SVETLO NA KRAJU TUNELA: Vlasotinčanin iz Slovenije je probudio nadu – GIGANT JE ŽIV!

Takmičarsku 2012/13 godinu Partizan je okončao osvajanjem šeste uzastopne šampiosnke titule, sa čak 11 bodova više od Crvene zvezde.

Klub sa beogradske Marakane u prolećnom delu navedene sezone predvodio je Rikardo Sa Pinto i upravo je poraz u poslednjem kolu od Vojvodine u Novom Sadu verovatno predstavljao i prekretnicu, a mnogi Portugalcu nisu oprostili činjenicu da je u derbiju koji je odigran na “Karađorđu”, na teren izveo juniorski tim koji je bez većih problema poražen rezultatom 0:3.

Letnja pauza 2013. godine bila je “vrela” na crveno-beloj strani Topčiderskog brda. Legendarni Dragan Džajić koji je na nagovor današnjeg predsednika Republike, a tadašnjeg prvog potpredsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića, prihvatio da se vrati u svoju Zvezdu, dobro je znao kakve poteze treba da povuče, a Delije su u najmanju ruku bile šokirane odlukom koju je doneo.

Na klupu giganta sa Marakane seo je, široj javnosti nepoznati Slaviša Stojanović, slovenački stručnjak rođen u Vlasotincu, koji je pre crveno-belih predvodio slovenačke klubove Slovan, Livar, Celje i Domžale, a bio je asistent u reprezentaciji Ujedinjenih Arapskih Emirata, kao i selektor slovenačkog nacionalnog tima.

Pored promene na klupi, novo rukovodstvo Crvene zvezde uspeva konačno da privoli sjajnog Miloša Ninkovića da obuče crveno-beli dres, a kada je to učinio i Dragan Mrđa, bilo je jasno da se priprema nešto veliko. Uz navedenu dvojicu, “na mala vrata” je Slovenac Nejc Pečnik stigao na Marakanu, a za njim i iskusni Nikola Mijailović.

Međutim, nije sve izgledalo tako sjajno. Evropska odiseja je okončana već u trećem kvalifikacionom kolu za Ligu Evrope. Nakon uspeha protiv islandskog IBV (2:0, 0:0), ukrajinski Černomorec iz Odese je rutinski eliminisao Zvezdu (0:0, 1:3).

Pored navedenog i start u domaćem šampionatu nije bio dobar. Već u prvom kolu usledio je bolan poraz u Ivanjici od Javora rezultatom 2:4, a kada je polovinom septembra klub prvo remizirao sa Donjim Sremom u Ljutice Bogdana (2:2) i doživeo poraz na stadionu Obilića na Vračaru od ekipe Voždovca (0:1), činilo se da je još jedna sezona izgubljena. Uz navedeno, polovinom jesenjeg dela sezone usledili su i neuspesi u mečevima protiv Čukaričkog na Banovom brdu (0:2) i niškog Radničkog na “Čairu” (1:1) i entuzijazma na Marakani više bilo nije.

Ipak, pobeda u večitom derbiju početkom meseca novembra minimalnim rezultatom 1:0 unela je veru u redove Crvene zvezde, a kulminacija je usledila tokom narednog proleća koje je odigrano u transu gde su momci u crveno-belim dresovima predstavljali mašineriju koja je mlela sve pred sobom.

U zimskoj pauzi Slaviša Stojanović formira novi štoperski par Dejan Kelhar – Savo Pavićević, uz konačni oporavak od teške povrede i povratak na teren Darka Lazovića i u nastavku sezone Zvezda sve do poslednjeg kola ređa trijumfe, a prva titula nakon punih šest godina i teoretski je obezbeđena 25. maja 2014. godine nakon utakmice protiv OFK Beograda koji je savladan rezultatom 4:2 uz golove upravo i najzaslužnijih Darka Lazovića, Nejca Pečnika, Dragana Mrđe i Miloša Ninkovića. Posebno treba napomenuti da je navedenoj utakmici na najvećem srpskom stadionu prisustvovalo neverovatnih 48.347 gledalaca koij su došli da konačno proslave osvajanje titule koja nikada u klupskoj istoriji nije duže iščekivana.

Treba posebno apostrofirati da je veliku zaslugu za navedeni uspeh imalo i rukovodstvo Crvene zvezde koje je bilo pod konstantnim pritiskom ostvarenja rezultata i koje je tokom teških jesenjih borbi u sezoni 2013/24 ipak ostalo privrženo treneru i igračima i pored određenih teških trenutaka, a zasigurno najveći izazov uz startni prvenstveni poraz u Ivanjici, bila je eliminacija iz Kupa Srbije u četvrtfinalu kada je u srpskoj prestonici Vojvodina slavila sa ubedljivih 3:1.

Činilo se da će konačno osvajanje šampionskog pehara uneti preko potrebni mir u Ljutice Bogdana, ali sudbonosni trenuci ga nekadašnjeg evropskog šampiona tek su usledili.

Dragan Džajić je napustio kormilo crveno-belih, a za vršioca dužnosti generalnog direktora postavljen je Zvezdan Terzić, verovatno i jedina osoba koja je u tom momentu imala hrabrosti da sedne u “neudobnu” fotelju, ali i znanja da konačno načini preokret koji će klub ponovo vinuti u evropsko sazvežđe.

Osvojena titula ipak nije dovela do mira na Marakani. Usledili su odlasci kako trenera, tako i ključnih nosioca šampionske generacije na terenu i bilo je neophodno da novi čelnik kluba pod hitno pronađe rešenje za užarenu klupu, a na stadionu nije bilo struje, dok je UEFA pretila izbacivanjem iz evropskih takmičenja…

BONUS VIDEO:

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.