"SRAMOTA! DŽABARI TURISTA, TAKTIKE NEMA": Grbović za Sportissimo UNIŠTIO košarkaše Partizana posle debakla u Kaunasu!

Partizan se iz Kaunasa vraća sa jednim od najtežih ožiljaka u svojoj klupskoj istoriji. Poraz od 41 poena razlike protiv Žalgirisa upisan je kao drugi najubedljiviji neuspeh crno-belih u elitnom evropskom takmičenju. Međutim, ono što pristalice kluba boli više od samog rezultata na semaforu jeste potpuna apatija i nedostatak borbenosti koju su igrači pokazali na parketu.

Povodom ovog nezapamćenog debakla, za Sportissimo je govorio Goran Grbović, proslavljeni košarkaš Partizana i doskorašnji direktor Beogradske arene, koji nije birao reči kritikujući trenutno stanje u ekipi.

- Čitao sam komentare neke i sinoć i jutro. Ljudi su rekli svoje, mislim, to je onako za Partizan, za klub Partizan, ne za ovaj Partizan, ovako, kakva je liga uopšte, to je sramotno, to će otići u neku statistiku negativnu potpuno, a ta statistika će otići u neku istoriju koju će kad tad neko vaditi i pričati o tome. Mislim, utakmica kao utakmica onako, bila je bez kontrole. Mislim, tako je bila i utakmica protiv Virtusa - započeo je Grbović svoju analizu.

On je povukao paralelu sa prethodnim mečevima, ističući da je u Litvaniji izostao čak i onaj minimum fokusa koji je ekipa imala pred domaćom publikom.

- S tim što je bila pred domaćom publikom, pa i onda bilo onako malo, da kažem, neke koncentracije. Ono, juče je bilo... Znači, izgubili smo utakvicu u petom minutu, bez ikakvog otpora, bez ičega. Za to teniseri kažu govor tela. To možeš da vidiš i na zagrevanju. Neozbiljno. Nikad nisam ni gledao utakmicu da je neko toliko nezainteresovan.

Grbović smatra da su problemi Partizana dublji od same loše večeri i da leže u nedostatku jasne vizije i strategije koja bi vodila tim kroz naporan evroligaški ritam.

- Sve to sam i pričao i mnogo mnogo ranije. Jako loše strateške odluke, taktike nema. Znate, kada padne strategija, vi se bavite taktikom. Međutim, jednostavno kad si bez strategije, kad je nisi ni imao, nisi imao ni pogrešnu, onda nema šta taktički da izvedeš više. Mislim, meni meni je iskreno ekstremno žao, bilo mi je i protiv Virtusa posebno krivo, zato što je to bila po meni poslednja utakmica kojom bi mogli nekako, ne da se vratimo, nego da izdržimo tu ligu, dostojanstveni da budemo, ne znam ni ja koji da budemo, ali da ne budemo poslednji, da postoji neki otpor.

Legenda crno-belih je istakla da je nakon poraza od Virtusa bilo nerealno očekivati bilo kakav uspeh u Litvaniji, zemlji gde je košarka religija.

Starsport/Srđan Stevanović

- Međutim, sada, posle Virtusa, ja sam znao da ne možemo dobiti Litvance. Litvaniji je košarka glavni sport, oni strašno vole košarku. Tako da su nas pregazili jednostavno, bez otpora, bez ičega, zaključio je Goran Grbović.

Govoreći o selekciji tima, Grbović je bio vrlo direktan u oceni da pojedinci fizičkim predispozicijama ne mogu nadoknaditi nedostatak osećaja za težinu crno-belog dresa:

- Ja sam rekao da tu (u Partizanu) ima nekih igrača koji nikad u životu ne bi, koliko god oni bili atlete, kakvi god bili, nikad u životu ne bi trebalo da budu u Partizanu. Za Partizan je specifična ekipa, Partizan je klub koji je voljen od toliko navijača.

