BALKANSKA UZAVRELA KRV: Makedonski selektor bežao kod Novaka da sačuva mir, a sada traži revanš od Danske!

Evropsko prvenstvo u rukometu donelo je novu eru uzbuđenja, a jedna priča dominira rubrikama – Kiril Lazarov i njegova Makedonija. Nakon senzacionalne pobede Srbije nad Nemačkom, niz rezultata drži gledaoce prikovane za ekrane: Farska ostrva su remizirala sa Švajcarskom, Crna Gora je iznenadila, a Makedonija je uspela da izvuče remi protiv Portugala.

U ovom trenutku, Lazarov, nekadašnji vrhunski golgeter, sada selektor, pokazuje koliko su iskustvo, smirenost i strateško razmišljanje ključni za uspeh tima. Njegov tim se suočava sa izazovima na terenu, ali i sa istorijskim očekivanjima koja su stara decenijama.

Credit: Maximilian Koch / imago sportfotodienst / Profimedia

- Hoću prvo da čestitam igračima koji su napravili malo čudo. Dobro smo spremili utakmicu i čvrsto smo verovali da možemo da ih iznenadimo. Znali smo da je to jako teška reprezentacija da se rukometno nadigravaš. Znajući da smo u prvih 15 minuta izgubili dva leva krila koja su imala jake defanzivne uloge. Izgubili smo naj defanzivca koji je puno uradio za Makedoniju u prošlosti. Bilo je teško napraviti novi koncept, nastao je totalno haos sa stručnim štabom i nervoza kod igrača. Probali smo na poluvremenu da izdogovaramo nove uloge sa igračima na novim pozicijama, malo smo i kasnili. Nekako smo uspeli, svaka čast igračima na borbi. Kapitenu koji je bio pravi lider danas i ne prvi put. Isto tako i stručnom štabu.

Iako je Lazarov danas vođa sa klupe, sećanja na njegovu igračku karijeru i dalje su živa. Njegova rukometna legenda obiluje rekordima: više od 1.700 golova za nacionalni tim, rekord od 92 gola na Svetskom prvenstvu 2009. u Hrvatskoj, i posebno nezaboravna 2012. godina, kada je Makedonija na Evropskom prvenstvu u Beogradu osvojila peto mesto. Tih dana, jedino mesto gde je Lazarov mogao da pronađe mir bio je restoran Novaka Đokovića.

- Ljudi su dolazili u hotel, tražili su da nas vide, da nas dodirnu, da nam kažu nešto. Nama je bio potreban mir u trenucima kada su svi ostali želeli sve osim da nas ostave na miru. Ako bi jednog ispoštovao, drugi bi se naljutio. Hvatao nas je umor. Iskustvo iz Hrvatske govorilo mi je kako treba da se ponašam. Znao sam šta nas čeka u slučaju pobeda. Morao sam da čuvam energiju. Probao sam da utičem i na druge koji su uživali u tom talasu euforije. Nismo bili skup ful profesionalaca u tom smislu. Igrači su često bili za stolom u oblaku dima, gde se nazdravljalo i njihovom čast. To se nije moglo kontrolisati. Nekome poput Naumčeta ili Stoleta to je odgovaralo, punilo ga dodatnom energijom. Meni je bio potreban mir, kao i odmor. Tu pijacu nismo mogli da iskontro­lišemo. Organizacino nismo dobro postavili stvari.

Sada, dok Makedonija priprema naredne duele na prvenstvu, Lazarov ima na umu i istorijske račune sa Danskom. Sećanja na 2012. godinu kada je njegov pogodak odveo Dansku u polufinale, još su živa, a on očekuje „da se ta usluga vrati“.

- Najavljivao sam, rekao sam jednom vašem kolegi da igraju 200 odsto sa Danskom jer možda odigramo nerešeno sa Portugalom, značiće nam ta gol razlika. Možete da pitate bilo koga da je to tako bilo. Na kraju se to i tako desilo. Potrošili smo mnogo energije, puno emocija. Ova vrela makedonska, balkanska krv. Treba malo da se smirimo ako možemo i koliko možemo da spavamo i da idemo na sledeći korak. Biće teško. Prva opcija i najbitnija je pobeda protiv Rumunije, makar i pola gola razlike. A ovo drugo ćemo ići kako se odvija situacija. Adaptiraćemo se kao i do sada i gledaćemo u utorak od 20:30 Dansku i Portugal. Nadam se da ćemo da odigramo dobru utakmicu sa Rumunijom i da pobedimo. A onda čekamo da nam Danci vrate za 2012. ako se može.

Na kraju, Lazarov je i dalje srce makedonskog rukometa – njegova strast, iskustvo i „balkanska krv“ su aduti koji mogu da naprave razliku. 

BONUS VIDEO 

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.