Intervju - Ivan Golac: Diletantizam u Partizanu neviđenih razmena

Fudbalski klub Partizan uskoro, možda čak i pre zime, trebalo bi da dobije novu upravu, čiji zadatak će biti da ovog beogradskog velikana vadi, pre svega, iz finansijskih problema, a onda i iz rezultatskih, takmičarskih. Kao jedan od nosilaca promena u Humskoj jeste legenda crno-belih Ivan Golac, koji bi trebalo da postane novi predsednik, umesto Rasima Ljajića.

Tim povodom, održan je razgovor sa gospodinom Golcem o svim aktuelnim temama, a razgovor vam prenosimo u celosti. 

Sa vama je uvek milina pričati o fudbalu, mogu da kažem iz ličnog iskustva. Vaše ime se konstantno pominje kao glavno rešenje za novog predsednika Partizana, odnosno kao kandidat koji bi predvodio novu potencijalnu upravu. Hajde da odmah krenemo od toga, da skinemo flaster. Pod kojim uslovima biste prihvatili vođenje kluba u ovom izuzetno teškom trenutku?

- Da, baš tako. Sve je počelo na predlog apela bivših igrača i trenera, kao i svih onih koji vole fudbal i Partizan. Tu je takođe i grupa ljudi koja bi bila zadužena za vođenje kluba, finansije i druge važne stvari za Partizan. Njihova ideja bila je da dođem na funkciju i da zajedno vodimo klub. Ja bih bio predstavnik te grupe - rekao je Golac za "Kurir" i nastavio:

- Međutim, imaćemo mnogo razumevanja i razmišljanja o svim ljudima koji su pristalice Partizana i koji vole Partizan, a pre svega fudbal. Na njihov zahtev sam pristao. Inače se nikada ne bih kandidovao niti bih podneo zahtev za tu funkciju, ali sam to učinio u interesu Partizana i svih onih koji vole fudbal, a pre svega Partizan.

Prema vašim rečima, sada mogu da pretpostavim da već imate formiran tim ljudi – privrednika, bivših asova i stručnjaka – sa kojima biste ušli u klub i započeli rekonstrukciju.

- Tako je. To su veoma ozbiljni, odgovorni i profesionalni ljudi koji znaju svoj posao, koji su spremni i koji mogu mnogo da urade za sam Partizan. Jednostavno, ono što želimo i što ćemo raditi biće isključivo okrenuto Partizanu i njegovoj budućnosti. Nećemo se baviti prošlošću, jer svi želimo da je što pre zaboravimo.

Kada je zaboravljanje prošlosti u pitanju, treba vas pitati kakav je vaš plan za sanaciju finansijskog duga i stabilizaciju poslovanja, pre svega.

- Sigurno je da već postoje ozbiljni planovi. Obavljeni su veoma ozbiljni razgovori sa pravim ljudima, a sve će to predstaviti grupa koja će biti zadužena za vođenje finansija. Ja ću možda biti deo tog procesa, ali moja koncentracija biće pre svega na struci i svemu onome što se tiče sportskog segmenta kluba, njegove organizacije, odnosno reorganizacije. Svi imamo obavezu da vratimo Partizanu sjaj koji mu je oduvek pripadao.

Kada ste već pomenuli struku, to je odlična uvertira za naredno pitanje. Partizanova omladinska škola decenijama je bila motor i glavni izvor prihoda kluba. Šta je potrebno uraditi da bi Zemunelo ponovo zasijalo punim sjajem?

- Znamo vrlo dobro da je struka generalno uništena u našem fudbalu, pogotovo kada je reč o deci i najmlađim kategorijama. Decenijama sam uvek sugerisao i govorio da sa decom moraju da rade najbolji i najkvalitetniji treneri i kadrovi. Jednostavno, to je budućnost svakog kluba, a posebno naše škole, koja je uvek bila jedna od najdominantnijih na prostorima stare, dobre Jugoslavije.

- Prema tome, moramo da napravimo, i napravićemo, program zajedno sa svima koji će obavljati funkcije u klubu. To se odnosi na sve, od direktora omladinske škole do trenera koji će biti deo tog sistema. Sigurno ću im biti od velike pomoći, jer znam kako ćemo to raditi i kako treba raditi da bismo stvorili talente i prave igrače koje želimo.