Nekadašnji kapiten je potom objasnio šta je to što publika zapravo traži od prvotimaca, ističući da borbenost nije bonus, već osnovna obaveza:

- Za Partizan morate da imate energiju i karakter. Znači, niko od vas ne traži da vi dajete 30 poena, ali vi morate da pokažete neki karakter, privrženost, prvo igri, pa sebi, pa tek onda svim ostalima. Znači, za Partizan su se uvek birali igrači, da li domaći, da li strani, nije bitno, ali po karakteru. Moraju da budu borci. Neko kaže, pa kao nisi u pravu, borio se, trudio se, pa to se podrazumeva. To je onih sto posto što ti mora da daš. E sad ima onih drugih sto posto, znači svih 200, a to je onaj trenutak posvećenosti, požrtvovanja, koncentracije, fokusa i tako dalje i tako dalje. I niko ti neće reći reč ako izgubiš utakmicu.

Povlačeći paralelu sa večitim rivalom, Grbović je istakao da poraz sam po sebi nije problem ukoliko postoji borba do poslednjeg daha, što u Kaunasu nije bio slučaj:

- I juče je Zvezda igrala i da je izgubila utakmicu, bilo bi nam žao svima. Ali niko ne bi rekao ni reč, zato što su oni igrali 40 minuta do poslednje sekunde. I da je Edvards pogodio, niko ne bi rekao ni reč. Mislim, ja sam igrao takve utakmice, pa znam. I kad smo gubili, izgubiš na jednu loptu. Ovo juče 40 razlike. Ja ne razumem Džabari Parkera, što za sebe tvrdi da je jedan od najboljih igrača Evrope. On je najveći turista i samoreklamar Evrope.

Grbović se osvrnuo i na način na koji uprava komunicira sa javnošću.

- Ona Ostojina konferencija za štampu, nije konferencija za štampu. Ono je finansijski izveštaj koji se daje upravnom odboru na kraju godine. Okej, pokazao si tabelu, sve je to u redu, ali ti moraš da daš odgovore na neka pitanja, konkretne odgovore. Ja ništa nisam razumeo, iskreno da vam kažem, ono šta je pričao, jer to se vrtalo u krug, nije bilo nijednog konkretnog odgovora.

On je upozorio da odlazak Željka Obradovića sa klupe utiče na navijače.

Luka Milosavljevic/STARSPORT

- Ako su mislili da će odlaskom Željka Obradovića ta euforija, i psihološka i ekonomska da traje, pa neće. Navijači ne traže samo rezultate, oni traže posvećenost.

Kao simbol potpune nezainteresovanosti pojedinih igrača, Grbović je naveo scenu sa podbacivanjem lopte u kojoj je učestvovao Džabari Parker iz redova crno-belih:

- I nije ni skočio. Ja kažem turista, za njega sam mislio da može da istovara kamione. Isto to mislim i za Tajrika Džonsa, mislim, to su ljudi koji su nepouzdani.

On je povukao paralelu sa metodama rada Željka Obradovića, ističući da je on bio jedina brana opštoj apatiji u ekipi:

- Željko je držao to koliko god je mogao, sam, potpuno, tu njihovu koncentraciju vičući na njih. Jednostavno to je pakao, imate trenere koji viču, ima trenera koji biju. Možda i najveći trener u NCAA zvao se Bobi Najt, on je iz Indijane. On je tukao igrače stolicama, ma i sudije, pa boga mi i novinare. Časna reč. Ali za mene je bio najbolji trener. Vodio je i američku reprezentaciju. On je čovek, Željko je čovek, kako vam kažem, tačnih i preciznih načela, sa idejama koje ne mogu da se usitne.

Grbović smatra da je problem u neusklađenosti kvaliteta i karaktera igrača sa ambicijama trenera, uz napomenu da naslednik na klupi nema istu vrstu moći nad svlačionicom:

Starsport/Srđan Stevanović

- Zato je on bio najbolji trener i još uvek je najbolji trener Evrope koji se retko kada dostigne. Ali ti ne možeš da radiš, ne možeš da se baviš IT, a da imaš vodoinstalatere i električare. To je nešto drugo. On može od toga i da napravi nešto, ali ako nemaš karakter, a vrlo dobro znamo kakav je Željkov karakter. Mirko Ocokoljić je divan momak, fantastičan, smiren je, ima i takvih trenera. I zna košarku, ali on sigurno nema autoriteta nad ovim igračima.

