BIO ZVEZDAŠ, SAD JE PARTIZANOVAC IZ JE*ENOG ŠTITARA: Đukić ekskluzivno za Sportissimo o sukobu sa Toletom, rastanku sa Srbijom, Mihi, Paunoviću… (VIDEO)

Fudbalska reprezentacija Srbije, pa i Jugoslavije pre toga, uvek je imala prekaljene asove u napadu, ali i neprolazne defanzivce. Jedan od njih je Miroslav Đukić (59), odbrambeni fudbaler koji je ostavio neizbrisiv trag u našem, ali i španskom fudbalu. Igrala je čuvena petica u Deportivu, Valensiji i Tenerifima, ali nikada za Partizan ili Crvenu zvezdu.

Đukić je posle afirmacije u Mačvi iz Šapca, nedaleko od rodnog Štitara, otišao u Rad, a odatle pravo u Španiju, iako su postojala interesovanja večitih rivala, ali i Dinama iz Zagreba.

Bio je Đukić posle i trener brojnih klubova, uključujući i Partizan u dva navrata, ali i selektor mlade reprezentacije Srbije, s kojom je 2007. zauzeo drugo mesto na Evropskom prvenstvu, i vodio "orliće" posle i na Olimpijskim igrama u Pekingu. Bio je Đukić i selektor A tima Srbije, a kuriozitet je da nije dočekao nijedan zvanični meč jer je zbog zameranja Tomislavu Karadžiću morao da pakuje kofere.

Upravo o svemu tome je Miroslav otvorio dušu u novogodišnjem intervjuu Sportissima u svom porodičnom domu u Štitaru. Svoje mesto je proslavio na terenu, ali i na jednoj konferenciji za medije kada je u raspravi sa novinarima rekao da on "nije iz sunčane Valensije, već da je dripac iz je*enog Štitara". Tom anegdotom smo i započeli intervju.

- Jeste, meni je zaista lepo ovde, u Štitaru, srećan sam kod kuće. Proveo sam mnogo godina u Španiji, vratio sam se u zavičaj, gde sam rođen. Ta konferencija za štampu je bila baš onako propraćena gde sam rekao, posle jednog naleta besa i konfrontacije sa novinarima da ja nisam iz sunčane Valensije, već da sam iz je*enog Štitara. Onda je to zaista bilo propraćeno. Ima jedna anegdota kad sam išao na groblje kod roditelja. Prišle su mi žene i rekle: "Hvala ti što si to rekao i sada, kada nas neko pita odakle smo, mi kažemo da smo iz je*enog Štitara" - počeo je Đukić razgovor.

* Ko vam je omiljeni saigrač iz Deportiva, Valensije, reprezentacije?

- Zaista sam imao dosta omiljenih saigrača, svi su oni bitni. Prošao sam puno stvari, a nisam menjao puno klubova. Deportivo šest godina, Valensija šest godina. Ako bih morao sa nekim da ostanem, ko je ostavio pečat kod mene, to je Bebeto. Bebeto je brazilski napadač vrhunskog kvaliteta, omalen, ali zaista neverovatnih fudbalskih kvaliteta. Svi smo ga voleli u svlačionici. Bio je zvezda, a tako se normalno ponašao u svlačionici, bio je svima prijatelj i drug.

* Kog igrača kojeg ste trenirali biste poveli u fudbalski rat i poverili mu život na terenu?

- Mnogo igrača je bilo. Ja se zaista vezujem za igrače. Volim da od njih pravim i igrače i ljude. Tražim mnogo od njih, ali sam i spreman da ih razumem. Ne bih voleo nikog da izdvajam. Trudim se da budem blizak, da znam njihove probleme i da im pomognem na tom njihovom putu.

* Napravili ste veliki uspeh sa mladom reprezentacijom 2007, zlato je izmaklo, ali smo dobili plejadu mladih igrača. Na koga ste posebno ponosni?

