SPORTISSIMO INTERVJU - IGOR RAKOČEVIĆ: Zvezda OVO nije smela da uradi! Batler? Ne znam kako će se snaći! (VIDEO)

Legendarni as jugoslovenske i srpske košarke, kao i Crvene zvezde Meridianbet i Evrolige - Igor Rakočević bio je gost naše rubrike Sportissimo intervju. Tačnije, on je bio naš domaćin u košarkaškom balonu "Corn" nadomak Šumica.

Tom prilikom, dotakli smo se mnogih zanimljivih tema. Od aktuelnosti iz srpske klupske i reprezentativne košarke, preko njegovog muzičkog ukusa, legendarnog benda Iron Maiden, pa sve do crnog pojasa koji Igor ima u borilačkoj veštini po imenu džiju-džicu.

Ceo intervju pogledajte na našem priloženom Youtube snimku, ili ga pročitajte u nastavku:

Šta konkretno ti ovde radiš, vidimo da imaš individualne treninge sa klincima?

- Nalazim užitak u prenošenju znanja. Dužnost svih vrhunskih sportista je da prenose znanja na dalje generacije. Ideja je počela tako što sam sam hteo prvo da treniram svoju decu. I ćerka I sin se bave košarkom. Hteo sam da zakupim prostor da njih mogu da istreniram nekoliko puta nedeljno. Tada su druga deca počela da se javljaju, bilo mi je teško da ih odbijem jer su imala veliku želju da treniraju. Tako se rodila akademija Skor, koja postoji već tri godine. To je indivirualni rad, usavršavanje igrača, fizičke I tehničke stvari, savetovanje, upravljanje karijerom I imamo baš dobre rezultate.

- To je i cilj, pomoći deci koja po svojim klubovima nemaju prilike da rade indivudualno na stvarima koje njima trebaju. Klubovi greše u tome jer su fokusirani na taktiku I na pobeđivanje utakmica u mlađim kategorijama što je velika greška. Najbitnije je da se igrači razvijaju I da jednog dana budu nosioci seniorskih ekipa I reprezentacija.

Kako ste videli početak ove Zvezdine takmičarske godine?

- Zvezda je prošlu godinu završila dosta slabo, izgubila je od Spartaka u našoj ligi. Početak je ove takođe bio slab, ali ona utakmica u Istanbulu je preokrenula sve zajedno sa dolaskom Saše Obradovića, koji je odličan trener i koji je prošao sve moguće situacije u košarci. Igrao je fajnal-for Evrolige sa svojim ekipama. Njegov dolazak je prava stvar. Ekipa je pokazala ozbiljnu reakciju, tu postoji dosta kvaliteta, ali treba i dosta strpljenja, jer je puno novih igrača. I definitivno je šesti igrač publika. Teško je dobiti Zvezdu u Areni pred dvadeset I nešto hiljada delija. To je ozbiljan faktor koji pomaže Zvezdi na domaćem terenu.

Da li dolazak Džareda Batlera može da bude još jedna kockica u sklapanju šampionskog mozaika?

- Može. Igračima koji nemaju iskustva u Evroligi treba više vremena da se adaptiraju. Neki koji dolaze iz Amerike i takvog sistema takmičenja imaju problema da se snađu. Tako da je pitanje kako će se ti neki snaći.

Osvrnuo se na trenutni roster Zvezde Meridianbet, otkrivši šta nikako nije smelo da se uradi, a urađeno je.

- Trebalo je baciti akcenat na dovođenje nekih naših igrača koji su bili slobodni na tržištu (. Recimo, Gudurić je imao veliku želju da dođe. Petrušev je takođe želeo da ostane. To su naši momci koji poznaju mentalitet, poznaju publiku, poznaju običaje I očekivanja naše sredine i savetima bi mogli da pomognu na terenu strancima da se lakše adaptiraju. Možda je mogao i Luka Mitrović da ostane i Lazić. Bio bi to malo jači kostur, ali videćemo kako će to da se odvija - otkrio je tako Rakočević za Sportissimo.rs svoje mišljenje o ovosezonskom rosteru..

- Zvezda ima dobar raspored i Saša Obradović je doneo kvaliteta tako što je smanjio rotaciju. Kod Sferopulosa se meni nije sviđalo jer su svi imali iste uloge, nije se znalo ko je lider u ekipi, ko ima najveća zaduženja i prava. To se kod Obradovića već menja I to je pravi put. U rotaciji treba da bude osam-devet igrača i jedan dvojica koji imaju epizodne uloge. Da znaju šta im pripada, šta mogu, a šta ne. Da znaju šta ih očekuje na terenu. Koja uloga i koja minutaža.

Kako vidiš Partizanov početak sezone?

- Najiskrenije, nisam uopšte pratio Partizan ove godine. Ne znam koji će igrači biti glavni. Znam da su imali par bekova koji su se meni svideli prošle sezone. Recimo Karlik Džons. Mislim da je ista stvar sa publikom. Željko Obradović je trener koji ima svoj kvalitet, mislim da će Zvezda I Partizan imati bitniju ulogu u Evroligi.

Kako vidiš preveliki broj povređenih igrača u Evroligi? Da li je uzrok zgusnut raspored, ili je u pitanju nešto drugo?

- Igra je u odnosu na pre 10-15 godina više fizička, svi su atlete, više je kontakta, više se ide na to nego na taktiku. Moguće da je splet okolnosti, slučajnost. Meni je uvek bilo lakše da igram utakmice nego da treniram. Utakmicu igraš 25, 30 minuta, a trening traje tri sata. Utakmica je najlakši deo svega. Nisam siguran da li se nešto promenilo ili je samo slučajnost.

Foto: Sportissimo.rs

Kako si video učinak na EP, da li je neuspeh I da li može da se uporedi sa 2005. godinom?

