VLADIMIR LUČIĆ ISKRENO O KARIJERI: Žal zbog reprezentacije, nesporazum sa Saletom Đorđevićem i zašto nije otišao u NBA!

Dugogodišnji kapiten Bajerna iz Minhena, Vladimir Lučić, u podkastu "X&O's chat" kod Edina Avdića iskreno je govorio o svojoj karijeri, povredi leđa, reprezentaciji Srbije i razlozima zbog kojih nije zaigrao u NBA ligi. Jedan od najvećih žalova u njegovoj karijeri je to što nije ostvario veći uspeh sa nacionalnim timom.

- Jedina žal koja će postojati, gledajući moju karijeru je to što nemam neki veći uspeh sa reprezentacijom u smislu medalja. Ono što smo doživeli 2017. godine i poraz od Slovenije u finalu u Istanbulu. Sve šta se događalo te godine, kako su nas ljudi dočekali, privilegije i počasti, sve to je nestvarno. Vidi se to tada, imao sam sreću da se to vidi svih godina. Ta grupa ljudi, reprezentacija i to što se doživi kroz tih mesec i po dana nemaš priliku da doživiš u sezonama u klubovima. Nikad taj odnos u klubu nije ni blizu iskren kao u reprezentaciji, bar iz mog ugla. ajbliža prijateljstva imam iz Partizana, okumili smo se Gagi i ja, čujem se sa Leom i Žoom, čujem se sa Gordom, bio sam sa Bogdanom na moru. Kad se sezona završi, ne čujete se dva meseca, pokazuje da to nije toliko blisko - rekao je Lučić.

Nije išao na Svetsko prvenstvo 2014. i tri godine nije bio u reprezentaciji, a vratio se 2017. godine kada je Srbija osvojila srebro na Evrobasketu. Lučić je otkrio da je razlog za to bio nesporazum sa tadašnjim selektorom Sašom Đorđevićem.

- Ostaće žal, taj nesporazum sa Saletom koji sam imao. Na neki način nisam bio deo reprezentacije. Rio, pa pre toga onaj poraz od Litvanije. Nekako se uvek namestilo da te bitne utakmice, kada sam bio deo reprezentacije, to je bila Španija u Kini, Argentina. Italija u Berlinu i Pragu.. Po mom nekom gledanju uvek postoji ta jedna utakmica koja okrene. Nama je to bio poraz od Rusije 2017. godine, Bogdan je imao loš meč, izdvojio se malo iz ekipe, bio je nezadovoljan. Razgovarali smo, stavio je tim na leđa i doveo do finala. To se desilo protiv Australije u Parizu. Da se ekipa nije skupila i pobedila, verovatno bi bio debakl, pitanje ko bi od igrača došao na pripreme za Evrobasket.

Lučić se naježio dok je pričao o igranju za nacionalni tim, ističući da je to nešto posebno i za njega i za njegovu porodicu. Posebno mu je teško palo kada je ocu saopštio odluku da se povlači iz reprezentacije.

- U Srbiji ćeš naići na osudu ako daš bilo kakav razlog da ne igraš za reprezentaciju. U Nemačkoj je to normalno. Imao sam relativno normalne roditelje, šalim se, bili su normalni u vidu ophođenja prema mojoj karijeri. Ali sam osetio dozu razočaranosti kada sam svom ćaletu rekao prošle godine da odustajem od reprezentacije. Jesmo rodoljubi i patriote, igranje za Srbiju je posebno. Evo, naježio sam se - dodaje Lučić.

Otkrio je i zašto nije otišao u NBA, iako je imao ponude.

- Imao sam ponudu Nju Orleans Hornetsa pre Valensije, ali nisam zvanično znao za to. Nuđeni su mi odlasci u Letnju ligu, dve ili tri godine zaredom. Završavali smo sezone u junu, a 1. jula je počinjala reprezentacija kod pokojnog Dude. Sa jedne strane Dule, sa druge Duda. Nisam bio nikada kao ovi klinci, da zovem Dudu i da mu kažem 'e, idem u Letnju ligu'. Mislim, zalediš se kad se pojavi. Birao sam reprezentaciju, gradio sam evropsku karijeru. Zvuči malo loše, ali u moje vreme je odlazak u NBA bio nemoguć. Ne znam koji broj mladih igrača je sa tom lakoćom odlazio. Verovatno je Jokićev potpis promenio. Sve što je postigao i postiže, otvorilo je mišljenje nekih skauta i generalnih menadžera, da postoji u Evropi neko ko može da bude lice franšize ili NBA lige.

Jednu od najvećih grešaka u karijeri vidi u prelasku iz Partizana u Valensiju.

- Mislim da mi je to bila greška iz igračkog dela. Bio je pun pogodak iz ugla ljudi koje sam upoznao, saigrače, prijatelje, sve oko košarke je bilo dobro. Ali, u tom trenutku odlazak iz Partizana gde sam igrao Evroligu pet godina, u Evrokup ekipu. ACB liga, tamo nije sistemska košarka, trener Perasović koji ne obraća pažnju na detalje. Bio je preteča modernog trenera, da budeš agresivan u odbrani, igraš i ne razmišljaš mnogo. Mnogo mi je trebalo vremena da se naviknem na to. To su bili treninzi od 12 do pola 2 i to mi je bilo ništa. Imao sam povredu u reprezentaciju, ekipa u Valensiji je bila formirana, moj prvi odlazak u inostranstvo.

Iako svestan da bi prelazak u Olimpijakos bio težak, smatra da bi taj sistem bolje odgovarao njegovom stilu igre.

- Par dana kasnije se otvorio Olimpijakos kada je Papanikolau otišao u Barselonu i taj sistem Olimpijakosa, iako bi mi prelazak iz Partizana tamo da bi bilo pitanje da li bi do toga došlo, ali bi to bio sistem koji bi mi odgovarao. Samo sam čekao da posle pet godina, gde sam bio na ivici, da odem iz Partizana. Na ivici u smislu prezasićenja i mentalnog i fizičkog. Verovatno povreda leđa nije došla sama po sebi, verovatno to prvo neko opuštanje, pa ta prva povreda u karijeri. Sa ove sad tačke, mislim da je to povezano... - zaključio je Lučić.

BONUS VIDEO

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.