Partizan mora da se vrati tamo gde pripada - u vrh evropskog rukometa!

Nekadašnji rukometaš Partizana AdmiralBet, a danas sportski direktor crno-belih, Ivan Dimitrijević, govorio je o izazovima koje nosi nova funkcija, emocijama prema klubu u kojem je ponikao, planovima za narednu sezonu i ambicijama da se Partizan AdmiralBet ponovo vrati na evropsku rukometnu mapu. U razgovoru se osvrnuo na odnos sa navijačima, razvoj mlađih kategorija, pojačanja i mogućnost da crno-beli zaigraju u Ligi šampiona.

Kako ste?

Dobro sam, hvala na pozivu i razgovoru. Ima dosta posla, ne bih rekao da sam umoran, ali je veoma dinamično. U suštini, sve ide dobro.

Nekada ste nosili dres Partizana, a danas ste sportski direktor. Šta je teže?

Većina bivših sportista će reći da je mnogo teže gledati utakmicu sa tribina nego biti na terenu. I ja sam tog mišljenja. Ceo život sam proveo sa loptom u rukama, gde sam mogao da utičem na ishod. Ako pogrešim, sam sam kriv. Zato mi je danas mnogo teže da gledam nego da igram.

Koliko vam emocije pomažu, a koliko odmažu u poslu?

Kada je Partizan u pitanju, emocije su ogromne. Uvek ističem da sam dete Partizana. U klubu sam proveo najlepše godine svog života. Ipak, kada ste na odgovornoj funkciji, morate da ostanete hladne glave i da donosite odluke koje su najbolje za klub, a ne za srce. Emocije donose mnogo lepih stvari, ali posao zahteva racionalnost.

FOTO: Maja Nastić

Kako pamtite period kada ste igrali u Partizanu i koliko se rukomet promenio od tada?

Rukomet se mnogo promenio. Postao je znatno brži, dinamičniji i atraktivniji za gledanje. Promenili su se mnogi tehnički i taktički detalji. Iskreno, danas je rukomet lepši za publiku nego što je bio pre petnaestak godina.

Za mnoge sportove se kaže da je nekada bilo više lojalnosti, a danas više biznisa. Da li je tako i u rukometu?

To bih podelio na dve kategorije. Kada govorimo o domaćim igračima, posebno onima sa ovih prostora, emocija i privrženost klubu su i dalje veoma prisutni. Sa druge strane, strani igrači sport posmatraju kao posao i to potpuno razumem. Lično nisam iz tog kruga ljudi, ali ne osuđujem nikoga.

Bili ste deo generacije koja je igrala Ligu šampiona. Šta je potrebno da se Partizan vrati na taj nivo?

Klub je u poslednje dve i po godine napravio veliki iskorak. Vratio se na put koji priliči Partizanu. Danas je sistem drugačiji nego u vreme kada smo mi igrali. Više nema direktnog puta kroz kvalifikacije, već Evropska rukometna federacija dodeljuje specijalne pozivnice. Nadamo se da ćemo osvojiti titulu i da ćemo svojim radom zaslužiti poziv za Ligu šampiona.

Kada pogledate sadašnji tim, da li prepoznajete energiju koju je imala vaša generacija?

Teško je porediti. Mi smo tada igrali bez stranaca. Danas ih ima i biće ih još više. Stranci ne mogu da osećaju klub na isti način kao igrači koji su ponikli u njemu. Ipak, trudimo se da sačuvamo porodičnu atmosferu i emociju koja je oduvek krasila Partizan.

FOTO: Maja Nastić

Kao neko ko je prošao put od igrača do sportskog direktora, šta je danas najveći izazov?

Mlađe kategorije. Kada sam dolazio na funkciju, to je bila prva tema razgovora. Sve je lepo kada se osvajaju trofeji, ali klub mora da gradi budućnost. Partizan je oduvek stvarao igrače i to mora da ostane prioritet.

Sa kim je teže raditi – sa mlađim ili starijim kategorijama?