- Da, ovo je jedan od većih neuspeha uključujući I 2005. Pogotovo što je sastav ove ekipe bio izuzetno jak. Sa najboljim igračem na svetu Jokićem. Bio sam ubeđen da osvajamo zlato. Imao sam instinkt. Međutim, košarka je takav sport da jedna greška može sve da uništi I osujeti. Eto I ta osmina finala se desila. Povreda bogdana bogdanovića je dosta uticala. Ne zanm da li su bili neki drugi faktoru, ali što se igre tiče misli da je trebalo par nedelja da neki bitni igrači uđu u ritam. Da nađu svoju ulogu. Na žalost završili smo tako.

Ti igrači sada igraju odlično u Evroligi?

- Jeste. Ti igrači koji uđu u poznije godine igračke treba im više da uđu u ritam. Trebalo je možda odigrati još neku prijateljsku utakmicu. Nisam siguran da su uloge bile 100 odsto definisane na vreme, tako da neki igrači su se tražili kroz ishitrene akcije, odluke koje ne bi donosili da je bila normalna situacija. To je cena igranja za reprezentaciju. Malo je vremena, igrači dolaze umorni, zasićeni od košarke I vrlo je teško sve spakovati u 30 dana

Kako ti se svidela odluka KSS da imenuje Dušana Alimpijevića za selektora?

- Nisam se nikad susreo sa njim na terenu, ali ovo što sam pratio imao je velike uspehe u Turskoj. Deluje mi kao trener koji iako ima dobar autoritet, elan za rad i energiju. Kada trener ima na klupi energiju I to prenosi ekipi to deluje dobro. Takav je Duško Ivanović.  On stepuje pored linije kao da on igra utakmicu. To deluje na igrače i mislim da je dobra odluka

- Ima tu energiju. Rad na terenu se isplati ako imaš trenera da te motiviše. To zna da bude dobra stvar. Trener je najbitnija figura u ekipi.

"Slušam metal, narodnjaci me čine tužnim"

Kako je došlo do ljubavi prema Iron Madenu, malo je sportista koji imaju takve muzičke preferencije?

- To je bila slučajnost. Sa 14 godina sam bio član kadetske reprezentacije. Išli smo u engleski grad Bat. Ali sam polomio ruku, imao sam gips i ceo dan sam bio pun energije. Otišao sam u prodavnicu ploča I hteo sam da kupim Metaliku, prišao mi je čovek I maltene me lupio po ruci I rekao mi nemoj to da kupiš, kupi ovo I pokazao mi na kasetu Iron Maidena. Kupio sam obe. Posle prvog slušanja sam zavoleo tu muziku I dan-danas mi prija

- Kupio sam "Live after death". To je uživo album iz Powerslave ere i kupio sam "Somewhere in time" iz '86. U toku karijere nikada nisam imao razumevanja saigrača jer su hteli da slušaju rep I hip-hop, a ja sam morao da stavim vokmen i slušam sam za sebe da bih se motivisao za utakmicu. Muzika Iron Maidena budi u meni dobre emocije, one prave emocije. Nekako je u neku ruku i edukativna muzika. Ništa nije kompjuterski, ništa nije lažno. To je 6 muzičara koji sviraju instrumente na neverovatno kvalitetan način, uživo nastupi su im spektakli. Ima toliko materijala da čoveku kažeš 'izaberi 10 pesama' uvek je nešto drugo

Da li ima neki bend još?

- U zadnje vreme volim da slušam British Lion. To je bend Stiva Herisa koji je osnivač Iron Maidena i stvarno imaju dobre pesme. Malo je mirniji ritam i drugačija poruka, ali muzički jako kvalitetno

Da li si ikada imao saigrača sa kojim si mogao da ideš na svirku?

- Iskreno ne. Svi su voleli rep I hip-hop. Meni ta muzika ne odgovara, iako ima dobar ritam. Ali ako slušaš sadržaj I poruku to je gotovo uvek neka agresija I materijalizam. Meni to nekako budi bes I neku negativnu snagu. Tako da mi se nikada nije svidelo. Nisam naleteo na razumevanje saigrača.

Možeš li da se proveseliš uz narodnjake?

- Ne, mogu da se rastužim. Naše pesme su kvalittne i duboke, ali su uglavnom tužne., Onda kad odeš u kafanu na večeru I uvek se čovek rastuži.

Srdjan Stevanovic/Starsport.rs

Džiju-džicu, kako je sve počelo

Ti imaš crni pojas u džiju-džici, kakako je krenula ta priča?

- To je zanimljivo. Došavši u Efes iz Taukeramike gde je Duško Ivanović bio poznat po tvrdom vojničkom režimu i radu, došao sam u sistem gde je sve bilo drugačije, druga strana medalje. Gde trening kasni, gde igrači se nisu previše trrudili. Meni je to bio problem jer sam uvek morao da budem u top fizičkoj formi da bih mogao da doprinesem kako treba. I onda sam došao na suludu ideju sa jednim prijatejem Bokijem Nahbarom, koji je sada predsednik Asocijacije igrača Evrolige da dopunimo dodatnim aktivnostima. Istanbul je grad izuzetne gužve. Nismo mogli ponovo da dođemo do hale, pa smo našli mali klub borilačkih veština koji ima veštinu gde nema udaraca I rizika da se povredimo. Tako smo počeli da treniramo kako bismo bili više u formi. Ja sam nastavio da treniram tokom leta, čak sam se I takmičio u Makedoniji, osvojio zlatnu medalju za plavi pojas. Onda nema stajanja I moraš da nastaviš barem do crnog pojasa - zaključio je Rakočević ovaj sjajni razgovor za Sportissimo.rs.

BONUS VIDEO

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.