Batalio fudbal pa pravac u "Elitu": Žarko Udovičić ekskluzivno za Sportissimo o novom životnom poglavlju (VIDEO)

Iako je iznenadio javnost odlukom da završi fudbalsku karijeru, jer su mnogi bili ubeđeni da je i u 38. godini mogao i te kako da pomogne nekom od naših superligaških i prvoligaških klubova, Žarko Udovičić se potrudio da priredi novo, još veće iznenađenje. Posle više od 500 odigranih utakmica na domaćoj i međunarodnoj sceni, iskusni bek iznenada je odlučio da okači kopačke o klin i preseli se pred kamere kao učesnik rijalitija "Elita".

Sa jednim od najdugovečnijih aktera u srpskoj Superligi razgovarali smo o neočekivanom zaokretu, počecima u lokalnim rangovima, ali i bogatom iskustvu iz Poljske i trenutnom stanju u domaćem šampionatu.

Potrudio si se da prirediš novo iznenađenje celokupnoj javnosti. Posle više od 500 odigranih mečeva u Srbiji i inostranstvu, karijeru si prebacio na više kamera i odlučio da uđeš u "Elitu". Kako je uopšte pala ta odluka?

- Hvala ti, pre svega, na pozivu. Mislim da sam se potrudio da dođem već pred ulazak. Sve se izdešavalo brzo posle te situacije u Lučanima. Kao što znate, ja sam počeo sezonu lepo i igrački, i rezultatima, i sa ekipom. Desile su se te neke stvari koje su u fudbalu normalne. I odlučio sam da, kako se kaže, bolje kad je dobra i super situacija otići, nego kad je loša. Moj prvi intervju je bio da se ne napušta brod kad je loše, nego treba otići kad si, da kažem, na nekom dobrom putu. Onda se sve to izdešavalo brzo i eto me, ja sutra ulazim u rijaliti program. Mislim da je to najbrža penzija u istoriji penzija. Što se mene tiče, desilo se to u ovih mesec i po dana. Čitam po nekim portalima baš ovih dana, kad je sve to izašlo u javnost, da je nemoguća situacija – da čovek koji je nosio kapitensku traku pre mesec i po dana protiv Zemuna u superligaškoj utakmici, sad ulazi u rijaliti program. Ali, malo sam odužio, mislim da je to za mene nešto novo, a takva sam osoba da hoću da probam, pa videćemo kako će to sve da izgleda.

Kažu da u Lučanima vlada specifična atmosfera i da se dobro zna ko se sve pita. Da li misliš da će ti to iskustvo na neki način pomoći da se lakše adaptiraš u "Eliti"?

- Mislim da, što se tiče te neke situacije koja je u klubu... U svakom klubu gde sam bio, a većinom vremena sam proveo u Poljskoj gde je mnogo veća disciplina, ja sam na sve to navikao. Mislim da ću se, što se tiče tih nekih stvari, okej snaći. Mislim da mi je još olakšavajuća okolnost zato što znam 4-5 osoba tamo u tom rijaliti programu, tako da ne ulazim nespreman.

U poslednjih mesec dana prelomio si da odustaneš od daljeg igranja. Da li su ti se u glavi premotavale slike tokom svih ovih godina, preko 500 superligaških minuta i stotina utakmica na međunarodnoj sceni?

- Karijeru sam počeo u jednom klubu koji je manje poznat javnosti, a mislim da moramo svi krenuti odnekud. To je Morava Katrga, jedno mesto između Kraljeva i Čačka. Tek sa ozbiljnim fudbalom sam krenuo da igram sa 19 godina u Slobodi iz Užica. To je neki moj ozbiljni fudbal, tako da sam relativno kasno krenuo, gledajući danas klince koji prave ozbiljne transfere u 17. i 18. godini. Tako da... A što se tiče toga što si me pitala – prvo, ako sam u penziji, to ne znači da treba da mi persiraš, možemo da pređemo na "ti". A drugo, naravno da su se premotavale, bilo je mnogo lepih trenutaka kroz karijeru. Eto, tačno 20 godina od kako sam krenuo sa tim, da kažem, ozbiljnim fudbalom u tadašnjoj Srpskoj ligi Zapad, Sloboda Užice. Ali sam nekako uvek posle toga išao nekom zaobilaznicom, zadržavao sam se dosta u Srbiji, ali opet sam uspeo da ostvarim taj transfer u inostranstvo, dugo se tamo zadržim, vratim se opet u Srbiju i mislim da je to super izgledalo – i lično i timski, od mog povratka iz Poljske do pre mesec i po dana. I naravno, mnogo lepih trenutaka, mnogo utakmica, mnogo takvih događaja... Nije lako, ali mislim da je taj dan nekad morao da se desi. Fizički i mentalno nije još morao, jer planirao sam da igram sigurno još 2-3 sezone, možda i više, ali eto, izdešavale su se te stvari i odlučio sam se. Nisam dugo bio u tim penzionerskim danima, što ja kažem, nisam dugo bio na birou. Evo već se desio potpis i sutra već idem tamo, tako da ne smatram da sam još u toj nekoj penziji – pravoj penziji, fudbalskoj da.

