NOLE, KRŠTENICA JE SAMO PAPIR! Sada je sve JASNO – ovo je bilo NAJGORE i NAJBOLJE od Đokovića!

Koliko poznajete 38-godišnjaka koji su i dalje u vrhu u svom sportu? Ne da igraju da bi igrali, pa da povremeno ostvare neki dobar rezultat, nego da su u vrhu. Vrhu, vrhova. Osim Lebrona Džejmsa, teško da neko drugo ime može da vam padne na pamet. Hajde, jesu Kristijano Ronaldo i Lionel Mesi i dalje to što jesu u fudbalu, daju golove, osvajaju trofeje - makar Argentinac - u nekim zemljama koje nisu fudbalske i gde konkurencija nije nešto spektakularna s obzirom kakve timove imaju, pa jeste i Lebron Džejms i dalje to što jeste, ali jedan čovek u individualnom sportu se bori na neverovatan način. Protiv dvojice tenisera, koja lako za desetak godina mogu da stanu pored trona - kao onog u seriji Game of Thrones - i budu rame uz rame sa kraljem belog sporta. Protiv sile i moći u vidu Karlosa Alkarasa i Janika Sinera, on je i dalje tu. 

Možda bi neko rekao, pa dobro šta, nije ovo bila neka godina. Dve manje titule, između petog i desetog mesta na ATP listi, nijedno finale Grend slema... Možda bi taj što bi to rekao mogao da se okrene radu na šivaćoj mašini i sašije sebi jedne lepe vunene čarapice, pošto ide Nova godina, idu hladnija vremena, ume da odozdole iz parketa vuče hladnoća, a sport da ostavi onima koji malo to više znaju. A i ako hoće nešto da nauči, evo kad pomenusmo novogodišnje praznike, taman će i Novak Đoković još malo na teren. Pa da vidimo svi zajedno, šta je ostalo u rezervoaru najjače teniske mašine u istoriji ovog sporta koji traje i-ha-ha. 

Tanjug/AP Photo/Andres Kudacki

A šta je bilo prošle godine? Sezona Novaka Đokovića 2025. godine zvanično je počela 31. decembra 2024. u Brizbejnu, ali je već tada bilo jasno da to neće biti još jedna "standardna" godina u njegovoj karijeri. Ne zbog manjka ambicije, motiva ili kvaliteta, već zbog nečega što se u vrhunskom sportu ne može zaobići ma koliko da ste najveći u istoriji – krštenice. Međutim, kao što smo i u uvodu objasnili, nije baš niko očekivao da će u ovim godinama i sa ovakvim protivnicima osvajati Grend slemove ili uzeti najviše Mastersa ili šta već. Ali, po onome na šta nas je navikao, makar je malo bilo jasno da neće to bili klasična Novakova sezone. Pa se čekalo da se vidi – šta će uraditi? 

Novak je u ovu sezonu ušao kao čovek koji je već osvojio sve, srušio skoro sve rekorde koji su nekada delovali nedostižno i ostavio iza sebe generacije rivala. Ali, 2025. godina nije bila sezona dominacije. Bila je sezona borbe, prilagođavanja, prihvatanja novih okolnosti i - možda najvažnije - sezona u kojoj se jasno videlo koliko je teško ostati na samom vrhu kada telo počne da šalje drugačije poruke nego ranije.

Za početak – Australija 

Prvi turnir u sezoni bio je Brizbejn, gde je Novak stigao do četvrtfinala, ali je zaustavljen od Rajlija Opelke u dva seta. Bio je to poraz koji sam po sebi nije imao dramatičnu težinu, ali je nagovestio da ulazak u sezonu neće biti lagan. Servis, ritam, eksplozivnost, sve je bilo tu u tragovima, ali ne u punoj meri. Novak je delovao kao igrač koji još uvek traži idealan balans između opreza i agresije. Nije bilo panike, ali ni uobičajene kontrole mečeva. Polako, tek je sezona počela. A onda je došao Australijan open... 

Melburn je oduvek bio Novakova teritorija. Australijan open je turnir na kojem je pisao neke od najvećih stranica teniske istorije i 2025. nije bila izuzetak. Pobeda nad Karlosom Alkarasom u četvrtfinalu, u četiri seta, bila je još jedan dokaz da Novak i dalje može da se nosi sa najboljima.

Taj meč bio je spoj iskustva, mentalne snage i taktičke zrelosti. Bio je to Novak kakvog svet poznaje. Ipak, u polufinalu protiv Aleksandra Zvereva dogodilo se ono čega se svaki vrhunski sportista pribojava. Povreda mišića, predaja posle samo jednog seta i kraj sna o još jednoj tituli u Melburnu. Bio je to težak trenutak, ne samo zbog poraza, već zbog spoznaje da telo više ne prašta kao ranije. Čak i u tom porazu, Novak je ispisao istoriju. Taj turnir mu je doneo 430. meč u glavnom žrebu grend slemova, čime je prestigao Rodžera Federera i postavio novi rekord.

Posle povrede – traženje ritma, šokantni porazi i buđenje na kratko

U Dohi, na turniru koji je prvi put imao status ATP 500, Novak je ispao već u prvom kolu od Matea Beretinija. Bio je to njegov prvi poraz u prvom kolu nekog turnira još od Olimpijskih igara u Riju 2016. godine. Taj podatak govori više od bilo kakve analize. Indijan Vels je doneo još jedno razočaranje. Poraz od Botika van de Zandšulpa, igrača koji je ušao u žreb kao "laki luzer", podsetio je na sličan scenario iz prethodne godine.

Dva uzastopna rana poraza na velikim turnirima, nešto što se Novaku nije dešavalo još od 2018. To su bili trenuci kada se prvi put ozbiljnije postavilo pitanje ne forme, već kontinuiteta. Onda se otišlo na Floridu.