- Pa jeste, bio je to maestralan rad. Ta čuvena utakmica sa Šveđanima, koja nas je odvela na Prvenstvo Evrope. Posle poraza od 3:0 kod kuće i neverovatnih kritika uspeli smo da se vratimo i pobedio u Švedskoj sa 5:0. Jedna divna generacija. Izdvojio bih Antonija Rukavinu, koji je tu postao igrač. Došao je niotkuda, bio je u Bežaniji, otišao sam da gledam meč, svideo mi se kao igrač. On je vrhunski odigrao to EP, posle ga dovodim u Partizan, a putevi su nam se ukrstili u Valjadolidu. Ima tu dosta divnih momaka. Prelepo je ponovo se sresti s njima. Sa Banetom Ivanovićem, Boškom Jankovićem. Zatim pokojni Dejan Milovanović, divan čovek, igrač, kapiten pravi. Iz mira, neprimetan, a vođa, divna generacija. Zaista ne znam koga bih još izdvojio.

* Spomenuli ste Milovanovića, a, nažalost, ostali smo i bez Siniše Mihajlovića, vašeg saigrača iz reprezentacije?

- Dejan je divan igrač, čovek, koji nam je mnogo pomogao jer je bio zreo. U tim godinama je bio zreo, zaista vrhunski tim i igrač. Miha, s njim sam proveo mnogo predivnih trenutaka u reprezentaciji. Mislim da ne postoji igrač s takvim šutem ili centaršutem kako je to izvodio. Po meni najbolji izvođač slobodnjaka kojeg sam video. Divan čovek, uvek pozitivan, uvek nasmejan, spreman da pomogne. Zaista dva divna čoveka koja su prerano otišla.

* Smenjeni ste zbog Tomislava Karadžića, možete li nam ukratko opisati sukob s njim?

- Problem je nastao kada sam sastavljao olimpijsku reprezentaciju. Zaista je bilo mukotrpno sastaviti jer to nije FIFA termin i klubovi nisu u obavezi da puste igrače. Bilo je teško sastaviti reprezentaciju. Ja sam napravio sastanak jer sam znao da će kubovi tražiti nekog od igrača i da igrači ne bi imali problem sa klubovima. Rekao sam da ja preuzimam odgovornost i rekao sam da niko ne može da se vrati u svoj klub. Ja sam taj krivac koji ne dozvoljava da se vrati ako budu tražili. Da bi se desila povreda Žuke u Partizanu. Ja ne mogu da idem protiv sebe, iako sam partizanovac, ja ne mogu da činim ustupke i moram da budem isti prema svim klubovima. Toleta to nije interesovalo, on je partizanovac i hteo je da pustim Ljubomira Fejsu da ide da igra za Partizan. Ja sam rekao da to ne mogu da uradim jer sam tako rekao igračima i da moramo da ostanemo svi do kraja. Iako sam partizanovac, ne mogu to da udarim. On je rekao da on meni naređuje da pustim Fejsu. Ja sam rekao da ne može jer sam ja taj koji vodi ekipu. Da niko ne može da razbija ekipu, smatrao sam da bi i Zvezda tražila svoje i ostali svoje i da bi došlo do cirkusa. Kada smo se vratili u Beograd bio sam smenjen.

Peđa Milosavljević/Starsport

* Koji trenutak vas najviše boli u vašoj karijeri? Da li je to promašen penal za titulu Deportiva?

- Pa sigurno. To je jedan najteži momenat u mojoj karijeri. Imao sam sreće da budem u Deportivu i okružen ljudima kojim me vole i koji su mi pomogli da prebolim taj trenutak i nastavim svoju uspešnu karijeru. Zaista to je momenat koji je deo mene. Bez obzira na to koliko ne volim da se prisećam, deo je mene i moje karijere.

* Jeste li više sanjali taj penal ili Mijatovićevu prečku?

- Pa dobro, takođe jedan bitan momenat u našim fudbalskim karijerama je Mijatov promašen penal, ali to je sastavni deo fudbala. Tako da se dešavaju te stvari. Penale maše oni koji šutiraju. Peđa je preuzeo odgovornost kada je to trebalo. Ali život ide dalje i satkan je iz dobrih i loših momenata.

* Malo je falilo da ne postanete fudbaler, da se pitao vaš otac?

- Pa jeste, ja sam radio kao bagerista na železnici i igrao fudbal za Železničar iz Šapca. Oni su mi dali posao. Igrao sam za njih i jedan moj trener Popović Kralj, koji me je trenirao u Želji, bio je pomoći trener u Mačvi i insistirao je da dođem u Mačvu. Ja sam došao, ali sam morao da napustim posao. Moj otac je bio toliko ljut da je hteo da me istera iz kuće. Rekao mi je da nisam normalan da napustim stalan posao i idem da šutam loptu. Za njega je to bila zabava, da se malo izigraš preko vikenda, da to nije posao. Kasnije je bio ponosan na tu moju odluku i dolazio je i u Španiju da me posećuje i bio je srećan da mu je sin fudbaler.

