Đorđe Radić, golman Železničara iz Inđije, o fudbalskom putu, izazovima i ambicijama: Od dečaka koji je maštao da trese mreže do heroja koji ih čuva

Kad je, kao dečak, po prvi put zakotrljao fudbalsku loptu, danas 18-godišnji Đorđe Radić nije ni slutio da će jednog dana biti golman. Poput mnogih svojih vršnjaka, maštao je o golovima, driblinzima i tome da jednog dana bude nalik Lionelu Mesiju, njegovom tadašnjem uzoru. Igrao je na poziciji desnog krila, ali je, kako to sam kroz osmeh priznaje, oduvek bio malo krupniji od svojih vršnjaka, pa su ga treneri, sve češće, postavljali među stative. Ono što je počelo gotovo slučajno, vremenom je preraslo u ljubav prema golmanskom pozivu. Danas je Đorđe visok preko 190 centimetara, čuva mrežu Železničara iz Inđije i polako gradi svoje mesto u seniorskom fudbalu.

Prve fudbalske korake napravio je sa šest godina, u školi fudbala Sunce, iz svog rodnog grada Rume, kod poznatog fudbalskog učitelja Dušana Duleta Sredića. Tu je savladao osnove fudbala, učestvovao na mnogim turnirima i zavoleo sport, koji je vremenom postao važan deo njegovog života. Usledio je prelazak u pionirsku selekciju GFK Slovena, gde je proveo dve godine i započeo ozbiljniji rad na golmanskoj poziciji.

- U GFK Slovenu sam radio sa Đorđem Vujakovićem Đulom, koji me je praktično uveo u nešto ozbiljniji golmanski svet. Na njegovu preporuku, prešao sam u Radnički iz Sremske Mitrovice, koji se tada takmičio u Prvoj ligi Srbije. Sa samo 15 godina dobio sam priliku da treniram sa prvotimcima, dok sam uporedo branio za kadete i omladince. U Radničkom sam proveo skoro tri godine i radio sa trenerima Dejanom Šivoljickim i Stevanom Mićićem, uz koje sam mnogo napredovao. Mislim da je taj period bio izuzetno značajan za moj dalji razvoj – priseća se Radić.

Fudbalski put ga je potom odveo u GFK Jagodinu, gde je proveo šest meseci na pozajmici i branio u Kadetskoj ligi Srbije. Uprkos tome što je njegova ekipa ispala u niži rang, zbog samo jednog boda manje od prvog rivala iznad sebe, iz tog perioda nosi lepe uspomene. Nakon povratka u Radnički, još oko godinu dana nastupao je za omladince, a želja za seniorskim minutima odvela ga je u Hajduk iz Divoša.

- Nažalost, u Hajduku nisam uspeo da se izborim za status prvog golmana, jer je tada mrežu čuvao Vlada Bajić, iskusni internacionalac. Posle toga, usledio je poziv Železničara iz Inđije, koji sam prihvatio. Tokom prvih šest meseci ni tamo nisam uspeo da se nametnem, ali početkom ove sezone stvari su se promenile nabolje. Konačno sam se izborio za mesto pred golom i sada sam standardan prvotimac – zadovoljno ističe mladi čuvar mreže i dodaje da u Železničaru radi sa Milošem Milinovićem.

Prelazak iz omladinskog u seniorski fudbal, prema njegovim rečima, donosi mnoge izazove. Zahtevi su znatno veći, treninzi ozbiljniji, a od mladih igrača očekuju se disciplina, posvećenost i odricanje. Zato posebno naglašava značaj kvalitetnog rada i sredine u kojoj fudbaler stasava.

- Razlika između omladinskog i seniorskog fudbala je velika, kako u samim zahtevima, tako i u svim ostalim segmentima. Potrebno je mnogo rada, odricanja, pa i žrtvovanja slobodnog vremena, izlazaka i druženja. Za mladog igrača dobra sredina i kvalitetni treninzi su od presudnog značaja. Meni je izuzetno značilo što sam tri godine imao priliku da treniram sa golmanima prvog tima Radničkog i zahvalan sam na tom iskustvu – kaže Radić.

