dosta. U to vreme sam bio prvi razred gimnazije, trenirao sam i uspeo sam da skinem kilažu. Na kraju sam bio jedini iz cele ekipe koji je postao prvak Jugoslavije.
Bio sam verovatno i najpotcenjeniji bokser na tom prvenstvu – imao sam najmanje mišića i delovao sam najmanje agresivno. Ipak, uspeo sam da postanem šampion i tada je zapravo počela moja bokserska karijera. U gimnaziji sam bio vrlo dobar đak, pa sam bio pomalo neobičan – među đacima sam bio bokser, a među bokserima su govorili da sam previše „pametan“. Često su se šalili da su svi bokseri pomalo „ćaknuti“, a da se samo Borovčanin pravi pametan.

Možete li ispričati neki izazov iz karijere koji je bio posebno težak, poput povrede ili nečeg neočekivanog?

- Imao sam jedan meč u Dizeldorfu, na stadionu Fortune, gde je boksovao i Vladimir Kličko. U tom periodu mi je ruka bila polomljena i još nije potpuno zarasla, a imao sam zakazan meč koji sam razmišljao da otkažem. Ulazim tada u hotel Interkontinental i sretnem prijatelja Aleksandra Petrovića, kojeg nisam video 15 godina. Selimo da popijemo kafu i počnemo da pričamo o karijeri. On je bio blizak sa braćom Kličko i u jednom trenutku me pita: „Šta misliš da te trenira Fric Dunek?“ U tom trenutku, dok pričamo, staklenim liftom u hotelu se spušta upravo Fric Dunek. Aleksandar ga pozdravlja, mi sednemo i popijemo kafu. Dunek mi tada kaže: „Doći ću da te pogledam i ako mi se svidi kako radiš – treniraću te.“ Tako je sve počelo.

Poznato je da imate dobre kontakte sa borilačkom scenom u Rusiji. Koliko to znači za srpski sport?

- Naši prijatelji iz Dagestana dosta su pomogli srpskom boksu. Nedavno nam je u gostima bio Islam Mahačev, a planiramo da u Srbiju dovedemo i Habiba Nurmagomedova i Hamzata Čimaeva. Kod nas su već dolazili veliki šampioni – Artur Beterbijev, Dmitrij Bivol, Roj Džons Junior, Aleksandar Povetkin, Denis Lebedev… Mnoga velika imena borilačkih sportova bila su u Srbiji i verujem da će ih biti još. Ipak, meni će najveća radost biti kada mi stvorimo svoje šampione, pa da u drugim zemljama pitaju: „Da li je tačno da onaj Srbin dolazi kod nas?“

BONUS VIDEO

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.