ČITAV SVET ČEKA JEDNU OD NOVAKOVIH POSLEDNJIH MISIJA: Osvojio je SVE, ali ovo ga i dalje tera da grmi - čuvaj se, Los Anđelese!

Već sada je jasno da niti jedan sportista nikada neće doživeti sportsku karijeru kao Novak Đoković. Od malog dečaka punog ambicija i snova, Srbin je odavno ušao u večnost, dostignućima koja su bila nezamisliva svim ljubteljima belog sporta.  

Posebno poglavlje njegove bogate karijere, jesu Olimpijske igre i nastup na istim. Težio je Novak ka zlatnoj medalji, to je bilo ono što mu je falilo. Baš kada su svi mislili da će uspeti u svojim namerama, snovi su se slomili na Igrama u Tokiju, ali se sve vratilo u Parizu. 

Njegov put do olimpijskog zlata nije bio trka, već maraton prepun prepreka

Te 2021. godine, sve je delovalo savršeno, a ona je bila jedna od najdominantnijih u karijeri Novaka Đokovića. Osvojio je Australijan open, Rolan Garos i Vimbldon, a na Olimpijske igre u Tokiju je stigao sa realnim šansama da postane prvi teniser u istoriji sa "Zlatnim slemom" – osvajanjem sva četiri grend slem turnira i olimpijskog zlata u jednoj kalendarskoj godini. 

Prve dve prepreke, Kei Nišikori i Aleksandar Zverev, bile su mu na putu ka finalu.

Međutim, umor i ogroman pritisak su uzeli danak. Nakon što je sa lakoćom stigao do polufinala, Novak je u dramatičnom meču poražen od Zvereva sa 2:1 u setovima.

Credit: Kyodo/Newscom / Newscom / Profimedia

Bio je to šok za sve, ali pre svega za njega. Umesto borbe za zlato, usledila je borba za bronzu protiv Pabla Karenja Buste, koju je takođe izgubio. 

Tokio je bio propuštena prilika, a "Zlatni slem" je ostao nedosanjan san, barem do Igara u Parizu.

Šta je do tada radio na OI

Novak Đoković je tokom svoje karijere četiri puta učestvovao na Olimpijskim igrama, a svaki put je njegova ambicija bila jasna – osvajanje zlatne medalje. Iako je dominirao teniskim svetom, olimpijski uspeh mu je dugo izmicao...

Peking 2008: Prvi korak i bronza

Novak Đoković je svoj olimpijski debi imao 2008. godine u Pekingu, sa 21 godinom života. Bio je na vrhuncu snage i samopouzdanja, a u polufinalu se sastao sa Rafaelom Nadalom, koji je bio u životnoj formi. Nadal je slavio sa 2:0 u setovima (6:4, 1:6, 6:4) i kasnije osvojio zlatnu medalju. 

Credit: PHILIPPE HUGUEN / AFP / Profimedia

Novak je nakon poraza u polufinalu, pokazao mentalnu snagu, savladavši u meču za treće mesto Amerikanca Džejmsa Blejka sa 2:0 (6:3, 7:6) i osvojivši bronzanu medalju. Ovo je bila njegova prva i jedina olimpijska medalja pre Pariza.

London 2012: Blizu, ali nedovoljno

Četiri godine kasnije, na Igrama u Londonu, Đoković je ponovo bio jedan od glavnih favorita za zlatnu medalju. Ipak, put mu se ponovo ukrstio sa Britancem Endijem Marejem u polufinalu.

Credit: Alexey Kudenko / Sputnik / Profimedia

Marej je bio nošen podrškom domaće publike, pa je slavio sa 2-0 (7:5, 7:6) i kasnije osvojio zlato. U borbi za bronzu, Novak je izgubio od Huana Martina del Potra iz Argentine, identično kao i na prethodnim OI.

Rio 2016: Razočaravajući početak

Olimpijske igre u Riju 2016. bile su Novakovo najbrže i najrazočaravajuće učešće. Stigao je kao apsolutni favorit, nakon osvojena tri grend slema u 2015. godini. Ipak, u prvom kolu je doživeo šokantan poraz od Huana Martina del Potra, koji ga je savladao sa 2:0 u setovima (7:6, 7:6). 

Credit: OKAN OZER / AFP / Profimedia

Del Potro je kasnije osvojio srebrnu medalju, a Novak je morao da se suoči sa ogromnim razočaranjem.

Parisko iskupljenje i kruna karijere

Tri godine kasnije, u Parizu, ista scena, samo sa drugačijim ishodom. Ponovo su Olimpijske igre bile na pomolu, a Novak je znao da je ovo jedna od njegovih poslednjih šansi da osvoji jedinu titulu koja mu je nedostajala. Turnir je igrao bez prevelikog pritiska, fokusirajući se na svaki meč pojedinačno. 

Kulminacija je usledila u borbi za zlato protiv mladog i energičnog Karlosa Alkaraza, teniskog princa koji je Đokoviću preoteo neke od najvećih turnira.

Credit: Gao Jing / Xinhua News / Profimedia

Meč je bio epski. Igrali su se ključni poeni, a tenzija je rasla iz minuta u minut. U finalnom setu, Novak je slomio Alkaraza, a sa podignutim rukama i suzama u očima, primio je aplauze dok je na tribinama odjekivala himna "Bože pravde". 

Nakon tri propuštene prilike za olimpijsko zlato, ova pobeda je došla kao konačna satisfakcija i kruna karijere, ispunjenje cilja kojem je težio čitavog života. Olimpijsko zlato u Parizu je nešto što se ne može uporediti ni sa jednim grend slemom, jer predstavlja trijumf u ime domovine.

Pogled u budućnost: Los Anđeles 2028

Iako je osvojio sve što se moglo osvojiti, Novakove ambicije ne jenjavaju. Ubrzo nakon pobede, potvrdio je medijima da ne planira da se povuče sa scene i da se nada da će igrati na Olimpijskim igrama u Los Anđelesu 2028. godine. 

Iako će tada imati 41 godinu, Đoković je više puta dokazao da su godine za njega samo broj. Njegova želja da brani titulu u Americi je još jedan dokaz njegove neverovatne strasti prema tenisu i želje da pomera granice, ali i da se takmiči za svoju Srbiju.

Sve u svemu, deluje da bi pravi i veliki kraj karijere za najboljeg tenisera svih vremena bio upravo nastup u Los Anđelesu, braneći zastavu Srbije. Ipak, do tada je ostalo još mnogo vremena, a ljubiteljima tenisa i Novaka Đokovića, pre svega se nadaju da se Srbin neće suočiti sa nekom ozbiljnijom povredom, ali i da će zadržati motivaciju i želju za uspehom, koja ga prati čitavog života. 

BONUS VIDEO

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.