"ZVEZDO, HVALA TI ŠTO POSTOJIŠ": Ove emotivne reči Cvetkovića će naježiti delije

I dalje je srpski sport zavijen u crno odlaskom legendarnog Vladimira Cvetkovića koji je neizbrisiv trag ostavio u Crvenoj zvezdi.

A koliko su crveno-beli značili legendarnom Cveletu, najbolje svedoče sledeće reči.

- Čast mi je što mogu da zahvalim Zvezdi što nam je omogućila da doživimo najviše moguće trenutke života. Znam da svi izbori i sve nagrade mogu da budu veće ili manje. Pored nagrađenih ovde, postoje još dve grupacije sportista zaljubljenika u Zvezdu, koji nagrade nisu dobili. Jedna grupa, nažalost više nije sa nama, ali druga - mnogo jača grupa, su mladi, koji imaju vremena da za neke od narednih jubileja prime ovu nagradu. Šta reći drugo osim "Zvezdo, hvala ti što postojiš" - rekao je Cvetković povodom 70. rođendana Crvene zvezde.

Ko je bio Vladimir Cvetković?

Vladimir Cvetković je rođen u Loznici 24. maja 1941. Bivši je jugoslovenski košarkaš i sportski funkcioner. Bio je jedan od najboljih košarkaša u istoriji Crvene zvezde i reprezentativac Jugoslavije.

Kao generalni sekretar FK Crvena zvezda, zajedno sa Draganom Džajićem, bio je najzaslužniji za okupljanje ekipe koja je postala šampion Evrope i sveta.

Prvo je zbog visine bio fudbalski golman, ali je u 14. godini imao prelom ramene kosti leve ruke. Međutim, posle oporavka, jednog leta je prilikom skoka u Drinu ponovo polomio ramenu kost leve ruke, što ga je prikovalo za bolnički krevet u Beogradu, gde je ležao u gipsu dve godine, do 17. godine.

Na kraju boravka u bolnici posle 700 dana i noći, leva ruka mu je ostala kraća za 2,5 centimetra i tanja za bar jedan centimetar od desne. Hirurški zahvat ostavio je trag od 20 centimetara, a ortoped ga je savetovao da pokuša da igra košarku da bi ojačao ruku.

Već 1959. debitovao je u prvom košarkaškom timu Crvena zvezda, a godinu kasnije i u zvaničnim utakmicama. Od tog vremena igrao je 13 šampionata bivše Jugoslavije. Već 1961. bio je treći strelac ekipe, iza Sretena Dragojlovića i Ratomira Vićentića, koji će mu kasnije postati i kum. Cvele je u toj sezoni beležio 10,1 poen u šampionatu Jugoslavije.

Prvi put je bio najbolji strelac kluba u ligi 1962, kada je na 18 utakmica prosečno beležio 22,7 poena. U narednom šampionatu imao je prosek od 25,5 poena, ali je Zvezda tih godina bila u donjem delu tabele i pored sjajnih pojedinaca kakvi su, bez sumnje, bili Cvetković, Vićentić i Dragojlović. U prvenstvu 1964. Cvetković je imao prosek od 23 poena po meču, a Zvezda je napravila pomak i zauzela treće mesto na tabeli. Poslednji put je igrao zajedno s Vićentićem u timu u šampionatu 1965, kada je imao prosek od 28,2 poena po utakmici. Te godine je proglašen i za najboljeg sportistu SD Crvena zvezda u prvom izboru Zvezdine revije, koja je kasnije postala tradicionalna nagrada i opstala je do današnjih dana.

Neverovatno efikasan je bio u sezoni 1966, kada je na 22 utakmice postigao 755 poena - prosek za današnje vreme od nestvarnih 34,3 poena po meču, što je apsolutni rekord kluba u jednoj sezoni. Tada je prvi put bio najbolji strelac lige. Na utakmici protiv Ivangrada te 1966. postigao je 57 poena, što mu je lični rekord i četvrti najbolji učinak u istoriji kluba na jednom meču!

Zapažen učinak ostvario je i u dresu reprezentacije Jugoslavije, za koju je odigrao 149 utakmica i postigao 1.276 poena. Osvojio je čak četiri srebrne medalje na velikim takmičenjima (Svetsko prvenstvo 1963. i 1967, Olimpijske igre 1968. i Evropsko prvenstvo 1969).

Stečeno iskustvo mu je značajno pomoglo da postane legenda Fudbalskog kluba Crvena zvezda, gde je na mestu generalnog sekretara za 18 godina doprineo osvajanju 18 trofeja u periodu od 1983. do 2001. Zvezda je u to vreme bila sjajno organizovana, a Cvetković je uspešno koordinirao svim akcijama i držao konce u rukama. 

Maksimalno se posvetio obavezama u klubu, pazio na svaki dinar, pa Zvezda u to vreme nikada nije imala dugove. Zajedno sa saradnicima napravio je najveći istočnoevropski fudbalski klub i dostigao rezultatski maksimum osvajanjem titule šampiona Evrope i sveta 1991. 

Dragan Džajić je bio zadužen za sva sportska pitanja, ali je Cvetković davao konačne odluke po pitanju finansija. Tako je prepolovio obeštećenje za Mihajlovića, koji je te godine prešao iz Vojvodine i bio jedan od ključnih igrača u pohodu na tron Evrope. Od 24. septembra 1992. do 24. marta 1998. obavljao je i funkciju ministra za sport.

BONUS VIDEO

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.