"Da nije bilo moje supruge": Ser Aleks Ferguson otkrio dušu o borbi za život

Pojedini mečevi uđu u istoriju zbog podignutih pehara i osvojenih titula, ali za ser Aleksa Fergusona jedan od prelomnih momenata u životu nema nikakve veze sa fudbalskim terenom. Čuveni škotski stručnjak našao se u maju 2018. godine na samoj ivici života i smrti, pretrpevši u svom domu teško moždano krvarenje. Priča o jednom od najvećih trenera u istoriji sporta mogla je tragično da se okonča pre vremena, da u tom trenutku nije bilo brze i prisebne reakcije njegove supruge Keti.

U svojoj novoj knjizi pod nazivom „Utakmice mog života“, Ferguson se podseća ključnih momenata koji su mu obeležili karijeru, ali i ličnih i porodičnih drama koje su mu promenile životni put. U odlomcima koje je objavio list Tajms posebno emotivno deluje svedočanstvo o jutru 5. maja 2018. godine, kada mu se zdravlje naglo pogoršalo nakon noći provedene u jakim bolovima. Oko sedam sati ujutru ustao je iz kreveta, izgubio svest i srušio se kraj ormarića za obuću, dok su mu naredna 24 sata protekla u potpunoj magli:

— Sve je počelo da se zamračuje oko sedam ujutru. Tada sam ustao, mučen užasnom glavoboljom zbog koje gotovo celu noć nisam mogao da spavam, i odmah se srušio pored ormarića za cipele. Svetlost sam ponovo ugledao tek 24 sata kasnije, kada sam se probudio u bolnici Salford Rojal.

Tek po dolasku svesti u bolničkoj postelji postao je svestan izuzetno teške dijagnoze i činjenice da većina ljudi starijih od šest decenija ne preživi takav napad. Proslavljeni menadžer bez ustručavanja naglašava da jedino svojoj supruzi duguje to što je još uvek živ. Keti je u tom momentu boravila u prizemlju kuće, a jak zvuk cipela koje su popadale sa spratnog ormarića naterao ju je da odmah odjuri gore i pozove hitnu pomoć:

— Preživeo sam zato što je moja supruga bila dole i čula kako sve cipele uz zaglušujući prasak padaju sa ormarića na parket na spratu. Da nije bila tamo, nebeski sudija bi možda već odsvirao kraj moje utakmice.

Usledili su dugotrajno lečenje i naporan proces rehabilitacije, ali je nekadašnji strateg Junajteda uspeo da se oporavi. Najdramatičniji i najemotivniji trenutak dogodio se nekoliko meseci kasnije, tačnije 22. septembra 2018. godine, kada je prvi put nakon nesreće kročio na Old Traford. Doček koji su mu priredile prepune tribine nadmašio je po emocijama sve šampionske proslave, uključujući osvajanje Kupa pobednika kupova sa Aberdinom i spektakularne uspehe u Mančesteru:

— Prijem koji su mi tog dana priredili navijači na Old Trafordu značio mi je više od bilo čega što sam ikada doživeo, više nego kada sam bio u Aberdinu posle naše pobede u Kupu pobednika kupova, više nego tokom brojnih proslava uz konfete dok sam trenirao Junajted, čak i više nego na kraju poslednje utakmice u mojoj karijeri.

Tribine nisu pozdravile samo fudbalsku legendu i osvajača 13 titula Premijer lige i dve Lige šampiona, već čoveka koji se uspešno vratio iz najteže životne borbe. Sam Škot je bio duboko ganut reakcijom publike koja je bila svesna koliko je malo nedostajalo da ga zauvek izgubi:

— Imao sam osećaj kao da me dočekuju kao da sam se vratio iz sveta mrtvih. Bio je to neverovatan trenutak.

BONUS VIDEO

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.