Golmanski poziv nosi i posebnu odgovornost. Za razliku od ostalih pozicija na terenu, mesto među stativama rezervisano je samo za jednog, pa je i put do prilike znatno teži. Pritom, golmanske greške  najčešće imaju direktan uticaj na rezultat.

- Golman je samo jedan i gotovo da nema pravo na grešku. Kaže se da svi igrači na terenu mogu da pogreše, ali da se golmanu to najmanje prašta. Naše greške su često i najskuplje. Sa druge strane, i napad počinje upravo od golmana, pa je naša uloga u igri danas mnogo veća. Smatram da dobar golman mora da ima samopouzdanje, brzo razmišlja, bude lider i ima autoritet – objašnjava Đorđe.

Posebno ističe važnost odnosa sa saigračima, jer smatra da dobra atmosfera u svlačionici i međusobno poverenje predstavljaju jedan od preduslova za uspeh ekipe.

- Trudim se da sa svim igračima izgradim dobar odnos. Tim mora da diše kao jedan, i u pobedama i u porazima. Poverenje je izuzetno važno, posebno za golmana. Kad doviknem nešto saigraču, on treba da zna da može da mi veruje, bez potrebe da se okreće i proverava situaciju. Naravno, isto tako i jamoram da verujem njemu – naglašava mladi golman.

Foto: D. T.

Nastupajući za Železničar, Radić stiče dragoceno iskustvo u Srpskoj ligi Vojvodina, takmičenju koje smatra odličnom sredinom za razvoj mladih igrača. Uveren je da ovaj rang, iz godine u godinu, napreduje, jer klubovi sve više ulažu u infrastrukturu, organizaciju i marketing, pa ne isključuje mogućnost da u budućnosti i treći stepen srpskog fudbala postane profesionalan.

- Mislim da je Srpska liga jedna od najboljih sredina za razvoj mladih fudbalera i da od nje ne treba bežati po svaku cenu. Ovde se ozbiljno radi i ima mnogo prostora za napredak. Često igrači dolazak iz Prve u Srpsku ligu doživljavaju kao korak unazad, a ja smatram da je to prilika da dodatno napreduju, steknu iskustvo i ponovo zasluže mesto u višem rangu. Ovo može da bude odskočna daska za dalje – uveren je Radić.

Pored redovnih klupskih obaveza, Đorđe već oko tri godine individualno trenira sa Zoltanom Dognarom, nastojeći da svaki segment podigne na viši nivo. Rad sa ovim stručnjakom ističe kao veoma značajan za dalji razvoj, jer je zahvaljujući njegovom znanju i iskustvu mnogo naučio, usavršio postojeće veštine i dodatno napredovao u golmanskom pozivu. Svesan je da profesionalan odnos prema fudbalu podrazumeva mnogo više od vremena provedenog na terenu.

- Fudbal nije samo jedan ili dva treninga dnevno, to je stil života. Ishrana, odmor, mentalna priprema, sve je to podjednako važno. Ako želite uspeh, onda morate da se ponašate kao profesionalac i van terena – ističe Đorđe.

Posle godina rada, promena klubova i strpljivog čekanja prilike, mladi golman konačno se izborio za  kontinuitet nastupa u seniorskoj konkurenciji. Pred njim su novi izazovi, a uz želju za ličnim napredovanjem, ima i jasan cilj sa svojim sadašnjim klubom.

- Priželjkujem plasman u Prvu ligu Srbije sa Železničarom. Verujem da možemo da napravimo veliki korak ka tom cilju, jer smatram da smo kao ekipa spremni u svim segmentima – poručuje Radić.

BONUS VIDEO: 

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.