Stadion Partizana

- Imamo jednu frapantnu stvar. Ako analiziramo reprezentaciju i talente koje imamo, videćemo da su to sve naša deca: od Vlahovića, Pavlovića, Mijailovića, pa možemo da nabrajamo i Živkovića, Mitrovića i mnoge druge. Koliko je Partizan zaradio na njima? Svaki ozbiljan, pa čak i poluozbiljan klub, na takvim talentima zaradio bi izuzetno mnogo novca.

- Partizan je, s obzirom na kadrove koje je imao u prethodnih desetak ili petnaest godina, morao da ima 100 miliona u kasi. Kada mi neko kaže da je talentovan igrač prodat za pet miliona, to vređa svakoga ko se makar malo razume u fudbal.

- Pravi talenat morate da sačekate godinu dana i da od njega napravite ono što želite. Igrač iz Partizana ne može da ode za manje od 25 ili 30 miliona, bilo da je reč o evrima ili funtama, nije ni važno.

Upravo smo videli da je prethodnih dana Uprava kriminalističke policije ušla u prostorije kluba, navodno zbog transfera Filipa Stevanovića, koji je, ovako laički gledano sa strane, bio mnogo niži nego što je javnost očekivala.

- Ko zna šta će tamo pronaći, ako nastave da istražuju. Takvih stvari bilo je mnogo i ranije. Jednostavno, to nije ništa novo.

- Moj cilj i ono što sam svojim iskustvom video, doživeo, radio i stvarao jeste da mlade igrače koje budemo razvijali, a koji budu imali istinski kvalitet, pravilno usmerimo. Na našim prostorima ima izuzetno mnogo talenata. Međutim, zatajila je skauting služba, koja već dugo ne obavlja ozbiljan posao. To je veoma veliki i ozbiljan posao.

- Moramo da radimo na talentima i stvaramo igrače koji će, kada odu u veliki klub, postati njegov deo i igrati za njega. Svedoci smo da mnogi igrači koji su otišli sa naših prostora već godinama ne igraju nigde. Dođu, prepoznaju ih odmah, a zatim odlaze na drugo, pa na treće mesto. To je najtužniji put nestanka tih talenata.

- Imamo mnogo takvih slučajeva koji su se događali u prošlosti. Mi to nećemo dozvoliti. Radićemo na stvaranju istinskog kvaliteta, jer je Partizan to oduvek imao. Imao je talente i kvalitet i pronosio slavu jugoslovenskog fudbala, a kamoli danas.

Sportissimo

Kako, osim stvaranjem vrhunskih igrača, vratiti navijače na tribine i ponovo izgraditi tu koheziju između kluba, armije navijača i samih fudbalera?

-Tako je, to je zajednička priča i to će biti naš najveći motiv. Nas interesuju tri stvari: Partizan, teren, odnosno igrači, i publika.

- Želimo pune stadione na svakoj utakmici, bez obzira na protivnika. To će značiti da igramo dobro. A ako igramo dobro, to znači da su napravljene prave selekcije. To je put i garancija uspeha.

Jasno. Kada smo već kod puta do uspeha, kakav profil trenera je potreban Partizanu da bi ga vratio na pravi put? Nažalost, moram tako da kažem.

- Da, baš tako. Situacija je već duži niz godina više nego ozbiljna. Više puta sam rekao da je ključ svega i garancija uspeha u selekciji. Morate da imate pravu strategiju, pravi program i cilj, a normalno je i da uspostavite kodeks – od načina selektiranja do načina ponašanja i kućnog reda.

- Partizan je uvek bio klub hijerarhije i poretka. Znalo se kako se ponaša u toj kući i kako se u nju dolazi. To je veoma važno.

- Trener svakako mora da bude čovek od integriteta i karaktera. U životu sam se uvek zalagao za to i tako razmišljao. Kod mene će igrač sa nešto slabijim kvalitetom, ali sa karakterom, uvek imati prednost. Zašto? Zato što je karakter postojanost. On nam daje kontinuitet. Naravno, bez određenih pravih fudbalskih kvaliteta ne može se govoriti o ozbiljnom igraču.

- Na našim prostorima se već duži niz godina odluke donose paušalno, ad hok, bez pravog plana. To se dešava na svim nivoima. Međutim, ono što će biti ključno i najvažnije jeste da se okrenemo sebi i da svoj posao radimo na najbolji mogući način. Znamo kako i možemo mnogo.