Kad podvučeš crtu posle 20 godina, da li su ti se konačno slegli utisci o svemu što si ostavio iza sebe na terenima?

- Pa tek kad sam video te neke brojke, onda sam, tek posle par dana, bio svestan. Do tada niti su me zanimale brojke, niti sam gledao. I svakako da mi prija onako kad vidim i toliki broj utakmica, i toliki broj golova i asistencija, a većinu svoje karijere nisam igrao gore u napadačkim linijama, već u odbrani. I naravno da mi prija. Nisam bio svestan, iskreno, tek posle kad sam pogledao – da je to sasvim jedna solidna karijera. A najbitnije je da sam ja prezadovoljan svojom karijerom, jer kao što sam ti pomenuo, ja sam mnogo kasno krenuo sa svim tim. Ne želim da razmišljam šta bi bilo da sam krenuo kao današnji klinci na vreme ili ranije, ali sve je to tako moralo biti.

Da imaš priliku ponovo da biraš, da li bi išao istim putem ili bi promenio određene korake?

- Pa već sam rekao da sam prezadovoljan svojom karijerom, znači da u ovom trenutku ništa ne bih menjao. Jer odakle znaš, ako nisi u jednom trenutku zadovoljan sobom i ako sad kažem da bih možda krenuo nekim drugim putem, možda bi se desila, ne daj Bože, neka sportska povreda koja bi mi zakočila taj put. A ovako mogu da se pohvalim da sam celu karijeru prošao bez ijedne sportske povrede, što je malo onako i začuđujuće. Sretao sam se sa raznim komentarima i od saigrača, i od trenera, i od sportskih radnika, ali to sam ja. Kreću ranije, jer evo 2009. godište je debitovao momak kod nas u Lučanima. Mislim da je bolje za njih jer se i organizam i telo navikavaju ranije na tu vrstu treninga, na te napore, i brže se razvijaju i brže stasavaju i kao igrači i kao fudbaleri. Zato sam malo pre rekao – ne želim da razmišljam gde bih ja bio da sam ranije krenuo i da sam krenuo sa tim nekim ozbiljnim fudbalom u njihovim godinama.

Superliga je proslavila dve decenije postojanja, a ti si prošao ogroman deo tog puta. Kako ocenješ nivo takmičenja nekada u odnosu na danas i najavljeno skraćivanje lige?

- Mislim da će to biti pozitivno i za fudbal, i za sve igrače u Superligi, jer će se, ja mislim, povećati i kvalitet fudbala. Mislim da u poređenju sa nekim ranijim godinama, i kad sam se vratio iz Poljske, kvalitet fudbala iz godine u godinu mislim da pada. To je neko moje mišljenje, da je pre bilo mnogo kvalitetnije, ali mislim da će tim reformama da se podigne kvalitet i da će to biti nešto dobro u srpskom fudbalu.

Tvoji nekadašnji saigrači uglavnom po završetku karijere idu u trenerske vode. Zbog čega ti nisi izabrao taj put?

