Spavao u ludnici, nije imao skije, a skakao na Olimpijskim igrama: Upoznajte Orla, čoveka zbog kog su morali da menjaju pravila! (VIDEO)

Dok su se tada svetski mediji pripremali za okršaje titana na snegu, niko nije mogao da predvidi da će zvezda 15. Zimskih olimpijskih igara postati čovek koji se plaši visine, nosi naočare debljine tegle i do dve godine pre toga nije ni dotakao skakačke skije.

Majkl Edi Edvards, po zanimanju gipsar iz Engleske, ušao je u istoriju ne zbog sportskog trijumfa, već zbog trijumfa volje nad zdravim razumom.

Iz mentalne bolnice do olimpijskog zaletišta

Njegov put do Kanade bio je sve samo ne konvencionalan. Bez finansijske podrške i sa opremom koju je pozajmljivao od koga je stigao, Edi je trenirao u Finskoj. Kako bi uštedeo svaku paru, spavao je u hodnicima lokalne mentalne bolnice – ne zato što mu je bila potrebna terapija, već zato što je to bio najjeftiniji krevet koji je mogao da nađe.

Njegova pojava na skakaonici u Kalgariju bila je nadrealna. Zbog ekstremne dioptrije, naočare su mu se konstantno maglile ispod kacige, što je značilo da je niz zaletište često išao „na slepo“. Njegova tehnika? Novinari su je opisivali kao grčevitu borbu za opstanak u vazduhu.

Inače, Edi je patentirao skok sa odvojenim skijama, kako se ne bi "survao" u vazduhu, a taj skok su posle toga počeli da koriste i profesionalni sportisti. 

Poslednji na listi, prvi u srcima

Na obe skakaonice, od 70 i 90 metara, Edi je završio kao ubedljivo poslednji, ali ono što je bio veliki uspeh jeste što je uopšte uspeo da doskoči i da se dočeka na noge. Dok je finski fenomen Mati Nikenen (Matti Nykänen) leteo ka zlatu, Edvards je osvojio manje od polovine njegovih bodova. Ipak, dok su šampioni dobijali aplauze, Edi je dobio ovacije.

Njegov „let“, mlataranje rukama u vazduhu i iskren osmeh nakon svakog bezbednog sletanja pretvorili su ga u narodnog heroja. Na ceremoniji zatvaranja, predsednik organizacionog odbora Frenk King uputio mu je nezvaničnu posvetu:

- Na ovim Igrama neki su osvojili zlato, neki su oborili rekorde, a neki su leteli poput orlova.

Nasleđe i „pravilo Edija Orla“

Ipak, Međunarodni olimpijski komitet (MOK) nije delio opšte oduševljenje. Plašeći se da bi amateri slični Ediju mogli da ugroze sopstvenu bezbednost, ali pre svega naruše profesionalni ugled sporta, uvedeno je takozvano „Pravilo Edija Orla“. Pravilo nalaže da sportisti moraju biti rangirani među 50 najboljih na svetu (ili u gornjih 30% na međunarodnim takmičenjima) kako bi se kvalifikovali za ZOI.

Edi Edvards možda nikada nije bio blizu postolja, ali je ostao najčistije otelotvorenje olimpijskog slogana da je važno učestvovati. On je podsetio svet da Olimpijske igre pripadaju svima, a ne samo onima koji su rođeni sa skijama na nogama.

Danas, decenijama kasnije, priča o britanskom gipsaru ostaje podsetnik da je sport nekada bio daleko jednostavniji, pre nego što su ga prevelike norme uništile i oduzele iz ruku onih kojima pripada - običnog naroda.

BONUS VIDEO

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.