U javnosti, ali i među nama novinarima, u našem esnafu, uvek ste bili poznati kao neko koga čovek može da pozove kada mu je potrebno da otvoreno razgovara, pa čak i da kritikuje. Vaša vrata su uvek bila otvorena, a vaš broj dostupan.

- To me nije koštalo samo u klubu, već još dok sam bio igrač. Ono što mi je tužno i žalosno jeste da ne poštujemo individuu, slobodu i karakter.

-To me je mnogo koštalo, i kada je reč o igranju za reprezentaciju, ali mi nikada nije bilo žao. Javno sam to govorio još pre pedeset i nešto godina – da me igranje za reprezentaciju na takav način apsolutno ne interesuje. Sigurno me je to koštalo i povratka u klub.

- Postoje dve stvari koje vam na ovim prostorima nikada ne mogu oprostiti: uspeh i samostalnost. Da budete svoji, da imate svoje mišljenje i svoj stav.

- Ja poštujem i uvažavam mišljenje svakoga, ali sam uvek spreman i uvek sam govorio: izvolite, birajte mesto i oruđe obračuna. To je uvek bilo kristalno jasno rečeno.

Evo, pod znacima navoda, naredno mesto obračuna moglo bi da bude Skupština, koja bi trebalo da bude redovna, ali realno gledano postoji mogućnost da bude pretvorena u izbornu.

- Tako je. Ali kada govorimo o Skupštini, moramo da se vratimo četiri ili pet godina unazad, kada je lažno rečeno da je Skupština raspuštena. Kako je moguće da Skupština bude raspuštena, odnosno da postoji takva Skupština koja, po zdravoj logici, nije ni trebalo da postoji, već je odavno trebalo da bude raspuštena? I takva Skupština bira koga? Bira samu sebe.

- Sami sebe su praktično postavili i ponovo izabrali. To pokazuje neozbiljnost i diletantizam zaista neviđenih razmera. Jednostavno, ne mogu da verujem da niko nije reagovao na takve stvari.

Kada smo već govorili o vašem otvorenom duhu, da li ste spremni da i vas kritikuju kada dođete na čelo kluba?

- Ja prihvatam svačije mišljenje, da se razumemo. Svako ima pravo na svoje mišljenje, ukoliko je ono konstruktivno, iskreno i dobronamerno, bez bilo kakvih drugih namera. Apsolutno ga prihvatam, u krajnjem slučaju.

- Ko sam ja da ne prihvatam tako nešto? Jedini koji ne greši i koji nikada nije pogrešio jeste Tvorac.

S obzirom na to da ste čovek sa velikim igračkim i trenerskim iskustvom sa Ostrva, odnosno sa severozapada Evrope, koje konkretne segmente tamošnjeg modela upravljanja klubovima možemo da primenimo ovde? I da li to uopšte možemo?

- Treba da pokušamo. Ono što mi je uvek odgovaralo tokom boravka na Ostrvu, gde sam radio kao trener, odnosno menadžer, a što je važno za ovu priču, jeste činjenica da sam bio generalni menadžer i tehnički direktor. Šta to znači? To znači da objedinjujete apsolutno sve u klubu.

- Kompletna organizacija svih nivoa i kategorija u klubu bila je moja obaveza. To je podrazumevalo sve – od selekcije i kontrole do postavljanja trenera, sekretara, doktora i svih drugih ljudi koji su svojim funkcijama i poslovima pomagali fudbalskom klubu.

- Ali uvek ističem jednu veoma važnu stvar, koja će biti predstavljena i koja će predstavljati ključ svega što budemo radili u klubu. To je odgovornost. Svako će odgovarati za ono za šta je postavljen.

Foto: Kurir

- Na Ostrvu je to savršeno uređeno. Imaju jednu prelepu stvar koju je, doduše, kod nas izuzetno teško sprovesti. Kada sam pre 48 godina došao na Ostrvo, moji šegrti bili su trojica braće Volas. Deni, koji je igrao čudesan fudbal za Sautempton, a zatim i Mančester junajted, kao i za reprezentaciju Engleske, i njegova braća, koja su takođe igrala fudbal na visokom nivou, bili su moji šegrti.

- Šta je to značilo? Kompletna moja oprema, kopačke, gumene stvari i hiljadu drugih predmeta koje jedan fudbaler koristi, bila je njihova obaveza. Kada bih ujutru došao na trening, sve je moralo da bude spremno i da se sija. Oni su o tome vodili računa.

