SPORTISSIMO INTERVJU - DRAGIŠA BINIĆ: Bilo je teže dobiti Tuzlu nego Bajern! Odem na kafu, a pehar nestao! (VIDEO)

Gost redakcije Sportissima ovog vikenda bio je Dragiša Binić, legenda Crvene zvezde, čovek koga su se plašili svi levi bekovi u Evropi zbog svoje brzine, koja ga i dan-danas krasi. Iako već uveliko "gazi" sedmu deceniju, i dalje je brz, rečit i jako raspoložen da komentariše sva dešavanja iz domaćeg fudbala. 

Trenutno Binić ima dve funkcije - skaut za Fudbalski savez Srbije i član Skupštine Crvene zvezde.

Intervju pogledajte u priloženom video snimku, ili ga pročitajte ispod.

Komentar letnjeg perioda u Crvenoj zvezdi:

- Možda smo i mi krivi za to. Podigli smo tu lestvicu ranijih godina, naš narod voli da pobeđuje. Ovog puta nismo imali ni sreće, a nisi ni odigrao kako treba. Primio si gol u prvom minutu, a onda i u poslednjem. Nismo smeli da dozvolimo sebi da se to desi. Fudbal je upravo i zbog toga interesantan. Bilo je i srećnih i teških trenutaka. Mi dole na terenu smo kreatori sudbine. Kad se dole lepo igra, kad je dole sve aktivno, i ta publika se usredsredi na tu utakmicu. Kad dole nije na terenu dobro, onda se pojavljuje sve drugo što je nesportski.

U vaše vreme, da su se dogodili onakvi incidenti tokom meča, da li bi se Kiprani dobro proveli?

- Ja razumem i tu ekipu. Igrao sam ja na tom Kipru, taj klub nije ni postojao. Došli su stranci, uložili su, pravili tim, imali su i sreće. Ja uvek volim da igram protiv većih klubova. Veća je satisfakcija, voljni momenat, a lakše mi je ako izgbim. A, ako dobijem, veći je taj uspeh. Teško je igrati protiv novih klubova, ne znaš kakvi su, kako igraju. Zato sam ja više za tu Ligu šampiona. Osnov svega je liga u kojoj mi igramo, Mnogo je bitno to prvenstvo, kada bi bilo teže prvenstvo, bilo bi mnogo lakše igrati sa stranim klubovima. Sistem takmičenja je, ne baš nakaradan, ali tako nas hvata da nam počne prvenstvo, a onda još uklapamo, uzimamo igrače. U kvalifikacionom delu nemaš pravu sliku tima.

Kada su u pitanju fudbaleri koje je dovela Zvezda, kakvo je vaše mišljenje? Šta mislite o Šaviju Babiki?

- On je odigrao dve, tri utakmice. Vidi se da ima neku brzinu, ali se vidi i da teže igra kada mu je lopta u nogama. Šta je meni zapalo za oko? Ako je u nekom sprintu, ima iznenađenje i može da napravi nešto. Kada je imao loptu u nogama, ništa nije pokazao. Nezahvalno je kritikovati, jer ne znam šta je trener tražio od njega. Mislim da ga je trebalo više koristiti, namestiti igru sa loptama u prostor. Sve to je opet brzo, utakmica ide iz nedelje u nedelju, iz utorka u utorak. Nema kontinuitet, dođe ovde, a tek je početak. Naravno, to nije opravdanje. Opravdanje je kad ispadneš od velikog kluba, a ova ekipa nije na nivou Crvene zvezde. Ne smeju da nam se dešavaju te stvari. Nezgodno je igrati protiv kluba koji nema istoriju. Imali su veći voljni momenat, jer su igrali protiv nekadašjneg prvaka Evrope, a ti igraš protiv tima koji postoji 14 godina. Ali, zato su tu i treneri, koji to moraju malo da dignu. U prvoj utakmici smo već nagovestili da nešto ne ide kako treba. Igraćemo ovo drugo takmičenje, koje je možda i nezgodnije. Ali, šta da radimo, tu smo, gde smo. Imamo sada šanse da forsiramo našu decu, koju mi pravimo. Odavno nisam video da je klub tako dobro organizovao omladinsku školu. Tu treba da crpimo naše mlade igrače. Ima tu talenta i treba to usmeriti. Dati im šansu i malo ih istrpeti. Kad je u pitanju prvenstvo, mislim da će tu nadoći još dosta igrača. Deca nam trebaju, jer nećemo imati reprezentaciju, ako ne budemo imali naše igrače. U škripcu smo. Za reprezentaciju nam uopšte ne igraju igrači iz naše lige. 