- Pa većina kolega sa tom trenerskom karijerom se u jednom trenutku susretne, ili sa menadžerstvom, a evo ja od sutra krećem skroz nekim drugim putem. Već sam u par nekih intervjua rekao da me trenerski posao baš ne zanima i nemam uopšte neku viziju da bih bio trener, zato nisam ni kretao ni na kakve licence kao što su drugari radili. E opet, kad pogledaš menadžerski posao, to je sasvim neka druga priča. To je posao onako iz fotelje, na telefonu si, moraš da imaš super kontakte. A ja sam ih ostvario, pogotovo u Poljskoj. Tek sad u zimskom prelaznom roku, na zimskim pripremama u Antaliji, kad sam pogledao utakmicu mog bivšeg kluba Rakova i Partizana, tek sam tad video koliko ustvari ljudi sam tamo upoznao. Ljudi su te neke moje generacije, koji su mnogo pre mene završili sa fudbalom, već u tim trenerskim vodama, već su sportski direktori. Tako da mislim da ću u budućnosti iskoristiti ta neka poznanstva koja sam stekao. Videćemo, prvo da završimo sa ovim što sutra počinje, pa ćemo videti.

Koji momenti i anegdote ti prvi padnu na pamet kada se setiš Poljske i tog perioda karijere?

- Pa dobro, to su Poljaci, slovenski narod. Jedini problem koji sam imao na početku bio je sa jezikom, jer ja poljski jezik nikad u životu nisam čuo pre toga, ni na televiziji. Onda, ima sličnih reči sa našim, ali je teško. Poljaci vole kad se trudiš da naučiš jezik, ja mislim da sam bolje intervjue imao tamo na poljskom nego kod nas. Uspeo sam da savladam jezik za nekih godinu i po dana, i posle godinu i po dana ja sam polagao vožnju. Polagao sam vožnju za vozačku dozvolu u Poljskoj – moju dozvolu u Srbiji su mi oduzeli, ne moraš da me pitaš zbog čega. (smeh) Tako da jezik super znam. Bilo je raznih situacija u Poljskoj. Bilo je lepih stvarno i fudbalskih događaja – od tog ulaska u Ekstraklasu, pa posle gde sam bio najbolji asistent Ekstraklase, do tog transfera u Lehiju iz Gdanjska. Gore najlepša prijateljstva sa našim ljudima tu sa Balkana – sa legendom Hajduka iz Splita Marijom Maločom, sa golmanom Zlatanom Alomerovićem koji je par godina pre toga igrao u finalu Lige šampiona sa Borusijom iz Dortmunda, bio je treći golman ali je bio učesnik... Gde ja dolazim i ne mogu da verujem da sam tu došao. I do mog prijateljstva koje se krunisalo kumstvom sa Filipom Mladenovićem, našim reprezentativcem. Tako da taj neki period u Gdanjsku, gore na moru, ostao mi je u najlepšem sećanju. Moj debi za Lehiju je bio Superkup i odmah ta titula u Poljskoj. Posle smo jedno finale Kupa sa Lehijom izgubili, gde posle Lehije odlazim u Rakov i opet uzimamo Superkup i Kup Poljske. Mnogo je više lepih trenutaka bilo u Poljskoj nego onih ružnih. Bilo je naravno i ružnih, što je sasvim normalno i u fudbalu i u životu.

Nakon samo desetak odigranih kola u Superligi viđena je učestala smena trenera u čak sedam klubova. Kako gledaš na te učestale rokade?

- Mislim da to nije dobro ni za fudbal, ni za klubove, ni za igrače, ni za trenere, ali to tako izgleda kod nas. U Poljskoj sam promenio isto dosta trenera, ali mislim da su oni malo strpljiviji po tom pitanju nego kod nas. Mislim da sam u Lučanima promenio dvocifren broj trenera, ali nekako sam sa svakim trenerom imao dobar kontakt i lepo je to izgledalo. Mislim da je rekorder po tom pitanju moj bivši trener Lalat, koji je pre par sati ispraćen jer je potpisao ugovor sa Novim Pazarom da se vrati. Mislim da, što klubovi budu strpljiviji, imaće bolje rezultate i bolju situaciju. Vidimo u par primera gde su klubovi stvarno strpljivi da to ne izgleda loše – sa radom, sa trenerima, sa igračima, sa klubom.

Gde Žarko Udovičić vidi sebe nakon završetka rijalitija i ove nesvakidašnje epizode?

- Pa dobro, ne mogu sad da planiram šta će biti posle, jer ne znam ni koliko ću se dugo zadržati, ne znam ni kako će to izgledati. Nov sam u tome, dolazim iz nekog profesionalnog sporta, dolazim u skroz neku sasvim drugačiju priču, ali videćemo. Ja sam neke svoje planove već započeo i dok sam igrao fudbal, tako da posla će uvek biti. Važno je da se penzija provede onako kako dolikuje.

BONUS VIDEO

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.