TANJGA ZBOG MIHE OTVORIO DUŠU: Otkrio je malo poznate detalje i kako su im porodice povezane

Trener Vojvodine Miroslav Tanjga prisetio se jednog od najtragičnijih i najtužnijih trenutaka u svom životu, prerane smrti kuma Siniše Mihajlovića. On je u novogodišnjem trobroju Sportskog žurnala otvoreno govorio o jednom od najemotivnijih poglavlja svog života prijateljstvu sa  Mihom.

Njihovo prijateljstvo nije bilo samo prolazna faza, već je trajalo decenijama, ostavljajući neizbrisiv trag u njihovim životima i karijerama. Ova posebna veza između Tanjge i Mihajlovića, koja se razvijala kroz godine, svedoči o dubokoj emocionalnoj povezanosti koja nadilazi obične odnose. Tanjga ističe da su on i Mihajlović zajedno došli u Novi Sad, gde su odmah postali nerazdvojni. Iako je Siniša bio mlađi, sudbina ih je brzo spojila, pa su delili svakodnevicu, snove i ambicije.

Foto: FK Vojvodina

- U Novi Sad smo Siniša i ja stigli u isto vreme. Bio je pet godina mlađi od mene i nekako je bilo normalno to što smo, kao zemljaci, živeli zajedno. Jeste Siniša dobio neki stan od kluba, ali imao je tada 18 godina i bili smo nerazdvojni. To se kasnije nastavilo i u Crvenoj zvezdi, a onda smo, već kao treneri, radili u reprezentaciji, baš kao i u Milanu, Torinu i Bolonji. Mnogo toga prošli smo zajedno, od momačkih dana, do perioda kad su nam se rađala sva naša deca. Prvo sam ja njega venčao, a njegov sin je dobio moje ime, onda sam se venčao ja, on mi je bio kum, a moj naslednik se zove kao on. To su bile sve neke stvari koje smo, nekada davno, međusobno dogovarali, ali su i stvar međusobnog poštovanja – rekao je između ostalog Miroslav Tanjga.

U razgovoru, Tanjga ne skriva tugu i bol zbog gubitka Siniše Mihajlovića, koji mu i dalje neizmerno nedostaje. Navikao je da sa njim deli svaki dan, a čak i kada nisu bili zajedno, često su se čuli. Gubitak takve osobe ostavio je veliku prazninu u njegovom srcu, ali Tanjga naglašava da život ne staje. Bol će ostati, a sećanja na zajedničke trenutke su snažna. Za njega, jedini put je nastaviti dalje, noseći uspomenu na prijatelja koji je zauvek obeležio njegov život.

- Nedostaje mi, naravno. On je bio neko s kim sam živeo, a kad nismo bili zajedno, čuli smo se pet puta dnevno telefonom. I onda, odjednom, nestao je neko na koga sam bio tako i toliko upućen. Teška je to priča, ali to je život i moramo da idemo dalje – dodao je Tanjga.

BONUS VIDEO

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.