"PITAO SAM JELENU DA LI MOGU DA IGRAM TENIS, REKLA MI JE NE": Šok otkriće Novaka Đokovića - evo kako je uspeo da ostane u sportu i pretvori ga u poetsku borbu protiv limita!

Bilo je trenutaka kada je delovalo da ni najveći nisu otporni na tihu kapitulaciju. Kada telo počne da traži predah, a duša - odgovore. Novak Đoković, čovek koji je tenis pretvorio u poetsku borbu protiv limita, zamalo je rekao zbogom sportu kojem je dao sve. I sve to - nakon istorijskog trijumfa.

Nakon osvajanja Rolan Garosa 2016. godine i ispunjenja dečačkog sna, Đoković se našao u emotivnoj praznini, iscrpljen nevidljivim teretom očekivanja i uspeha. A kraj mu se učinio bližim nego ikad - ne na terenu, već u tišini porodičnog odmora.

- Posle osvajanja Rolan Garos 2016. došao je Vimbldon, a onda je došao Vimbldon par sedmica posle. To je i blagoslov i kletva tenisa, jer imaš novu šansu veoma brzo, a onda je i kletva, jer ne stižeš ni da proslaviš uspeh. Čoveče, upravo sam osvojio Rolan Garos. Ljudi su mi govorili da je u redu da preskočim Vimbldon, ali kako to da uradim? Uvek se pitaš da li je poslednji, da li ćeš opet imati šansu -  kazao je Novak u razgovoru sa Slavenom Bilićem u emisiji "Neuspjeh prvaka".

Na Vimbldonu je stigao do treće runde, a onda izgubio od Amerikanca Sema Kverija - i tog dana nešto se prelomilo.

- Imao sam tri prekida zbog kiše, Sem Kveri je bio protivnik, Amerikanac, uvek nezgodan na travi. Dobio je dva seta, prvi prekid je bio na polovini drugog. Pričao sam sa timom u pauzi, frustriran zbog igre, napravimo plan, dobijem treći, budem u naletu... U četvrtom ne uspem da ga brejknem i počne kiša. Dođe mi tim i pitao sam ih samo jedno - 'Momci, molim vas da me pustite samog. Ne treba ništa, samo mi treba mir, da gledam u zid. Ne želim ništa'. Prvi put mi se tada desilo da sam ostavio torbe na maserski sto. Nisam ni podigao naslon, gledao sam u plafon, nisam hteo ni da se istegnem, mišići se hlade, zatežu se... Tada sam osetio prazninu. Izgubio sam meč kada sam se vratio. Pitao sam se 'Šta je ovo? Ne znam ovo da identifikujem'.

Agonija nije prošla brzo - naprotiv, trajala je skoro dve godine. Povrede, operacija lakta, pad na ATP listi... I onda - Majami 2018, poraz od Pera i put ka odluci koja je mogla promeniti istoriju.

- Posle toga sam morao da prođem tranziciju u sebi, da bih se opet vratio i možda je taj celokupni proces trajao od kraja 2016. do sredine 2018. godine. Imao sam tu i povredu lakta, operaciju koju sam odlagao šest meseci, promenio mi se servis zbog povrede, a potom je dodao:

- Pao sam van 20 na svetu, u martu 2018. Hteo sam da ostavim tenis jer sam izgubio u 1. kolu Majamija. Morao sam da se sklonim, onda sam otišao na Dominikanu, kod naših prijatelja.

A onda - scena koja deluje kao da je izmišljena, da nije istinita. Ljubav prema tenisu se vratila na mestu gde je najmanje očekivao - dok je gledao sina i suprugu kako igraju.

- Bio je teniski teren jedan na kojem su oni igrali i moja žena je igrala sa sinom... Pitao sam je 'Da li mogu ja?', rekla mi je 'Ne, sada igramo Stefan i ja, ti dođi na kraju'. Odgovorio sam samo 'Dobro'. Završili su, otišli, a ja sam bio obučen u kupaći i uzeo sam reket da igram. Serviram jednu, drugu, petu... Ostanem dva sata i vrati mi se to. Do kraja godine sam sa 20. i nekog mesta stigao na prvo mesto. Svaka faza ima svoje 'zašto', samo je potrebno da daš priliku životu i Bogu da ti urede stvari. Nekad je bolje pustiti, pa dobiti - rekao je Novak.

BONUS VIDEO 

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.