- Kada mi odemo na trening, oni imaju svoje treninge i obaveze. Posle treninga mi završimo ono što imamo, ostavimo stvari, a oni ih skupljaju, nose, peru i obavljaju još hiljadu drugih poslova.

- Sada zamislite kako bi to izgledalo kod nas. Kako bi naši roditelji reagovali kada bi njihova deca bila šegrti, kada bi trebalo da peru nečije patike? Kod nas je to nezamislivo. Daleko smo od nekih osnovnih stvari i principa, ali ćemo ih polako postavljati i uvoditi.

- Ne treba ni govoriti o respektu, poštovanju i hijerarhiji unutar kluba, od najmlađih do onih najodgovornijih, a to smo mi.

Ja sam dosta mlađi od vremena kada ste vi otišli na Ostrvo, ali i kada smo mi bili mlađi, kada smo igrali fudbal i trenirali, znala se ta hijerarhija. Negde se u međuvremenu izgubila.

- Tako je. Došlo je vreme totalne anarhije, potpune suprotnosti od onoga što je nekada postojalo. Međutim, problem je i nešto što me zaista užasava, a to je da smo postali poltroni. Mislim da smo postali poltronska nacija. Dodvoravamo se i ponižavamo. Čovek koji ima dostojanstvo, karakter, moral i duhovnost ne može da bude toliko ponižen.

- Jednostavno, morate da kažete ono što nosite u sebi i ono što mislite. Sigurno je da će pravi ljudi, oni koji su na tom nivou i imaju takvu energiju, prihvatiti i razumeti ono što govorite.

- Nažalost, oni su se potpuno povukli, i to ne godinama, već decenijama. Ovo što se danas događa nije se dogodilo za godinu, dve ili pet. To traje decenijama.

- Tako je i navijanje, odnosno vođenje klubova, pretvoreno u nešto zaista ponižavajuće i spušteno na nivo koji je daleko od onoga čemu smo nekada pripadali.

Koja bi onda bila vaša poruka navijačima Partizana?

- Moja poruka je uvek bila jasna. Imao sam divne odnose sa navijačima i dok sam igrao i kada sam bio trener Partizana, jer smo zajedno uživali u mnogo lepih stvari.

- Često imam običaj da kažem: „Ja sam Partizanov valjak“, odnosno mi smo generacija koja je 1978. godine napravila nešto posebno. U tri godine osvojili smo dve titule, što je u tadašnjoj zemlji i tadašnjoj ligi bila naučna fantastika.

- Moram posebno da istaknem 1978. godinu, jer je tada rođen „Parni valjak“. Tada smo osvojili prvenstvo koje niko nikada nije nadmašio, pa mu se nije ni približio.

- Imali smo 55 bodova, uz 19 bodova prednosti, i samo tri poraza tokom cele sezone. Igrali smo maestralno. Zaista smo bili prava mašina, ali smo delovali kompaktno i zajedno, poštovali smo jedni druge, igrali jedan za drugoga i imali fantastičnu konekciju sa navijačima.

- Ništa manje ne očekujem ni u narednom periodu.

Iz vaših usta u Božje uši, kako se kaže. Za koga god da navijamo, realno gledano, nije moguće da jedan naš večiti rival bude snažan bez snažnog drugog rivala. Pretpostavljam da se slažete sa tim.

- Apsolutno. Imam običaj da kažem da ćemo se mi, naravno, okrenuti sebi i samo sebi. Nećemo voditi računa o drugima, ali ćemo pomagati koliko možemo svakome.

- Zvezda nije moj neprijatelj, niti je moj protivnik. Ona je moj rival. Ja želim da je pobedim i da budem bolji od nje, kao što i ona želi da pobedi mene i bude bolja od mene.

- Vrlo je jednostavno. Kada napravimo ligu, a to sam često govorio, stotinama puta, najbolji treba da bude prvak, a najlošiji da ispadne iz lige. Bez obzira na to kako se zove.

- Ako želimo kvalitet, stabilnost i istinski, pravi fudbal, to je jedini put. Dozvolite, ako jedan Mančester junajted, Juventus, Inter, Milan ili Rendžers mogu da ispadnu iz prve divizije, zašto to ne bi moglo da se dogodi i kod nas? Hajde malo da se okrenemo i budemo pošteni. To je jedan od ključnih problema.

