JEZIVA ISPOVEST NAJVEĆEG PRIJATELJA NOVAKA ĐOKOVIĆA: Sekli su me, spaljivali - svako jutro popijem po osam tableta!

Najbliži prijatelj Novaka Đokovića na ATP turu dugo je bio Argentinac Huan Martin Del Potro, čija je karijera — da nije bilo kontinuiranih povreda — mogla da dostigne još veće visine kada je bio treći igrač sveta.

Del Potro, koga su fanovi i teniska javnost zvali „Dobri div“, zvanično je okončao karijeru prošle godine. Na oproštaju u Buenos Ajresu našao se i najbolji igrač svih vremena, koji je otkazao svoje obaveze kako bi došao i ispratio prijatelja i rivala u penziju. Iako se nekoliko puta vraćao na teren posle teških povreda i trpeo strašne bolove, krajem prethodne godine doneta je odluka da više ne nastavlja.

Povrede su se naročito odnosile na isto koleno — operisano je više puta — a u jednoj dugoj ispovesti Del Potro je otvoreno govorio kroz kakvu je agoniju prolazio.

- Kada sam odigrao svoj poslednji meč sa Delbonisom (2022. godine), ljudi nisu znali, ali sutradan sam otputovao u Švajcarsku i opet sam operisao koleno. To je bila moja peta operacija. Od tada, nisam javno pričao o operacijama. Pred meč sa Delbonisom sam već bio rekao da je to verovatno moj poslednji meč i osetio sam mir i nije se više dešavalo da me ljudi stalno pitaju: Delpo, kad ćeš da se vratiš i igraš, kad ćemo te gledati? Ali, nisam mogao više da izdržim bol u svojim nogama. Zato sam se pritajio i u tajnosti sam hteo da budem operisan, pa ću se vratiti ako budem mogao - rekao je Huan Martin del Potro u jednom intervjuu.

Imao je nade da će operacije pomoći, ali iznova je dobijao loše vesti i morao na nove intervencije. Davao je sve od sebe da izbegne dalje hirurške zahvate — primio je stotine injekcija u noge, kukove i leđa — ali bol nije popuštao.

- Sekli su me, spaljivali nerve, analizirali me... To je patnja kako sam ja živeo. Tako je bilo od poslednjeg meča sa Delbonisom do dana današnjeg. Ovaj oproštajni meč je samo da kažem zbogom tenisu, gotovo je. Nemam više nikakvu želju da igram tenis jer mi moje telo to ne dozvoljava - ispričao je Del Potro koji se prisetio prve operacije kada su mu doktori govorili da će se vratiti za samo tri meseca, što nije bila istina.

Nakon prve operacije bolovi su postali svakodnevica — penjanje uz stepenice, okretanje u snu, čak i mirni trenuci bili su praćeni oštrim bolovima. Del Potro je rekao da mu je sve to ličilo na neprekidni košmar i da se često besno priseća početka svega.

U svojoj potresnoj ispovesti naglasio je i želju da pomogne sportistima sa sličnim problemima i da im bude izvor motivacije.

- Nisam želeo da živim ovakav život. Bio sam aktivan tip koji je voleo sportove, ne samo da igra tenis. Odjednom, zovu me da igram fudbal i ja sam onaj koji nosi piće i sedi kraj terena. Kada igramo padel, ja snimam... Za mene, to je užasno - zaplakao je Del Potro: 

- Osim toga, sportski gledano, oduzeli su mi najveću radost, ono što sam najviše voleo - da igram tenis. Da znate da mi je jako teško da 24 sata dnevno glumim da je sve u redu...

Pored fizičkih muka, Del Potro je priznavao i borbu sa mentalnim zdravljem: depresijom, anksioznošću i zavisnošću od lekova protiv bolova. Otkrio je koliko mu je teško svakodnevno — od uzimanja više tableta dnevno do efekata na težinu i opšte stanje.

- Kada se probudim popijem od šest do osam tableta - protiv bolova i upala, analgetike, za anksioznost, pa jednu koja služi i da mi obloži želudac zbog svega toga. Da li gubim kilograme? Ne, od lekova se gojim. Ne jedem šećere, ne jedem brašno, ali kakve to veze više ima sa kolenom? Imam 95 kilograma i boli me kad se penjem uz stepenice. Svi mi doktori govore da imaju mašinu koja će rešiti problem, ali - rekao je tada Delpo.

Razmatrana je i opcija ugradnje proteze, ali dilema je bila teška: hoće li to zaista vratiti kvalitet života i šta znači za nekoga ko je još relativno mlad?

- Mnogo puta sam pomislio da to uradim, ali šta mi proteza garantuje? Kažu da ću imati bolji kvalitet života. Dobro, perfektno, to je ono što tražim - ne da igram tenis. A onda mi dođe drugi doktor i kaže da sam premlad za protezu, da čekam dok ne budem imao 50 godina. Od svoje 31. godine nisam potrčao, šutnuo loptu ili igrao tenis. Da li ću sledećih 15 godina da provedem tako da sa 50 kada mi stave protezu, živim solidno do 60. godine? Trenutno sam u dilemi oko toga. I zašto ja treba da donesem odluku ako si ti doktor? Ja se samo nadam da ću jednom biti bez bolova - objasnio je u teškoj ispovesti Del Potro.

BONUS VIDEO

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.