Sportissimo

Partizanove bebe, kakav vam je utisak? Da li je to put kojim naši klubovi treba da krenu?

- To mora tako! Svako je krojač svoje sudbine. Svako će dati sve od sebe uz pomoć kluba. Treba puštati više našu decu. Preplavljeni smo strancima. Voleo bih da čujem ko su ti igrači koji su zabeležili karijere od stranaca u našim klubovima. Da su ostavili pečat. I ja sam bio stranac, i ja sam najviše bio plaćen tamo, i ja odlučujem o tom klubu, rezultatima, treba da napravim višak. Ovde ne vidim da su nam stranci glavni igrači, koliko god ih kupujemo. Opet je neki naš igrač taj koji vodi igru. Naša deca koja dolaze, služe da trče za stranca. Kao pomoćno sredstvo. Sutradan kad on treba da nosi igru, da razigrava, da bude vezni, onda on to ne zna, jer je sve vreme radio nešto drugo. Zato nam se dešava da nemamo reprezentaciju kakvu želimo. Zamislite da smo i dalje stara Jugoslavija... Šta mi je drugo zapalo za oko kod naših trenera?! Ja još nisam čuo, nisam ni video, da je trener posle neke utakmice izašao i rekao - ja sam pogrešio, Da li ću to čuti, ne znam. Nemoguće da nikad nijedan trener nije pogrešio. Mora da se preduzme odgovornost. Jedan deo je na treneru, jedan na igračkom kadru. Daj da vidimo jednom gde, šta da ispravljamo. Ima malo i do novinarstva. Ja ne vidim pitanje, da neko pita, kažite nam šta je. Što se to desilo? Nikad nema odgovora, odgovori su mnogo čudni. Ti ljudi koji vode klubove, ulažu novac, tražiće odgovornost. Doveo sam te zbog toga i toga, šta je ovo? Gde je greška? Hoću da čujem gde je greška. Kod nas stalno nešto ostaje nedovršeno. Uvek bih više poštovao trenera da kaže "ja sam pogrešio". Pitali ste me za Partizan. Ne znam koliko će Partizan uspeti da ih zadrži. I Zvezda ima možda i duplo više mladih igrača. Zvezda ne kaska u tome, iako je Partizan napravio tu harmoniju, Vidim komentare svih tih trenera, izgubio je četiri utakmice u Evropi. Ne vidim da kaže da je on pogrešio. Nema tu seče glave, ali moramo da znamo gde su greške. 99 odsto ljudi na tribinama ne zna zašto se nešto dešava. Možda neki desni bek ne pređe pola, jer je bek tražio. Zato me nerviraju ti komentari publike ili novinara, bez pitanja. Dajte da tražimo tu odgovornost, to će dati rezultate. 

Kako ocenjujete rad Srđana Blagojevića i Vladana Milojevića? Već neki pričaju o tome da li bi Milojević trebalo da napušta Crvenu zvezdu. Da li je bitnije zadržati kontinuitet ili napraviti neke rezove?

- Ne možeš da budeš prvi, drugi ili treći sa jednom izgubljenom utakmicom. Nezahvalno je da komentarišemo svakog trenera, jer ne znam šta je tražio. Ja mogu da kažem da je tu i tu pogrešio, a onda će me on demantovati. Daj jednom da vidimo, da znamo šta je čija obaveza, šta je ko tražio od koga. Šta je problem reći ja sam pogrešio. Ako ima greške. A mislim da ima, kad nema rezultata. Fudbal je igra grešaka. I sreće. Teško je komentarisati. Mogu kao navijač da gledam utakmicu i da mi se ne dopadne cela igra. A to što se dešavalo na terenu, čovek možda nije ni tražio od igrača. Ta analiza treba da ostane u krugu kluba, da se izađe sa stavom. Mi smo publika koja zna da istrpi trenera. Desilo se to što se desilo. Najteže je što je Zvezda ispala od malog kluba, bez istorije, i nismo imali lakšeg koji je mogao da nam padne. Zato sam ja za to da igraš profiv velikih. 

- Pojedini klubovi menjaju po tri, četiri trenera. Nijedan trener nije izašao i rekao što. Da li je moguće da samo ćutke odlaze? Da li je moguće da nijedan nije rekao ko je krivac. Ne treba zbog ne znam koliko novca ćutati i gurati pod tepih. Tu moraju malo da drže do sebe. Ranije se znalo šta je trener, svi smo imali trenere. Trener se poštovao, odgovarao, sam izlazio i kritikovao igrače koji nisu bili dobri. Pomogao si njima, pomogao si meni da mi se u glavi ne manta šta je ovo. Pomogao si sebi istinom. Evo, ja ne mogu da dam odgovor, jer nemam pravo da komentarišem, kad ne znam šta je ko od koga tražio.

