ISPOVEST MATERACIJEVE MAJKE: Evo zašto je bratanac legendarnog Marka odabrao da igra za Srbiju! (FOTO)

Đanfilipo Materaci, talentovani krilni napadač omladinske škole rimskog Lacija i bratanac legendarnog Marka Materacija, dobio je poziv selektora kadetske reprezentacije Srbije Igora Matića za prijateljsku utakmicu protiv Slovenije. Iza tog poziva stoji priča o porodici, identitetu i snažnoj vezi sa zemljom koja je oduvek imala posebno mesto u njihovom domu.

Njegova majka Maura, rođena u Beogradu, govorila je za zvanični sajt Fudbalskog saveza Srbije o emocijama, porodici i snu koji se pretvorio u stvarnost.

Emocija koja se ne zaboravlja

- Svi smo bili presrećni. Ja sam rođena u Beogradu, mama mi je iz Srbije, tata Italijan. Mnogo smo vezani za Srbiju, bez obzira na to što se moja zemlja rođenja zvala Jugoslavija. Srbiju nosim u srcu. Stariji sin Đeremija govori srpski, mlađi za sada razume, ali ne govori dobro. Sigurna sam da će brzo savladati jezik. Nažalost, baka više nije živa, a ona je s njima najviše razgovarala na srpskom.

Kontakt sa Fudbalskim savezom Srbije usledio je posredstvom bivšeg reprezentativca Srbije.

- S nama je kontaktirao Nikola Lazetić, koji je veliki deo karijere proveo u Italiji. Pitao nas je da li bi Đanfilipu bilo drago da zaigra u dresu Srbije. Bila sam toliko uzbuđena. Odgovorila sam bez razmišljanja da bi to za našeg sina i našu porodicu bilo ispunjenje sna. Znali smo da ga u poslednje vreme prate i ljudi iz italijanskog saveza, ali je Srbija bila brža.

San jedne prabake

- Da budem iskrena, to je bio najveći san njegove prabake. Zvala se Biserka Nikčević. Tri godine već nije sa nama i mogu da zamislim koliko bi bila srećna da vidi svog praunuka u dresu Srbije. Poludela bi od sreće i ponosa.

Srbija je u njihovom domu oduvek bila prisutna.

- Dok je baka bila živa, često smo dolazili u Beograd. Dečaci su obožavali njene sarme. Za nas je Srbija kao Italija. Živimo ovde, ali smo stalno u kontaktu sa prijateljima iz Srbije. Ja lično imam mnogo prijateljica u Beogradu. Nedavno smo prodali stan, ali verujem da ćemo zbog novih okolnosti ponovo početi češće da dolazimo.

Fudbal kao porodično nasleđe

U porodici Materaci fudbal je više od igre.

- Mi smo fudbalska porodica. Deda Đuzepe je igrao profesionalno za Bari i Leće, a kao trener je dugo radio u Laciju. To je bio ključni razlog da i Đanfilipo izabere Lacio kao sredinu u kojoj će napraviti prve korake. Stric Marko je legenda evropskog fudbala, osvajač triplete s Interom, strelac gola u finalu Svetskog prvenstva i šampion sveta sa reprezentacijom Italije.

Veza sa rimskim klubom ima i jednu posebnu dimenziju.

- Navijam za Lacio, između ostalog i zbog prijateljstva sa Sinišom Mihajlovićem. Ne znam da li je to sudbina, ali baš na dan njegovog rođendana završili smo papirologiju sa Fudbalskim savezom Srbije. Siniša je bio veliki čovek i vrhunski stručnjak. Mnogo poštujemo njegovu porodicu. U dobrim smo odnosima i sa Dejanom Stankovićem, kome od srca čestitamo pobedu protiv Lila.

Igrač koji gleda ka napred

Đanfilipo je izraziti dešnjak, ali u Laciju najčešće igra po levoj strani u ulozi krilnog napadača.

- Ta pozicija mu omogućava da ulazi u sredinu i koristi svoju jaču nogu.

Kada je reč o uzorima iz Srbije, izbor je bio prirodan.

- Tu nema dileme, Sergej Milinković-Savić. Dok je igrao u Laciju, živeo je blizu nas. Upoznali smo se i Đanfilipo je često imao priliku da razgovara sa Sergejem.

Iako će prve reprezentativne korake napraviti kod selektora Igora Matića, razvoj mladog fudbalera sa velikim interesovanjem prati i stručni štab seniorske reprezentacije Srbije.

- Ja ne pratim toliko detaljno fudbal, ali me sinovi stalno informišu. Đanfilipo mi je rekao sve najlepše o selektoru Veljku Paunoviću i zna kakav je uspeh ostvario sa generacijom koja je osvojila svetsku titulu. Veoma se raduje radu u reprezentaciji i jedva čeka prvo okupljanje u Staroj Pazovi.

Srce na teren

Šta majka kaže sinu pred prvi izlazak na taren u dresu Srbije?

- U Italiji kažu da treba da stavi srce u kopačke. Verujem da se kod nas kaže - srce na teren. Najvažnije je da pruži maksimum i sebe stavi u službu ekipe.

U porodici se već planiraju i prvi dolasci na utakmice.

- Moj suprug je trenutno u Njujorku na terapiji, ali i on gori od želje da što pre gleda Đanfilipa u dresu Srbije. Inače, gol koji je postigao u derbiju Rima protiv Rome Đanfilipo je posvetio tati Mateu i to je za celu našu porodicu bio posebno emotivan trenutak.

Prvi poziv u nacionalni tim za svakog mladog igrača predstavlja veliki korak, ali i odgovornost. U slučaju Đanfilipa Materacija, taj poziv nosi i snažnu porodičnu emociju, uspomenu na korene i želju da se ljubav prema Srbiji potvrdi na terenu.

Za Fudbalski savez Srbije ovakve priče su dokaz da dres sa državnim grbom ima posebnu težinu. Ne samo za igrače koji ga nose već i za porodice, koje ga doživljavaju kao ostvarenje sna. Jer reprezentacija nije samo tim. Ona je veza, identitet i srce koje, gde god da kuca, prepoznaje svoje boje.

BONUS VIDEO

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.