ĐOKOVIĆ PRED MEČ NA ROLAN GAROSU STAO U ODBRANU NIKOLE JOKIĆA: Novak podigao glas tamo gde većina ćuti!

Dok bije bitke na pariskoj šljaci u potrazi za 25. grend slem trofejom, Novak Đoković je napravio ono što retko ko ima hrabrosti da učini - podigao je glas tamo gde većina ćuti. Usred pariskog glamura, gde se svaki korak meri kamerama i svaka reč ima težinu zlata, Đoković je odlučio da pošalje poruku - i to ne bilo kakvu.

Pred kamerama američkog "TNT"-a, pred globalnom publikom kojoj tenis nije nužno svakodnevna tema, Đoković je stao u odbranu Nikole Jokića, srpskog košarkaša koji iz dana u dan piše NBA istoriju, ali koga deo javnosti u njegovoj zemlji i dalje doživljava sa rezervom. Bio je to iskren, emotivan, sirov Đoković - baš onakav kakvog ga najviše cenimo.

- Nikola, čoveče, obožavam ga. On je heroj u Srbiji, ono šta je uradio u NBA prethodnih šest godina je istorijsko, ja obožavam košarku od kada sam bio mali. To je, istorijski gledano, najveći sport u našoj zemlji. Imali smo mnogo uspeha, umalo smo pobedili vas Amerikance prošle godine na Olimpijskim igrama. Na kraju nismo, Stef Kari nas je uništio onim trojkama. Način na koji igra je fenomenalno, uz to način na koji se ponaša u privatnom životu. Ljudi su prvo mislili da je to laž, da ga zanimaju samo porodica i konji, ali to je zaista istina. Ne folira se. Poštujem to, veliki je talenat, ali radi mnogo i ima visoku košarkašku inteligenciju. Dominira pored neverovatnih atleta, ponosni smo na to. Podržavamo ga.

U istom dahu, Đoković je istakao da ljudi često zanemaruju razmere pritiska s kojim se Jokić nosi iz godine u godinu - i to ne samo na parketu NBA lige, već i u vezi sa reprezentativnim obavezama.

- NBA sezone dugo traju, uzimaju dosta od njega, uz to imamo skoro svake godine neko takmičenje sa reprezentacijom, Evropsko prvenstvo, Svetsko, Olimpijske igre i uvek postoji znak pitanja kod njega i pitaju se da li će igrati. Uvek postoji debata, ljudi su strastveni oko toga da li će najbolji igrač da igra za reprezentaciju. Mnogo odgovornosti je na njemu, razumem ga, mnogo je uradio za našu zemlju i za košarku uopšteno, to je neverovatno.

Ne bi to bio Novak da uz Jokića nije spomenuo još jednog velikana - Kobija Brajanta. I to ne kao sportsku figuru, već kao ličnog mentora, prijatelja, oslonac u kriznim vremenima.

- Strast prema sportu i pobeđivanju, takmičarska nastrojenost i ono šta mi se najviše sviđalo kod njega je to što je uvek pokušavao da izvuče taj nivo energije i prijateljstva u svoje odnose, ne samo prema meni. Nego i odnos koji je imao prema drugim rivalima, bio je veliki fan fudbala, odrastao je u Italiji, način na koji je nosio tu harizmu, imao je unikatan karakter, zato ga vole ljudi širom sveta. Kada je u pitanju naš odnos, 2018. godine sam imao operaciju lakta, bio sam van terena, pao na rang listi, vraćao se, promenio sam mehaniku servisa, bio sam izgubljen, prvenstveno mentalno. Imali smo nekoliko telefonskih razgovora, videli smo se kada sam bio u Americi, pomogao mi je mnogo, pomogli su mi mnogo njegovi saveti, dao mi je stvari koje su mi olakšale posao. Bio sam u šoku kada sam čuo da je preminuo, ali njegovo zaveštanje će zauvek da živi, taj Mamba mentalitet je i dalje prisutan.

U nastavku intervjua, Novak je otvorio dušu na temu velikih terena, istina koje otkriva svetla reflektora i važnosti mentalne igre.

- Vau, to je duboko pitanje, ne znam kako da vam odgovorim na to. Počastvovan sam što mogu da igram na ovom najvišem nivou, na jednom od najvećih stadiona. Rolan Garos je za sve nas Evropljane bio jedan od turnira od snova. Sanjao sam o Vimbldonu od malih nogu, ali sam najviše igrao na šljaci. Sviđale su mi se moje šanse na ovoj podlozi, gledao sam legende koje su osvajale turnir. Prvi put sam na Rolan Garosu igrao 2005. godine, igrao sam protiv Robina Đineprija, igrali smo na terenu 16 čini mi se, vodio sam sa 6:0, 6:0 i vodio sam u trećem setu i posle toga sam izgubio u narednom kolu. Bio je to neverovatan početak puta za mene, prvi juniorski turnir, dosta istorije, volim da igram ovde.

Mentalna nadmoć - ta reč koja se sve češće veže uz Đokovića - takođe je bila tema, a Novak je bez ustezanja objasnio koliko je takva reputacija mač sa dve oštrice.

- Volim da verujem u to i drago mi je što ljudi o tome pričaju, ali mislim da je to mač sa dve oštrice. Svako želi da te pobedi, može na njih da utiče ta veličina meča, gde može to da utiče loše na njih. Isto tako može da se desi potpuno suprotno, da dobiju snagu i da odigraju neverovatan meč. Iskustvo igranja meča može da pomogne, eto igrao sam u trećem kolu protiv Mišolića koji nikada pre nije igrao u takvom okruženju. U prvih 6-7 gemova prvog seta mogao sam da osetim da je bio previše stvrdnut, počeo je da igra tek u drugom setu, potrudio sam se da iskoristim tu malu priliku koju imam, da postavim stvari kako želim. Ne uspeva uvek, jer morate da uradite svoj posao i da dođete do pravog nivoa.

Za kraj, jedan ljudski ugao - pitanje trenera, odnosa sa Dušanom Vemićem i toga šta teniseru svetskog kalibra danas zapravo znači imati nekoga kraj sebe.

- Da, to je bitno. Trenutno ne tražim aktivno nekog novog trenera. Uživao sam u svom odnosu trenera i igrača sa Endijem Marejem, tokom tih pet meseci koliko je trajala saradnja. Gledam šta mi je potrebno i da li mi je potreban bilo ko. Dušan i ja se dugo znamo, bio je moj trener godinama u prošlosti, radio je uz Marijana Vajdu. Zna me kao osobu, šta mi je potrebno da emotivno budem miran, da bih uživao na terenu i van terena. Uspelo je, osvojio sam Ženevu pre dolaska na Rolan Garos, rekao bih da sam blizu svog najboljeg tenisa po načinu na koji igram trenutno na ovom turniru - zaključio je Đoković

BONUS VIDEO 

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.