- Moramo da dovedemo prave ljude u sve klubove. Meni je potpuno nelogično i nenormalno ovo što se događa. Znam ko su ljudi koji vode klubove i kako ih vode, ali to nije pravi put. To je samo put ka ponoru.

- Treba dovesti prave, iskrene i otvorene ljude. Moramo da razgovaramo, da se družimo i da pomažemo jedni drugima.

- Moja iskrena želja jeste da imamo pravog predstavnika u Kupu šampiona, u grupnoj fazi, u Kupu UEFA i u tom trećem takmičenju, koje ja nazivam Intertoto kupom.

- Zašto? Zato što će to oživeti publiku i decu, vratiti navijače na stadion, a da ne govorim o finansijskim beneficijama koje su fantastične.

- Liga Evrope nikada nije bila lakša za plasman, to je moj komentar već duži niz godina. I moj veliki prijatelj Hari Rednap, sa kojim sam stalno na vezi, deli takvo mišljenje. Nikada nije bilo lakše osvojiti titulu, biti prvak svoje zemlje, izboriti plasman u Evropu i zaraditi ogroman novac.

- UEFA nudi mnogo toga, ali mi nemamo koga da taj novac pokupi i donese ovde, u naše dvorište, u našu kuću.

- Pogledajte, Norvežani imaju dva predstavnika. Zašto? Zato što rade pametno i sistematski. Ali moramo da dovedemo kvalitet, počevši od Fudbalskog saveza, pa sve do svih klubova. Tu moraju da rade kvalitetni ljudi, a posebno kvalitetni treneri.

- Ja se užasavam kada vidim kakvi su treneri, čak i kod Engleza. Hari Rednap mi je jednom, dok sam mu objašnjavao neke stvari, rekao: „Ivane, ovo je potpuno druga priča. Nema veze sa onim vremenom kada ste vi igrali i kada smo svi uživali u fudbalu.“

Foto: Kurir

Verujem da se, ipak, mora ići u korak sa vremenom, tako da je laptop danas neophodan.

- Naravno, kada imate tablu i kredu, a posle toga sve plastično pokažete na terenu. Ali morate, pre svega, da imate svoj stav i nešto iza sebe.

- Moram da istaknem da to što ste igrali fudbal ne znači automatski da ćete biti i dobar trener ili menadžer.

- To sam na Ostrvu video u hiljadama slučajeva, jer sam u istoj ekipi igrao sa najvećim fudbalerima. Alan Bol, koji je 21 godinu igrao za reprezentaciju Engleske, koja je osvojila titulu prvaka sveta. Kevin Kigan, koji je, nažalost, pokojni, a bio je dva puta proglašen za najboljeg fudbalera Evrope.

- Tu su bili i Piter Šilton, Čarli Džordž, Dejv Votson, Džoi Džordan i mnogi drugi. Ali niko od njih nije napravio istinsku, pravu menadžersku karijeru. Ako oni nisu uspeli, možemo da zamislimo kako je tek kod nas ili u nekim drugim zemljama.

- Kada igrate, imate jednu obavezu, a to je da igrate dobro. Kada ste menadžer, imate hiljadu i jednu obavezu.

- Sve to treba spojiti u jednu divnu celinu, predstaviti na najbolji mogući način, pronaći adekvatne sagovornike i ljude koji će vas pratiti. To je jedini put do uspeha.

Za kraj, kakvu poruku imate za potencijalne rivale u trci za najvreliju fotelju u Humskoj? Đorđe Tomić iz Apela za spas Partizana pre nekoliko dana izašao je u medije i rekao da bi, pored vas, koji ste definitivno kandidat, mogući kandidati za mesto prvog čoveka kluba mogli da budu i Savo Milošević ili Mateja Kežman. Imate li možda neku poruku za njih?

- Ništa posebno. Oni su partizanovci, deca Partizana. Drago mi je da i oni budu deo kluba, bez obzira na to u kojoj varijanti i na kojoj funkciji. Naša vrata će uvek biti otvorena za sve dobronamerne ljude koji žele i mogu da pomognu Partizanu.

- Jednostavno, iz jednog razloga – svi smo u istoj misiji, a to je da Partizanu vratimo ono što mu pripada.

BONUS VIDEO

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.