ODRŽANA KOMEMORACIJA CVELETU: Terzić, Drčelić, Pavlović i drugi održali emotivne govore - suza suzu stiže! (FOTO, VIDEO)

11.51 - Komemoracija je završena! Sledi sahrana...

11.45 - Oglasio se i navijač Zoran Timić:

Stojimo sa ponosom jer se sećamo čoveka koji je sjaj našeg kluba nosio u očima, glasu, u svakom pokretu.

Teško je govoriti o njemu u prošlom vremenu, on je bio i ostaće više od imena, duh Zvezde. On nas je učio šta znači biti zvezdaš, ne samo kada je lako i slavno, već kada treba stati i boriti se. Od prvog dana je Cvele bio primer, sa poštovanjem je znao da okupi ljude. Klub je bio porodica, a svaki naš uspeh deo zajedničkog sna koji je on gradio decenijama.

Nisam ga zapamtio kao igrača. Došao je u klub kao rukovodilac. U vreme nastajanja naše grupe, ja sam bio deo one prve. Cvele je prepoznao značaj navijača, prvi je zajedno sa Džajom pružio ruku u znak saradnje. Zajedno smo sazrevali. Cvele mi je bio više od učitelja. Bio je čovek koji mi je pokazivao i kako se vodi veliki klub.

Kada sam pre izvesnog vremena pisao knjigu, nisam imao dilemu čije će reči biti u uvodnom delu, vrlo rado se odazvao. Sedeli smo kod njega, pričali o vremenima kada smo stvarali Zvezdu. Teško mi je danas i da poverujem da sam ga tada poslednji put video. Zato se danas i ne opraštamo, nosimo ga sa sobom. U svakoj pobedi. Hvala ti Cvele za sve što si bio i za tragove koje si ostavio, znamo koliko je bilo tvoje srce i koliko si bio Zvezda.

11:40 - Dragiša Vučinić:

Još kao mlad igrač sam pratio uspehe Jugoslavije. Sudbina je kasnije učinila da postanemo saigrači. Pamtim prvi susret, kada sam došao u Crvenu zvezdu. Jedan član uprave me je doveo na Kalemegdan. Tamo ste me dočekali predsednik Sokolović i ti. Bio sam zbunjen, nesiguran i pun treme, pozdravio sam se sa njim, ti si video da sam zbunjen, prišao si mi i rekao "Mali, pratili smo te, bićeš dobar i biće ti dobro ovde".

Tako je počelo jedno veliko prijateljstvo. Te godine je Zvezda podmladila tim. Ključnu ulogu u stvaranju tima imao si upravo ti. Odnosom prema nama si pomogao da lakše podnesemo nostalgiju, pritisak, umor. U tebi smo videli sve što si prošao i put kojim smo mi krenuli.

Tvoja podrška je davala sigurnost i snagu. Osvojili smo drugo mesto u jugoslovenskoj ligi, za mnoge je to bilo iznenađenje, a za nas potvrda da rastemo uz pravog kapitena. Već naredne godine smo postali prvaci države. Osvojili smo srebrnu medalju na Olimpijskim igrama.

Ti preuzimaš još jednu važnu ulogu, postaješ promoter Crvene zvezde. Pamtim tvoje gospodske intervjue. Radio si to prirodno, sa šarmom, zahvaljujući tome je Zvezda postala ne samo uspešan, već i voljen klub.

Mnogi su po tvom principu donosili odluke. Uspešno si gradio karijeru. Rezultati su ostali upisani. Nikada neću zaboraviti pomoć koju si nam pružio od 90. do 94. godine kada sam kao predsednik vodio Zvezdu u teškim vremenima.

11:33 - Mirko Pavlović:

Moja veza sa Vladimirom Cvetkovićem nije počela sa mnom, počela je pre mene. Moj otac je igrao sa Vladimirom. A onda, kao po nekom lepom naslednom zakonu, zaigrao sam sa njegovim sinom Rastkom. Tako su dve porodice kroz sport satkale nešto što je izašlo u pravo prijateljstvo.

Imao sam privilegiju da često budem u njegovom društvu, nešto novo bih naučio svaki put kad bih ga video. Uvek je imao zanimljivu priču, onu pravu, ona koja ostane. Onda nas je sudbina na neki način povezala. On je davno pre mnogo godina bio direktor SC Tašmajdan, a pre tri i po godine sam i ja preuzeo tu funkciju.

Jedna od prvih stvari je bila da posetim Vladimira i zamolim ga za savet. Seo sam ispred njega, spreman da slušam i zapisujem. Rekao mi je tri stvari. Prvo, sa ženama uvek na Vi, drugo poštuj sve zaposlene, a posebno one pred penzijom, i treće - beži od koncerata i menadžera.

Onda me je pitao "koje vino želim da popijem". Bio je u pravu. Možeš ti to, biće sve u redu. Danas se nalazimo na ovom mestu, u hramu Crvene zvezde, i želim da vama prenesem još jedan utisak koji mi je ostavio kao dubok trag u srcu.

11.35 - Poslušajte govore Zvezdana Terzića i Željka Drčelića.

11.28 - Pogledajte u galeriji ko je sve došao. Tu je i Dejan Stanković.

11.20 - Evo kako je Cveletova porodica ispratila sve. Baš teške scene.

11.04 - Tu su i Dule Savić i Vladimir Petrović Pižon: 

10.58 - Mirko Ivanić i Aleksandar Katai zajedno na komemoraciji Cveletu.

