Ugledao je dokumentarac o Novaku Đokoviću (The wolf in winter) svetlo dana. Mnogo toga zanimljivog je isplivalo o srpskom teniseru, a brže-bolje da pogleda film je pohitao i čuveni Zlatan Ibrahimović.
Legendarni fudbaler je i objavio sliku kako je počeo da gledanjem filma, a poznato je da su on i Novak Đoković u vrlo bliskim odnosima.
Inače, tokom bogate i dugotrajne karijere, Novak Đoković se više puta osvrtao na NATO bombardovanje Srbije 1999. godine, a taj ključni period njegovog odrastanja sada je zabeležen i u dokumentarnom filmu.
Sa samo 12 godina, kao dečak koji još uvek nije mogao u potpunosti da razume sve razmere te tragedije, iz prve ruke je svedočio kako se strah na licima ljudi iz dana u dan pretvarao u prkos i otpor.
U dokumentarnom ostvarenju "Novak Đoković: The Wolf in Winter", najbolji srpski teniser podelio je sećanja na neke od najtežih i najpotresnijih momenata koji su trajno obeležili njegovo detinjstvo i oblikovali ga kao osobu i sportistu.
- Jedne od prvih noći bombardovanja, naša zgrada nije imala sklonište, pa smo morali da trčimo u drugu zgradu. To je zastrašujuć prizor jer je bilo dva-tri sata ujutru, potpuni mrak. Vidiš ljude kako trče u panici, ne znaju gde da pobegnu, pokušavajući da spasu sopstvene živote - rekao je Đoković.
Posebno mu je u sećanju ostao trenutak kada se, bežeći ka skloništu, odvojio od porodice.
- Sapleo sam se i pao. Video sam svoju porodicu kako trči 10 do 15 metara ispred mene. Vrištao sam i vikao: "Pomozite mi, pomozite mi", ali me nisu čuli, nastavili su da trče. Okrenuo sam se i pogledao ka našoj zgradi i video avion koji izbacuje dve bombe direktno na obližnju bolnicu. Stojeći tako na kiši i u mraku... - prisetio se Đoković jednog od najstrašnijih trenutaka detinjstva.
U dokumentarnom ostvarenju "Novak Đoković: The Wolf in Winter", najbolji srpski teniser podelio je sećanja na neke od najtežih i najpotresnijih momenata koji su trajno obeležili njegovo detinjstvo i oblikovali ga kao osobu i sportistu.
- Jedne od prvih noći bombardovanja, naša zgrada nije imala sklonište, pa smo morali da trčimo u drugu zgradu. To je zastrašujuć prizor jer je bilo dva-tri sata ujutru, potpuni mrak. Vidiš ljude kako trče u panici, ne znaju gde da pobegnu, pokušavajući da spasu sopstvene živote - rekao je Đoković.
Posebno mu je u sećanju ostao trenutak kada se, bežeći ka skloništu, odvojio od porodice.
- Sapleo sam se i pao. Video sam svoju porodicu kako trči 10 do 15 metara ispred mene. Vrištao sam i vikao: "Pomozite mi, pomozite mi", ali me nisu čuli, nastavili su da trče. Okrenuo sam se i pogledao ka našoj zgradi i video avion koji izbacuje dve bombe direktno na obližnju bolnicu. Stojeći tako na kiši i u mraku... - prisetio se Đoković jednog od najstrašnijih trenutaka detinjstva.
Novak Đoković pregurao je mnogo toga preko glave u bogatoj karijeri. Mnogo toga smo znali, ali one sitne detalje koji život znače Nole je ispričao, otkrio, u dokumentarcu "The Wolf in Winter". Međutim, jedan segment iz njegovog života otkriva šta mu se dešava danas kada više nije onaj stari, kada gubi dobijene mečeve, ili ne uspeva da se nosi sa znatno mlađim igračima od sebe.
- Fizički uspevam da se oporavim. Mentalno ne, ne uspevam da se oporavim. Mentalno sam u fazi u kojoj skoro da gubim razum. Logično je da mislite da, kako starite i imate više iskustva, bolje znate kako da se mentalno i emocionalno nosite sa stresom i pritiskom, ali da vas telo možda više ne sluša kao ranije. Kod mene je obrnuto. Mozak je… Kao da mu je svega preko glave - rekao je Novak.
A uprvo je ta glava, ta mentalna stabilnost, bila Noletovo najjače oružje kojeg su se svi pribojavali. Priznao je Đoković da mu je teško da se motiviše kao nekad. Pritom mu tenis nije apsolutni prioritet kao nekada.
- Dani kada treniram. Mediji. Moja sopstvena očekivanja… Ljudi misle: ‘Postigao sam mnogo i sada mogu da uživam’. Ne mogu da uživam. Ako moram da se takmičim na najvećoj sceni, nije reč samo o tom meču, već i o mojoj reputaciji… Reč je o svemu - dodao je Nole.
- Zaista se i dalje osećam mlado. Ne znam kada ću završiti karijeru. Možda će to biti za godinu dana, a možda za 15 godina, ne znam. Sve dok imam motivaciju, strast i dok osećam da mogu da osvajam turnire i budem među najboljima na svetu, želim da nastavim da igram - poručio je Novak.
Zabranjeno je kopiranje, reprodukovanje, preuzimanje, prenošenje, objavljivanje i distribuiranje
bilo kog dela ili celog teksta, fotografija i videa bez prethodnog izričitog pismenog odobrenja
redakcije Sportissimo.rs
-orig.JPG)
Dodaj Sportissimo kao željeni izvor na Googlu 
0
Imate mišljenje?
Ukoliko želite da ostavite komentar, kliknite na dugme.
Ostavi komentar