Posebno oštro legenda Partizana govori o gubitku kontrole kluba nad igračima, tvrdeći da su interesi pojedinih grupa nadvladali interese kolektiva:

- Što je najstrašnije, ja čak i mislim da niko iz uprave, pa ni predsednik naš, nema nikakav autoritet nad njima. Znači o tome se radi. Oni su plaćeni toliko koliko su plaćeni i previše. Vi da mu date otkaz, vi morate da ga isplatite. Ne možete sad da dovedete igrača pa da popravi on sve njih. Oni su napravili umesto klanova koji se događaju, tim ima mnogo stranaca, oni su napravili lobije. Izlobirali su na kraju krajeva da Željko Obradović ode. Klan možete da rasturite, ali lobi ne možete, zašto? Lobi uvek ima pomoć, ima bekap sa strane. Tako da Partizan u ovom trenutku i ove godine, po meni, je završio takmičenje protiv Virtusa. Kako će sve to da se odvija do kraja, ne znam, neko će da mi kaže ima dosta utakmica i to, pa ima. Ali drugi deo, Evrolige je uvek teži.

Analizirajući trenutni trenutak i formu pojedinaca, on je prokomentarisao i ulogu onih koji se smatraju zvezdama, a to na terenu ne opravdavaju:

- Zato što timovi koji sad stagniraju kao Efes, kao ne znam ko, nemaju neke rezultate. Evo, Barselona je imala tri produžetka protiv Baskonije. Ali to razumem, to su dva domaća tima koja se poznaju. Mi smo pobedili i Zvezdu zato što smo stigli 16 razlike. Ali to je taj trenutak kad dođe do promena u nekom timu, uvek dođe, u fokusu su mnogo više, i tako smo i dobili. Ako Vašington misli da je zvezda pa mora da pokaže to, a nije.

Na pitanje o unutrašnjoj hemiji i autoritetu unutar same ekipe, Grbović je konstatovao da je svlačionica "izgubljena" još pre nekoliko meseci:

FOTO TANJUG/ AMIR HAMZAGIĆ/ bg

- Mi nemamo svlačionicu, ja sam to rekao pre mesec, dva, tri dana. Niko više ne može da drži svlačionicu. To možda posle utakmice pred navijačima, ali svlačionicu ne. Mislim da ima tu istine. Ima ljudi koji su od autoriteta jednostavno. Ne mora on da igra, ali ima autoritet da drži svlačionicu, da drži fokus. Pa videli ste našu klupu kako izgleda, kao da su došli, Bože oprosti na sahranu.

Grbović je skrenuo pažnju na pasivnost pored aut-linije, naglasivši da ekipi nedostaje žar koji bi se video čak i kroz proteste kod sudija:

- Znate šta, ja bih voleo da se dogodilo da je naša klupa bila toliko agresivna da dobije tehničku. Toga nema. Potpuno nema.

Osvrnuvši se na disciplinu i ponašanje igrača, on je istakao da su problemi duboko ukorenjeni u otporu prema teškom radu i da nova pojačanja ne mogu da reše situaciju:

- Ne bi se dešavalo da imaju telefone tu i da mlate s porukama. U ovom trenutku mi nemamo rešenje, u stvari nema leka za ovo. Mogu da dovedu i dva i tri igrača, a uvek ćete da imate ove koji su zvezde da su nezadovoljni. To je jako teška situacija, to je nerešivo. Njima nije odgovarao Obradović zbog načina na koji se trenira, zbog koncentracije. To je onako ozbiljan rad. Trening je teži od utakmice. 40 minuta igra pet igrača, ovde je svih 12-15. Tako da, mislim da su to samo posledice jako loše procene tih ljudi koji su misli da će nešto da se promeni, pa neće. Nedovoljan je jedan derbi. Nedovoljan.

Govoreći o ugledu kluba, Grbović je izrazio zabrinutost za status Partizana u elitnom takmičenju.