* Niste krili da ste kao dete bili zvezdaš, a rekli ste da ste partizanovac, za koga danas navijate?

- Pa dobro, kao dete svi grešimo. Kao dete sam navijao za Zvezdu, ai kasnije sam se saživeo sa Partizanom. Poštujem Zvezdu, ali sam partizanovac i nikada ne bih mogao da treniram Zvezdu. Ali imam uvek dužno poštovanje.

* Trebalo je čak i da zaigrate za Partizan, ali niste mogli da se dogovorite oko finansija, pa ste otišli u Španiju?

- Sa Tomom Kaloperovićem sam bio na pregovorima. Ivan Golac, koji me je trenirao u Mačvi, bio je trener Partizana i hteo je da me dovede po svaku cenu. Ali sa Tomom nisam uspeo da se dogovorim i vratio sam se kući.

* Bilo je priča da vas je tražila i Zvezda, ali i da ste bili na korak do Dinama iz Zagreba?

- Jeste, Dinamo i Zvezda su bili zainteresovani i PSŽ. Ali se na kraju pojavio Deportivo niotkuda i ja sam otišao tamo.

* Šta za vas predstavljaju praznici, gde ih je najlepše slaviti?

- To je jedan prelep momenat kada se okupljamo kao porodica. Kada sam bio fudbaler, obično bismo išli u Andoru u zimski centar, gde se porodica okupljala. Tu bismo prvodili Novu godinu. I sada slavim u krugu porodice i to je nešto prelepo, čega se sa radošću sećam i provodim.

FOTO TANJUG/MILOS MILIVOJEVIC/bs

* Srbija neće igrati na predstojećem Svetskom prvenstvu?

- Nećemo biti na Svetskom prvenstvu zasluženo jer nismo stvorili igru i način na koji bi trebalo da odemo i kako da funkcioniše reprezentacija. Piksi nije uspeo da nađe igru i nismo ni zaslužili posle poraza od Albanije i Engleske. Kažem nismo imali igru, a to je najbitnije. Morate da stvorite igru, da znate šta je reprezentcija. Da znaš kako funkcioniše sistem, a mi to nismo uspeli. Da li Piksi nije uspeo da prenese ili nismo bili sposobni da to uradimo, to je stvar dublje analize.

* Imamo li svetliju budućnost sa Veljkom Paunovićem, koji je, kao i vi, ostavio trag u Španiji?

- On dolazi iz španske lige, koja je, po meni, taktički najpotkovanija. Gde su sve ekipe taktički rađene. Mislim da je prošao špansku školu i smatram da bi trebalo da donese boljitak.

Foto: Starsport

* Kako gledate na aktuelni tim i igre Partizana? Može li se do titule posle toliko vremena?

- Mislim da je Blagojević uspeo da oformi mladu ekipu, da stvori igru posle. Kada radite sa mladim igračima, ima mnogo uspona i padova, to je sve normalno. Ali nije uspeo da napravi rezultat, a Partizan to mora uporedo. Ne možete da dođete u Partizan i kažete: "Mi sada stvaramo ekipu." Partizan živi od rezultata i mora da ima rezultate. Stvorio je okosnicu mladog tima, koji dobrim radom može do uspeha. Ali mora da ima i igrače koji će da izdrže klub na svojm leđima, Rezultatski je teško da mlada ekipa iznese sve to. Smatram da treba i mešavina mladosti i iskustva. Ta mešavina mladosti i iskustva nedostaje. Kada bi bio neki Natho pet-šest godina mlađi jer bez iskustva nema titula, a Partizan mora da osvaja titule da bi prodao igrače i da bi živeo od toga. Da bi prodao igrače, Partizan mora da bude na prvom mestu jer prodaju šampioni.

Starsport

* Za kraj, kakvi su vaši dalji planovi u novoj 2026?

- Ja uvek, što se kaže, poželim svima sreće i zdravlja, a za ostalo ćemo se izboriti radom. Osećam se kao trener, voleo bih da se pojavi neki projekat koji bi mene zadovoljio, u kojem bih bio srećan. Osećam se sposobnim da prenesem fudbalske stvari koje imam u sebi - zaključio je Đukić.

BONUS VIDEO

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.