ŠOK-OBRT: Nenad Stojaković ostaje u Partizanu!

Šta se sve dešavalo u Humskoj u poslednja dva sata teško je objasniti i najupućenijima. Partizan je najpre doneo odluku da otpusti Nenada Stojakovića, da bi ubrzo potom stigla potpuno suprotna informacija – aktuelni šef stručnog štaba ipak ima poverenje kluba i vodiće ekipu u duelu sa Radnikom iz Surdulice.

Kako prenosi „Sportski žurnal“, sastankom Upravnog odbora rukovodio je Rasim Ljajić, a prisustvovali su Predrag Mijatović, Milka Forcan i Danko Lazović.

Uprkos prvobitnim najavama o smeni, odlučeno je da Nenad Stojaković ostane na klupi i predvodi Partizan na predstojećoj utakmici protiv Radnika iz Surdulice.

Ako Partizan stvarno juri titulu, onda to radi onako kako se u narodnim pričama jure vozovi koji su već napustili stanicu: mašeš, vičeš, nadaš se čudu, ali noge stoje u mestu. Ili još gore: sediš na klupi i ubeđuješ sebe da je dovoljno što si došao na peron. Jer ništa, ama baš ništa što je Partizan uradio u poslednja dva meseca ne liči na ozbiljan pokušaj da se poremeti poredak u kojem Crvena zvezda drži volan, gas i retrovizore.

Navijači su očekivali da lider Superlige, kad se zavesa podigne na prolećni deo, izađe kao bokser iz svlačionice – pesnice stegnute, pogled tvrd, jasna poruka: “Došao sam po svoje.” Umesto toga, dobili su tim koji protiv Radničkog iz Niša deluje kao da je došao da proveri teren, vidi kakva je trava i da li ima promaje. Bez strasti, bez tempa, bez ideje. I zato nisu besni samo zbog boda, nego zbog osećaja da ih neko pravi ludima.

Jer Grobari fudbal razumeju. Možda ne znaju sve varijante presinga i faze tranzicije, ali znaju kad nešto smrdi. Znaju da je u nadoknadi vremena postojao start za penal, znaju da je VAR mogao i morao da se javi, ali isto tako znaju i ono važnije: Partizan nije ličio na ekipu koja zna šta hoće. Sudije su uvek zgodan alibi, ali loša igra je ogledalo u koje ne želiš da se pogledaš.

I sad dolazimo do suštine bola. Partizan je protiv ekipe koja se bori za goli život, na svom stadionu, po lepom vremenu, pred nekoliko hiljada svojih ljudi, sa igračem više skoro celo drugo poluvreme - odigrao pet minuta fudbala. Pet. I to na samom kraju, kad su svi već bili umorni, nervozni i spremni da odu kući. Do tada: praznina. Tišina. Bezopasnost. Par pokušaja, dva šuta, malo gužve, ništa što bi ličilo na opsadu gola.

A priča se – uporno, gotovo mantrično – da je Partizan bolji. Da su igrači povezaniji. Da je tim kompaktniji. Da nema razloga za brigu. Samo što se fudbal ne igra u izjavama, nego na travi. A trava ne laže. Ona pamti svaki pogrešan pas, svaki kasni start, svaku ideju koja se ugasila pre nego što se rodila. I zato su navijači zabrinuti, jer ne vide napredak. Ni u igri, ni u energiji, ni u hrabrosti.

BONUS VIDEO

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.