- Igramo mi drugi derbi, gde će oni biti domaćini. U drugom delu, kad se igra za pare, što mi kažemo, kad se traži bolje mesto među 8, među 10, među 12 itd. Mislim da je ovo jako loše za Partizan u smislu rejtinga u Evroligi. Znači, jako, jako loše. Pa šta ti ljudi misle? Ako je otišao Željko Obradović iz njegovog matičnog kluba, ja ne razumem o kakvom imidžu se priča.

Legenda kluba smatra da bez rezultata i istinske povezanosti sa tribinama, priče o marketingu i „hajpu“ nemaju nikakvo utemeljenje:

Foto: Starsport/Srđan Stevanović

- Ako nema publike, nema hajpa, nema ničega. Ako nema rezultata, nema posećenosti, nema usresređenosti, kakav hajp o čemu pričaš? Kao Partizan je do 100 odsto kulturno dobro. Pa nije. Znači to čine i navijači. To deljenje energije, kako da vam objasnim, između navijača i igrača, ja ne razumem, ja sam to rekao sto puta kako mogu da izađu pred 20.000 ljudi i da ne izginu tamo na terenu, u metaforičnom smislu mislim.

Grbović je otvoreno ukazao na sumnju da je reč o svesnoj opstrukciji unutar tima, što je po njegovom mišljenju vidljivo svakom ko se bavio košarkom:

- Pa da naprave incident na kraju krajeva. Pa incident prekine utakmicu, neke pute resetuje, vrati te i tako dalje. Ali to je stvar koncentracije. Oni su potpuno bez koncentracije, siguran sam da nije reč samo bojkotu Željka Obradovića, bojkot je da ne igra na treningu, te ovaj povređen, te ovaj neće, to se dogodi, to je opstrukcija, namerno igraju da izgube utakmicu. To se dešavalo i ranije drugim trenerima, u nekim drugim klubovima i to je bilo onako neverovatno za mene i igrače. To je vidljivo i za sve nas koji smo igrali. Posebno u Partizanu. Vidljivo je publici. Ali ovo sada iskreno, ja nemam reči, neki kažu da ih treba kazniti, ne znam, ništa s time neće postići. Mi treba da gledamo ono šta je iza toga.

Osvrnuo se i na činjenicu da mladi igrači poput Mitra, Bošnjakovića i Lakića nisu dobili šansu, što ponovo otvara pitanje autoriteta na klupi:

Dimitrije Vasiljevic/STARSPORT

- Pitanje je koliki i kakav autoritet Mirko ima nad igračima. Oni igraju kako oni hoće, mislim, to je očigledno. Možda vi ne vidite to, ja to vidim. To su radili sada normalno. To je kao da igrate basket na ulici, malo se trudite, malo ne i tako dalje. Pa kad gubite onda vam je svejedno, ajde igramo novu utakmicu. To je pitanje koliki on (Ocokoljić) autoritet ima nad njima i šta može on da im kaže. Pitanje je i kontrole tih igrača, izmena, tempa, dinamike utakmice. A to što kažete za ove momke, znači kad gubite tako, normalno da ćete pustiti, makar zadnjih pet minuta i sigurno bi promenili nešto. Jer ovi su već dobili utakmicu, pa bi makar smanjili tu razliku da ne bude onako drastično do kraja.

O surovosti protivnika i nedostatku bilo kakve defanzivne reakcije Partizana, legenda kluba kaže:

- Mada Litvanci su takvi, oni ti guraju do kraja, pa ako mogu da dobiju 100 razlike, dobiju 100 razlike, bez obzira. Međutim, naišli bi na otpor, mi smo juče igrali bez otpora, bez odbrane.

Grbović podseća na drugačija vremena i ističe da današnji prvotimci ne osećaju sramotu zbog ovakvog izdanja:

- Kada sam igrao u Partizanu, mi nikada nismo ovako izgubili utakmicu. Znaš zašto? Njih nije sramota. Oni će sutra izaći u Galeriju, ručati, malo će da ih vređaju, oni to ne razumeju. Ne kapiraju uopšte o čemu se radi.

