INTERVJU ŽELJKO REBRAČA ZA SPORTISSIMO: Ja sam čovek emocije, nisam očekivao da Željko ode (VIDEO)

Ime Željka Rebrače ostaće upisano zlatnim slovima u istoriju srpske košarke! Rebrača je bio deo šampionske generacije, koja je donela čuveno zlato sa Evropskog prvenstva 1995. godine. Tokom svoje karijere Željko je podigao i pehar 1997. na prvenstvu Evrope, a 1998. na Mundobasketu, dok se na Olimpijskim igrama u Atlanti okitio srebrom. 

Međutim, on je u intervju za Sportissimo priznao da mu je zlato iz Grčke najdraže, posebno zbog toga što je osvojeno posle sankcija. Takođe, on se osvrnuo i na uspeh koji je postigao sa Partizanom 1992, ali je otkrio i kakav je privatno.

Kako ste zadovoljni proteklom godinom i gde ćete dočekati novu 2026?

- Bila je ovo veoma burna godina, dosta se radilo. Nismo još ništa organizovali, to će biti sve u pet do dvanest što se kaže. Više nisam u nekom fazonu proslave, više mi prija neko mirno mesto da se napune baterije.   

Imate li neke posebne želje za doček?

- Svaki čovek ima želje. Neko velike, a neko male. Moja je želja da pokušam da ostvarim ono što sam zamišljao. Sad da li je to u pravcu KK Vojvodina, akademije Rebrača, a pošto sam poslanik u skupštini i tu želim da dam svoj doprinos, da pomognem našem predsedniku. 

Da li se na vašoj akademiji kali neki novi Željko Rebrača?

- Mi jesmo izvor talenata, ali da li će neko uspeti zavisi od mnogo stvari. Ništa se ne podrazumeva, moraju da budu spremni i da se odreknu mnogo stvari, kako bi iskoristili svoj potencijal.

Da li se šampion postaje, tako što se izađe na teren kad je najteže?

- Ja kad sam kretao nisam razmišljao da budem šampion, više sam se igrao. Naravno, što sam više postizao ambicije su bile sve veće. Ako se baviš sportom, bitno je da cilj bude sportski rezultat. 

JACQUES DEMARTHON / AFP / Profimedia

Mnogo je godina prošlo, ali naš narod i dalje pamti uspeh iz 1995?

- To vreme je bilo posebno, mnogo teško za našu zemlju. Uspeh je ostvaren u posebnim uslovima. Ceo region je bio u ratu, teško se živelo. Nama je tada sport i košarka bio spas. Ta 1995. bila je posebna i ljudi su u toj pobedi našli neku svoju ličnu pobedu, prosto je ljudima to trebalo da mogu da se bore sa svojim problemima. Dali smo im novu energiju. Imali smo snage da se suprostavimo neprijateljima, koji su pričali loše o nama. 

Tada je napravljen prvi doček ispred Skupštine, kako je to tad izgledalo?

- Nisam bio na prvom dočeku, ali sam bio posle. Nešto što je teško opisati, ne mogu da verbalizujem. Neopisivo lepo. Kada vidiš takvu grupu ljudi, koja peva i veseli se. Težinu tih uspeha ja osećam i sad. 

Posle prvenstva u Atini na svakom terenu moglo se čuti kako deca uzvikuju Rebrača, Đorđević, Danilović...

- Jesmo, bili smo idoli klincima tada. Deca su tada više igrala košarku, toga sada manje ima. Moram da kažem da sam nedavno video i čoveka koji ima istetoviran moj lik.

Da li ste imali neke privilegije posle povratka u Srbiju?

- Bili smo kao Bitlsi. Kada uđemo u taksi ništa nam nisu hteli da naplate. Bili smo u pozitivnom šoku. Vidiš im osemh na licu i koliku im je to sreću donelo. 

Uspeh iz 1995. nije jedina filmska priča u kojoj ste bili akter, slična situcaija je bila i 1992. sa Partizanom?

- Da i to je bila filmska pričs.  najmlađi smo bili tim. Odigrali smo samo jednu utakmicu u Beogradu sa Knorom, ostalo sve u Fuenlabradi. Tamo su nas ljudi prihvatili kao njihove, to se videlo kad smo igrali protiv španskih ekipa i kad su navijali za nas.

KK Partizan Arhiva

Kako je izgledao pohod na titulu u Kupu evropskih šampiona, sadašnje Evrolige.

- U tom momentu kada sam igrao nisam ni razmišljao o trofeju. Ja se više sećam stvari oko utakmica, gde smo izlazili i šta smo radili. Sećam se u Madridu gde smo izlazili, gde smo igrali tombolu. Nismo imali mi neka sredstva, radovali smo se onim jednostavnim stvarima kao što su čokolade na aerodromu u Cirihu. Mi smo tada imali ugovore od hiljadu maraka. 

Željko Obradović, koji vas je tad vodio do trofeja, sada je napustio crno-bele zbog loših rezultata, da li vas je to iznenadilo?

- Poznajem ga dobro i način na koji radi. Nije lagan, a igrači su danas malo mekaniji. Žao mi je što je na onakav način otišao iz kluba.  Nisam to očekivao.

Peđa Milosavljević/Starsport

Na terenu ste bili veoma borbeni, a kakav je Željko Obradović privatno?

- Nezahvalno je da sebe opisujem. Mogu da kažem kako bi ljudi voleli da me vide, kao čoveka na koga mogu da se oslone, čoveka koji može da ih sasluša, da im pomogne, da bude uz njih. U tom odnosu dajem 110 odsto i isto toliko tražim. S godinama sam se povukao, iskusniji sam i probirljiviji. Volim da izađem, da se ispričam sa prijateljima. Volim da se pojede dobro, da se popije koja čaša vina, da se čuje muzika koja budi neke emocije. Željko Rebrača je čovek kome su emocije okidač u svemu. 

Koja muzika vama budi emocije?

- Sve zavisi od momenta, od Šabana, Džeja, Ane Bekuta, svaka pesma ima svoju priču i budi neku svoju emociju. Veselu ili tužnu, ali većinom tužnu. Prosto moraš da budeš tužan da bi te emocije dostigle maksimum.  Ta kafana i izlazak je mesto gde se oporavljaš i prisećaš svega, starih ljubavi, dotakneš se raznih delova srca.

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

1 Komentara

Najnoviji komentari Najstariji komentari