Da li je upravo u tom ćutanju, u tom nepreuzimanju odgovornosti, u netransparentnosti, razlog za taj trenerski "rolerkouster"?

- Normalno. Ja sam malopre rekao. Kad je neko rekao da je oteran zbog toga, toga i toga. Traži uprava, hoću da mi igra taj i taj. Ti onda vidiš da taj ne može da igra. Onda daš ostavku ili te on menja. I onda nastaje taj zid ćutnje. Izađeš i kažeš, to i to su tražili od mene. Nisam mogao to, ne znam to, neću to. Ja sam trener, ja odlučujem. Teško ćeš to čuti. Za neki sitan novac. To uništava decu i rezultate. Ne može stalno demagogija, ne znamo ko je, ne znamo šta je. To sport ne trpi, to ne daje rezultate.

Slede nam mečevi sa Letonijom i Engleskom. Šta očekujete i gde možda vidite neku priliku, da li je za Engleze recept ona utakmica sa Španijom?

- Sad ste to lepo rekli. Šta se dešava da izgubiš od Letonije, a dobiješ Engleze. Tri boda su tri boda. Narod bi možda više voleo to, da se pobede Englezi. Rezultat je isti. Teške su utakmice i protiv Letonije. Da li te hoće taj dan, da li si povređen. Milion faktora utiče. Obukao si dres svoje države, taj voljni momenat mora da bude na maksimumu. Teško je sa manjim zemljama izgurati to. S Englezima ćeš dati više od sebe nego inače. Danas svako svakog može da pobedi. I mi smo igrali te teške utakmice protiv nekog bezveze protivnika. Njega krene, tebe neće, imaš muku da dođeš do rezultata. Englezi igraju polako, 1:0, 1:0, došli su do završnice. Treba izaći, dati sve od sebe, boriti se, ispoštovati ono što je trener tražio od tebe i sutradan ti je mirna glava. Ako si izgubio, znaš što si izgubio, zajednička odgovornost je tu. Ako je protivnik bolji, čestitaš. Samo da ne bude svađe, da ne bude slabe borbe. To ova publika neće trpeti. Sve to moraš da daš. Do pobede se zna kako se dolazi, ne može neko da ti namešta svaku utakmicu. 

Sportissimo

Transparentnost je ključna reč ovog razgovora.

- I mediji moraju da budu malo bolji. Niko ne mora da seče glavu nekom, ali daj da znamo gde smo pogrešili. Da mi se sutradan ne desi ista greška. 

Imate li neku poruku za vašeg poznanika Dragana Stojkovića Piksija pred ove duele?

- Videli ste i spisak igrača. U teškoj smo situaciji. Neki reprezentativci igraju, neki ne. Nema tu ljutnje ako te bolji pobedi. Ali, zna se, kad dignute glave se pozdraviš kako je, a kako je kad je pognuta glava. Ne može da ne ide 11 momaka, može jednog. Ako se pojavi drugi koji nije u redu, onda kao da imaš dva igrača manje. Neka ponovo vrate tu želju za pobedom i pripadnost. Da su oni postali igrači u ovoj zemlji, da su igrali za reprezentaciju, pravili preko nje imena. Preko nje su otišli u velike klubove za veliki novac.

Kad smo prošli kroz aktuelne teme, želeo bih malo da se osvrnemo i na neke stvari iz prošlosti. S obzirom da ste legenda fudbala, i da su vas uvek pratile neke anegdote, hajde da prvo krenemo od polufinala sa Bajernom. Vi i Štefan Efenberg, kako je to izgledalo, šta je on to pričao? Šta se sve desilo?

- Bajern u to vreme, koji gazi Evropom, a mi ih dotukli u Minhenu. Publika otišla sa stadiona sredinom drugog poluvremena. Mi smo ih dobili na ono njihovo, na voljni momenat, na tu trku, kvalitet. U drugoj utakmici, umesto da ih zgazimo. Imamo šanse, ja probijam, Darko ne isprati. Onda ja iznerviran šutiram iz mrtvog ugla. Te nedelje smo bili malo indisponirani. Već se pojavile priče da će da nas nameste, prodaju, čekaš u redu za karte. Mi u to vreme imamo pravo da kao igrači kupimo 14 karata. Sve neke stvari koje nisu bile fudbalske i dolazi ta utakmica. Videli ste i sami. Njih krenulo, 2:1. Počinje ono nemačko, da vređaju, govore "šajze", ja razmišljam, ako ispadnemo, moraću da nokautiram ovog Efenberga. Završava se, damo i mi njima srećno gol, a onda je bilo: On kako leži na travi, onda sam ja njemu došao i rekao mu sve ono što je i on meni. Naravno, to je sve fudbalski i sportski. Nemamo pravo da izgubimo zbog onih ljudi na tribinama. Neko je štedeo da tu dođe, išao autobusima, vozovima, nemaš pravo da ne daš maksimum. Nemaš pravo da budeš nonšalantan. Prvo zbog sebe, drugova, škole, familije, ljudi koji su došli. Kad to ispuniš, neće izostati rezultat.