10.57 - Drčelić zajedno sa Žarkom Zečevićem, bivšim prvim čovekom FK Partizana.

10.49 - Tu je i Željko Drčelić, predsednik KK Crvena zvezda.

10.43 - Svi i dalje živi predstavnici one čuvene generacije Crvene zvezde, koja je osvojila šampionski trofej Kupa šampiona u Bariju potpisali su tadašnji dres svog kluba, a veruje se da će upravo sa njim biti sahranjen ovaj velikan.

ST/D. Kadić

10.27 - Sahrana će takođe biti održana ovog utorka na Novom groblju u Beogradu. Svi poštovaoci lika i dela Vladimira Cvetkovića moći će da izjave saučešće porodici od 12 časova. Opelo u crkvi na Novom groblju počeće u 13 časova i 30 minuta, dok će sahrana biti održana u 14 časova.

10.15 - U narednih 45 minuta počinje komemoracija Vladimiru Cvetkoviću Cveletu, koji je preminuo prošle sedmice u Beogradu. Održava se u prostorijama FK Crvene zvezde u Ljutice Bogdana.

Ko je bio Vladimir Cvetković Cvele

Vladimir Cvetković je rođen u Loznici 24. maja 1941. Bivši je jugoslovenski košarkaš i sportski funkcioner. Bio je jedan od najboljih košarkaša u istoriji Crvene zvezde i reprezentativac Jugoslavije.

Kao generalni sekretar FK Crvena zvezda, zajedno sa Draganom Džajićem, bio je najzaslužniji za okupljanje ekipe koja je postala šampion Evrope i sveta.

Prvo je zbog visine bio fudbalski golman, ali je u 14. godini imao prelom ramene kosti leve ruke. Međutim, posle oporavka, jednog leta je prilikom skoka u Drinu ponovo polomio ramenu kost leve ruke, što ga je prikovalo za bolnički krevet u Beogradu, gde je ležao u gipsu dve godine, do 17. godine.

Na kraju boravka u bolnici posle 700 dana i noći, leva ruka mu je ostala kraća za 2,5 centimetra i tanja za bar jedan centimetar od desne. Hirurški zahvat ostavio je trag od 20 centimetara, a ortoped ga je savetovao da pokuša da igra košarku da bi ojačao ruku.

Već 1959. debitovao je u prvom košarkaškom timu Crvena zvezda, a godinu kasnije i u zvaničnim utakmicama. Od tog vremena igrao je 13 šampionata bivše Jugoslavije. Već 1961. bio je treći strelac ekipe, iza Sretena Dragojlovića i Ratomira Vićentića, koji će mu kasnije postati i kum. Cvele je u toj sezoni beležio 10,1 poen u šampionatu Jugoslavije.

Prvi put je bio najbolji strelac kluba u ligi 1962, kada je na 18 utakmica prosečno beležio 22,7 poena. U narednom šampionatu imao je prosek od 25,5 poena, ali je Zvezda tih godina bila u donjem delu tabele i pored sjajnih pojedinaca kakvi su, bez sumnje, bili Cvetković, Vićentić i Dragojlović. U prvenstvu 1964. Cvetković je imao prosek od 23 poena po meču, a Zvezda je napravila pomak i zauzela treće mesto na tabeli. Poslednji put je igrao zajedno s Vićentićem u timu u šampionatu 1965, kada je imao prosek od 28,2 poena po utakmici. Te godine je proglašen i za najboljeg sportistu SD Crvena zvezda u prvom izboru Zvezdine revije, koja je kasnije postala tradicionalna nagrada i opstala je do današnjih dana.

Neverovatno efikasan je bio u sezoni 1966, kada je na 22 utakmice postigao 755 poena - prosek za današnje vreme od nestvarnih 34,3 poena po meču, što je apsolutni rekord kluba u jednoj sezoni. Tada je prvi put bio najbolji strelac lige. Na utakmici protiv Ivangrada te 1966. postigao je 57 poena, što mu je lični rekord i četvrti najbolji učinak u istoriji kluba na jednom meču!

Zapažen učinak ostvario je i u dresu reprezentacije Jugoslavije, za koju je odigrao 149 utakmica i postigao 1.276 poena. Osvojio je čak četiri srebrne medalje na velikim takmičenjima (Svetsko prvenstvo 1963. i 1967, Olimpijske igre 1968. i Evropsko prvenstvo 1969).

Stečeno iskustvo mu je značajno pomoglo da postane legenda Fudbalskog kluba Crvena zvezda, gde je na mestu generalnog sekretara za 18 godina doprineo osvajanju 18 trofeja u periodu od 1983. do 2001. Zvezda je u to vreme bila sjajno organizovana, a Cvetković je uspešno koordinirao svim akcijama i držao konce u rukama. 

Maksimalno se posvetio obavezama u klubu, pazio na svaki dinar, pa Zvezda u to vreme nikada nije imala dugove. Zajedno sa saradnicima napravio je najveći istočnoevropski fudbalski klub i dostigao rezultatski maksimum osvajanjem titule šampiona Evrope i sveta 1991. 

Dragan Džajić je bio zadužen za sva sportska pitanja, ali je Cvetković davao konačne odluke po pitanju finansija. Tako je prepolovio obeštećenje za Mihajlovića, koji je te godine prešao iz Vojvodine i bio jedan od ključnih igrača u pohodu na tron Evrope. Od 24. septembra 1992. do 24. marta 1998. obavljao je i funkciju ministra za sport.

BONUS VIDEO

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.