Majami je doneo tračak stare sigurnosti. Novak je stigao do finala, usput izjednačivši, a zatim i prestigavši rekord Rafaela Nadala po broju pobeda na Masters turnirima. Njegova 411. pobeda na Masters 1.000 nivou bila je još jedan dokaz dugovečnosti kakva se retko viđa. Finale protiv Jakuba Menšika izgubio je u dva tesna taj-brejka, ali je turnir u celini pokazao da Novak i dalje može da drži visok nivo tokom čitave nedelje. 

Šljaka – zaboravi sve, eto je titula 

Sezona na šljaci počela je razočaranjima u Monte Karlu i Madridu. Porazi od Alehandra Tabila i Matea Arnaljdija dodatno su potvrdili da Novak više nema luksuz sporog ulaska u turnire.

Ali, onda je došla Ženeva. Finale protiv Huberta Hurkača bilo je sve ono što Novak Đoković jeste. Borba, prkos, strpljenje i vera do poslednje lopte. Pobeda posle tri seta, dva taj-brejka i titula broj 100 u karijeri.

Time je Novak ušao u elitno društvo sa Rodžerom Federerom i Džimijem Konorsom. Još važnije, postao je prvi igrač u istoriji koji je osvojio bar jednu ATP titulu u 20 uzastopnih sezona. To nije samo statistika, to je kontinuitet i veličina. Čekala se ta 100. titula i dočekala. 

Rolan Garos, Vimbldon i US Open – granica postoji 

Na Rolan Garosu Novak je stigao do polufinala, gde ga je zaustavio Janik Siner. Bio je to poraz u tri seta, bez drame, ali sa jasnom porukom. Novak je i dalje tu, ali razlika u fizičkoj svežini protiv mlađih rivala postaje očigledna. Ipak, Pariz mu je doneo još nekoliko istorijskih trenutaka – 100. pobeda na Rolan Garosu, rekordni broj četvrtfinala na jednom grend slemu i 51. polufinale u karijeri. Poraz od Sinera u polufinalu Vimbldona bio je možda najiskreniji trenutak Novakove sezone. Njegove reči o godinama, habanju tela i realnosti borbe sa mlađima odjeknule su snažno.

- Dosta problema sam imao. Nije mi bio prijatan osećaj na terenu. Ne želim da pričam u detalje o povredi i da kukam zbog toga što nisam uspeo da igram kako znam. Želim samo da čestitam Janiku na igri. On je u finalu, bio je previše dobar. Jesam razočaran što nisam mogao da se krećem koliko bih želeo da sam mogao. Ne mislim da je to loša sreća, već jednostavno godine. Istrošeno je telo… Koliko god se ja brinuo o njemu, to je realnost, u poslednjih godinu i po dana osećam to kao nikada ranije. 

Teško mi je prihvatiti to, jer mislim da kada sam zdrav i dalje mogu da igram baš dobar tenis. To sam i dokazao ove godine, ali mislim da igranje mečeva na tri dobijena seta ove godine mi je baš problem, fizički. Što duže traje turnir, to mi je gora situacija. Ja uspem da dođem do finalnih delova, došao sam do polufinala svaki put na slemovima ove godine, a onda dođem na Sinera ili Alkarasa… Oni su spremni, mladi, naoštreni. A ja ulazim u te mečeve sa pola rezervoara i nemoguće je tako dobiti meč. Tako je kako je. To je jedna od onih stvari koje moram da prihvatim i da se nosim sa realnošću situacije i da izvučem što je najbolje moguće - rekao je tada Đoković. 

Tanjug/AP Photo/Andy Wong

To je bio prvi put od 2017. da Novak nije igrao finale Vimbldona. Ipak, stigao je do 100. pobede na tom turniru i još jednom pokazao da i dalje pripada vrhu. US Open je zatvorio sezonu grend slemova. Poraz od Karlosa Alkarasa u polufinalu značio je nešto što nikada ranije nije viđeno. Novak Đoković je 2025. godine izgubio sva četiri grend slem polufinala. Ali, u isto vreme, postao je najstariji igrač koji je u jednoj sezoni stigao do polufinala sva četiri najveća turnira. Njegovo 53. grend slem polufinale dodatno je učvrstilo njegov status apsolutnog rekorda. Prvi put od 2017. Novak Đoković nije igrao nijedno grend slem finale. Za mnoge sportiste to bi bio znak kraja. Za Novaka, to je bila još jedna etapa u karijeri kakvu tenis verovatno više nikada neće videti.

Savršen kraj godine – titula 'kod kuće' 

Pričalo se sve i svašta oko selidbe ATP turnira iz Beograda u Atinu. Bilo je raznih spekulacija, raznih priča kako i zašto, ali baš pravi neki odgovor nismo dobili. Zato jesmo na terenu dobili odgovor da li još Novak može i možemo li u 2026. godini očekivati od njega ponovo velike stvari. Bilo je muka i štucavica u glavnom gradu Grčke, ali je uspeo da slomi u finalu Lorenza Musetija i osvoji drugu titulu u sezoni početkom novembra i stavi tačku na sezonu u 2025. godini. 

Prethodno nije igrao Masters u Parizu, pa i ako se kvalifikovao za Završni masters u Torinu, odlučio je da ne igra. I to mu je bilo to. 

Na kraju godine, brojevi kažu sledeće: 39 pobeda i 11 poraza. Dve titule. Na kraju sezone četvrto mesto, tri pozicije bolje nego prošle godine. Četiri polufinala Grend slema. Zarađeno 5.140.175 dolara. 

Nije loše za jednog 'matorca', zar ne? 

Vidimo se u 2026. godini!

BONUS VIDEO 

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.