On je potom detaljnije objasnio samu suštinu kluba koja se temelji na neraskidivoj vezi sa navijačima, a koju su srušili oni koji ne razumeju gde su došli:

- To je smisao. Partizan se bazira na iskrenosti, na posvećenosti, ti ljudi koji gledaju to godinama. Neki 50 godina i 60 godina, od malena. Ta konekcija između igrača i navijača i tog deljenja emocija, to je ono što praktično stoji i mislim da je Partizan jedinstven klub po tome. Mislim, dolazak Željka je zapalio ognjište. To jeste smisao svega ovoga. Razum ne može da pobedi emocije. Ali posledica toga je da našu kulturu, posebno navijače Partizana, našu kulturu navijanja, našu kulturu posvećenosti i ljubavi tih ljudi koji vole Partizan, i naš kolektivni identitet, u stvari, to oblikuje sve te naše zajedničke emocije.

Kao pozitivan primer istakao je samo jednog stranca, Isaka Bongu, dok je za ostale imao vrlo oštre reči:

Srdjan Stevanovic/Starsport.rs

- Igrači nisu svesni šta sve nosi istorija Partizana, na čemu se temelji. Nisu svesni. Bonga, recimo, meni je toliko žao tog momka. To je jedini čovek koji od početka do kraja jedini shvatio i kad bude otišao iz Partizana će razumeti u stvari u kom klubu je bio. To je živa istina. On igra svaku utakmiću identično, potpuno je posvećen igri, koncentrisan, fokusiran. I to se vidi, to je vidljivo. To je jedini, ja mislim, stranac kojem navijači ne zvižde. Čovek se baca za sve lopte i gine, ali svaki put igra isto. Ali on je čovek iz Evrope, on je kao i Lesor, to su evropski igrači, znaju oni vrlo dobro, ili ovi koji dugo igraju, vrlo dobro znaju gde su došli.

Grbović ne krivi bivšeg stratega za trenutno stanje, verujući da je Obradović pokušavao da saseče probleme u korenu:

- To resetovanje, sa igračima je bilo onako, ajde prošle godine manje više je bilo uspešno, ova godina je bila potpuno pogrešna. I ja ne smatram Željka Obradovića krivim za to. Pošto ga jako dobro znam, porastao sam i odrastao sam s njime. Siguran sam da je vrlo brzo on tražio... Međutim, nikada neće pričati o tome, zato što se radi o Partizanu i ne treba ni pričati o tome, to ostaje u kući. Ali sam siguran da je tražio da neki igrači budu u katu, da jednostavno više nisu za to i to samo zbog karaktera.

U rezimeu nastupa u Kaunasu, Grbović je izdvojio samo Bruna Fernanda, dok je za ostale bio nemilosrdan:

Vatroslav Hladny/Starsport.rs

- Za mene se Bruno Fernando juče trudio, i igrao je najbolje što je mogo da igra. Trudio se i igrao najbolje što je mogo da igra. Ostali, nula, igra je svako za sebe. Parkera neće da komentarišem, ja kažem, on je čovek turista, onaj Tajrik, njemu je daleko bilo da ode u Litvaniju. Oni i ne razumiju zašto nam navijači zvižde, kao biće bolje, pa neće biti.

Za sam kraj, nekadašnji as crno-belih priznao je da mu ovakva slika voljenog kluba nanosi fizički bol:

- Veruj mi, osećam fizičku bol, ja sam gledao, pa sam prestao da gledam, pa sam očekivao makar neki otpor, ma kakvi, sve gore i gore. 40 razlika ti dobiješ Partizana. Partizan koji je pre tri godine bio na korak do Fajnal-fora. Kad uđeš na Fajnal-for, tu se ne zna ko će koga dobiti, a Željko ima iskustva, igrao je, ne znam koliko, 15 puta. Mislim da bi se ovo kod Željka dogodilo, pa ne bi nikako. Željko bi uradio to o čemu ti pričaš. Ušlo bi Bošnjaković, ušao bi Lakić mali, ušli bi svi ti, dodao bi Bongu i to i tako bi se igralo. Seo bi na klupu i gledao. Eto tako bi se igralo. I zato kažem, to dovodi u pitanje autoritet Mirko Ocokoljića i onih igrača. Mislim da ima tu hiljadu stvari koje su se dogodile. Kažem ti, klanovi mogu da sruše ceo klub, jednostavno. Mogu da ga upropaste.

BONUS VIDEO

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.