Sa decom. Tu je odgovornost mnogo veća. Sa seniorima možete da razgovarate kao sa odraslim ljudima. Međutim, upravo od rada sa mlađim kategorijama zavisi budućnost kluba.

Kakav je vaš odnos sa navijačima Partizana?

Uvek sam imao poseban odnos sa navijačima. Bio sam među njima i kao igrač, a često sam i danas na tribini. Navijači bez kluba ne mogu, ali ni klub bez navijača ne može. Oni su bili pokretač mnogih uspeha sportskog društva i zaslužuju veliko poštovanje.

Kako ocenjujete sezonu Partizana?

Cilj Partizana su uvek trofeji. Do sada smo osvojili sve što je bilo moguće i sada nas očekuje finale plej-ofa protiv Vojvodine. Neće biti lako, ali verujem u ekipu, stručni štab i podršku navijača.

Koliko je realno da Partizan napravi ozbiljan evropski iskorak?

Prvi korak je osvajanje titule. Posle toga možemo da pričamo o Evropi. Doveli smo kvalitetna pojačanja i želimo da napravimo korak više, bilo da je u pitanju Liga Evrope ili Liga šampiona.

Maja Nastić

Na kojim segmentima klub trenutno najviše radi?

Na svim. Od mlađih kategorija i odnosa sa navijačima, preko marketinga, do stručnog štaba i igračkog kadra. Klub raste iz godine u godinu i ide u pravom smeru.

Šta smatrate najvećim uspehom kluba osim rezultata na terenu?

Podizanje kluba na viši nivo. Javnost vidi utakmice, trofeje i transfere, ali iza svega stoji ogroman rad. Posebno bih izdvojio rad sa mlađim kategorijama, marketingom i vraćanjem navijača u hale.

Postoji li igrač koji posebno simbolizuje vrednosti Partizana?

Ako moram nekoga da izdvojim, to je Ivan Mičić. Prošao je sve mlađe kategorije, bio kapiten i jedini je igrač koji je nastupao isključivo za Partizan. Takvi primeri zaslužuju posebno poštovanje.

Kakvi su planovi za narednu sezonu?

Svi čekamo odluku o tome da li ćemo igrati Ligu šampiona. To bi donelo potpuno novu dimenziju klubu. Ako ne budemo igrali Ligu šampiona, nastupićemo u Ligi Evrope, što je takođe izuzetno kvalitetno takmičenje.

Nekoliko igrača stiglo je iz Vojvodine. Da li to stvara tenzije između klubova?

Ne. To je normalna stvar u sportu. Transferi se dešavaju svuda. Između igrača nema netrpeljivosti i sve se posmatra profesionalno.

Foto: Maje Nastić

Deluje da u rukometnom klubu Partizan vlada mirna i porodična atmosfera. Da li ste i vi takvi kao sportski direktor?

Jesam. Smatram da se problemi rešavaju razgovorom. Naravno da postoje situacije kada se burnije reaguje posle poraza ili grešaka, ali sve je to u interesu kluba. Dijalog je najvažniji.

Da li se u rukometu dešavaju sukobi kakve često viđamo u fudbalu?

Iskreno, tokom moje karijere nisam imao takva iskustva. Mislim da je edukacija veoma važna i da klubovi moraju da rade na tome da igrači razvijaju prave vrednosti.

Da li su rukometaši obrazovaniji i drugačiji od sportista u drugim sportovima?

Ne bih to tako rekao. U svakom sportu ima izuzetno inteligentnih i manje inteligentnih ljudi. Najvažnija je edukacija. Klub mora da radi na tome da sportisti postanu kvalitetni ljudi, a ne samo dobri igrači.

Kako se strani igrači snalaze u Partizanu i Beogradu?

Odlično. Beograd je sjajan grad za život. Nisu imali nikakvih problema i mnogima je upravo Beograd bio jedan od razloga zbog kojih su odlučili da dođu u Partizan.

BONUS VIDEO

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.