FUDBALERI VIŠE NISU ZVEZDE: Sport ušao u novu eru, stiglo je doba trenera, a oni su živi dokaz!

Fudbal je igra koja evoluira i razvija se iz godine u godinu, što se u poslednje vreme najviše odražava na raspodelu uloga na terenu i klupi.

Sport u kom su nekada glavne zvezde bili fudbaleri, koji su bacali publiku u trans magičnim potezima, sada u potpunosti preuzimaju stručnjaci i taktičari koji sede na klupi i dele komande. U savremenom fudbalu, menadžeri su postali ultimativne zvezde, harizmatični lideri čiji se svaki korak, izjava i gest prate sa većom pažnjom nego potezi samih igrača.

Novi poredak su u velikoj meri započeli stručnjaci poput Pepa Gvardiole i Karla Anćelotija koji je možda godinama stariji, ali se stilom vođenja ekipe sjajno uklopio u novi poredak.

Gvardiolin perfekcionizam i taktička revolucija stvorili su sistem u kojem su igrači geometrijski precizni šrafovi u moćnoj mašini. Sa druge strane, Anćeloti vlada harizmom i autoritetom, dokazujući da je upravljanje egom zvezda postalo važnije od same taktike. To se naročito moglo ogledati u sezonama kada je predvodio madridski Real. Jedna od glavnih zamerki navijača kluba je bila da postoji veliki broj egoista u timu, ali sve je palo senku kada "dirigentsku palicu" preuzme Anćeloti, a upravo je to bio jedan od odlučujućih faktora za osvajanje Lige šampiona 2024. godine.

Mikel Arteta i Luis Enrike su ove sezone nastavili trend. Obojica su preuzeli ekipe koje, uprkos izuzetnom kvalitetu, ipak ne poseduju komercijalne superzvezde koje poput Mesija, Ronalda ili Nejmara, mogu da rasprodaju dresove u stotinu miliona primeraka. Takvim igračima je bio potreban odgovarajući vođa koji bi ih usmeravao do titule, a Arteta i Enrike su harizmom i znanjem uspeli da dođu do finala elitnog evropskog takmičenja iz kog su kao bolji izašli Parižani.

Pored njih, tu su i treneri koji su boravkom u nekom klubu razvili kult ličnosti. Kada gledate Atletiko, vi gledate Simeonea. Poznati strateg je uspeo da za više od deset godina koliko je u klubu u potpunosti implementira sopstvenu ličnost u klupski identitet, što isto važi i za Jirgena Klopa. Nemac je u Liverpulu imao još teži zadatak jer je klub na Enfildu uvek bio veći od trenera. Ipak, od dolaska Klopa, sve se promenilo. Nakon vrlo uspešnog mandata postalo je od mnogo veće važnosti ko će biti strateg nego ko će igrati, što se pokazalo kada je tim preuzeo Arne Slot čiji je boravak neslavno priveden kraju.

Unai Emeri se izdvaja kao još jedan primer koliko su treneri postali važniji u savremenom fudbalu od igrača. Španski stručnjak je retko vodio klubove sa izuzetnim imenima, ali je njegov dolazak, što se potvrdilo i sa Aston Vilom, uvek uspeo da unese potreban autoritet, pa je tako došao do čak pet titula Lige Evrope u karijeri i to sa tri različita kluba. Kada jedan strateg ostvari takav učinak, jasno je da vreme fudbalera polako prolazi i da će jedan od najvažnijih kriterijuma savremenog sveta postati ko sedi na klupi, a ne ko igra, što je bio slučaj do sad.

BONUS VIDEO

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.