Mislim da bi ovu rečenicu za karte današnji fudbaleri trebalo dobro da poslušaju.

- I to ograničeno... Ne mogu više od 14 karata. A zove rodbina, drugari, kako da kažem da nemam. I to kupiš. Sve to su momenti koji odvlače pažnju od utakmice. Ti juriš kartu, ovaj te zove, pa te klub skloni u karantin. Pa ovi što znaju gde si dolaze, traže. Sve to ima čar, da te natera da vidiš koliko je bitna ta utakmica. Ko sve zove, ko hoće da dođe. Ne smeš sutra da zatajiš. Samo može da te neće, ali voljni momenat mora da bude tu. Zašto treniraš, uostalom. 

Da li se u vaše vreme pominjao taj alibi vlažnosti vazduha?

- Kakvi, to nikog nije interesovalo. Nema tu vlažan vazduh. Nismo mi Singapur, ili odeš u Meksiko na ogromnu nadmorsku visinu. Mi možemo da se žalimo na milion stvari, ali teren je merilo za sve i tu se odlučuje. 11 gladijatora su krojači sudbine. 

Igrali ste i u Japanu.

- Tamo je bila vlažnost, ali to te niko ne pita. Ti si doveden kao stranac i igraj... Danas je možda veliki problem što neko igra za milion, a neko za 50.000. Neka ti dobije ovaj što igra za milion, šta vičeš na mene koji imam 50.000. A obično se viče na te mlade, jeftine, ovim preplaćenim zvezdama se često prećutkuje. Kad se to desi, ti više nemaš tim. Možda je pametnije u ono vreme kad smo mi igrali, što su svi igrali za istu platu. Premije su bile iste, izvolite gospodo... Sutradan kad odeš preko, naplaćuješ ono što vrediš. Sad smo mi ušli malo u taj zapad, hoćemo da kupujemo, pravimo razliku, a ljudima u klubu je teško da to sve ishendluju.

Za kraj, mora priča o onom čuvenom peharu. Dajte nam prave informacije šta se tu dešavalo. Gde je taj pehar završio?

- Ne znam što je to toliko bitno. Svi to pitaju. Pehar smo osvojili, i nismo samo zaslužni mi. I tvoj ćale, i ljudi koji su okolo, oni su svojim navijanjem dali doprinos. Što ne bi i on imao pravo da se slika sa njim. Svaku utakmicu, Džaja me pita šta mislim za rezultat. Ja redom sve pogađam. Dođe mi i pred Marsej, ja kažem 0:0, dobijamo na penale. Ali, ako ovo pogodim, moraš da mi daš pehar na sedam dana. Kaže on, može, naravno. Nosite ga koliko hoćete. Desi se kako se desilo, mada mi je to najteža utakmica u životu, mi smo drugačije naučeni da igramo. Pehar kreće turneju po kafanama, soliterima, autoputu, diskotekama. Na kraju, u četiri, pola pet ujutru, splav Crni panter. Voja Kis mi uzeo iz gepeka, ja kažem, da li je moguće da mi ga neko ukrade. Dešavalo se da ga ostavimo u zgradama "kapijama Beograda". Ja odem da popijem kafu, vraćam se, pehara nema. Ja kažem, gde je, a oni se podelili Zvezda - Partizan i igraju u taj pehar. Bilo je raznih doživljaja. Blokiran autoput, ne može policija da prođe. 10 kilometara traka jedna puna, nema saobraćaja. 

Poruka za kraj legende srpskog fudbala:

- Samo ovo što smo pričali, insistirajte da mladi momci budu konkretniji, trener da bude konkretniji. Moraš da se učiš na greškama. Ako grešaka nemaš, ti si bog. Istina mora da se zna. Nemam ništa protiv trenera, koji hoće da mi kaže istinu. Da vidim gde da ispravljam. Ako nemamo krivca, onda nešto nije u redu. Treba da menjam ceo tim, da menjam sebe. Problemi se moraju rešavati, a ne gurati pod tepih. 

BONUS VIDEO

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.