CRNO-BELA ERA ŽELJKA OBRADOVIĆA: Odlazak ŽOCA je najznačajniji događaj u 2025. - zajedno s njim otišao je i Partizan!

Ja ću sa svoje strane da vam obećam, da ću uvek biti tu za vas. Nadam se i voleo bih da ovo nije poslednji put da sam u Partizanu. Kako, u koje vreme, kada? To će vreme pokazati - bile su poslednje reči Željka Obradovića kada je otišao iz kluba.

Od tog momenta u etar, zajedno sa Željkom, nije otišao samo Partizan. Otišle su i suze jednog dečaka kome je Žoc bio idol. Otišli su njegovi saradnici, prijatelji... ljudi koji su nosili ovaj klub. Gubitak je bio ogroman, mnogo veći od svih onih negativnih rezultata, koji su bili posledica "neslaganja" u porodici. Ispraćen je kao najveći, bio je glavna tema svih medija, ne znajući da nakon njegovog odlaska priča tek počinje...

Beogradski aerodrom "Nikola Tesla" postao je mesto susreta najveće ljubavi između navijača i jednog čoveka. Višečasovna podrška, na hiljade tužnih Partizanovaca koji su želeli sve, samo ne ovakav kraj. Dvadeset sedmi novembar 2025. godine, ostaće upamćen kao najznačajniji datum u istoriji srpske košarke. Taj dan promenio je sve. I oni koji su mislili da im Željko nešto znači, shvatili su da je on mnogo bitniji od svega onoga što se oko njih događa.

Ostavka koja je iza sebe izborila trogodišnju licencu, ostavka koja je vratila poštovanje među ljudima. Koja je učinila da na utakmicama Partizana bude preko 20.000 navijača, koji pre svakog početka uzvikuju njegovo ime. Ljudi koji su dolazili samo zbog njega i jedno mesto koje je povezivalo više generacija.

I nije to bila greška samo jednog čoveka. Partizan je sistem, a jedan šraf u sistemu ako ne prati ostale, može izazvati katastrofu. A katastrofa je nekako bila suđena.

Luka Milosavljevic/STARSPORT

Vratiću se na početak leta 2025. 

Ostoja Mijailović se oglašava putem klupskog Instagram profila i obaveštava javnost da je najnovije pojačanje Partizana bivši igrač Barselone i NBA zver - Džabari Parker. Vau, stvarno su ga potpisali? Bila je to velika vest za sve grobare, a uzbuđenje je samo raslo. Doduše, s velikim pravom. Možda najzvučnije pojačanje crno-belih u proteklih, pa sigurno 10 godina, ako ne i više. Na kraju, sve ostalo bilo je samo na papiru.

Očekivalo se još neko veliko ime, pisalo se, spekulisalo... I od toga da je moglo nastati nešto dobro, rodio se miš.

Na Avali je 28. avgusta organizovana promocija novih dresova Partizana za predstojeću sezonu. Ujedno bio je to i lep način da se Partizanovci upoznaju sa svojim miljenicima. Istina, hemija među igračima je postojala, i to niko nije mogao da ospori. Šta se posle desilo... ostaje istorija.

I taj početak evroligaške sezone nije bio loš. Činilo se da im je još uvek potrebno vreme da se adaptiraju na svoj način igre. U stvari, bila su to samo lažna uverenja da će se nešto promeniti. Glavni problem - nemaš kompletan roster. 

Utakmica za utakmicom, nije izgledalo dobro, i, naravno, kreće medijska hajka. Međutim, niko ni u najmanju ruku nije slutio da će epilog svega biti odlazak legendarnog Žoca. Sve ono što se posle dešavalo, bio je početak kraja.

Kraja jedne ere, jedne porodice i jednog kluba. Najbolje o tome govori utakmica Partizana i Bajerna odigrana 4. decembra, više u čast Željka Obradovića. Prvi put u istoriji kluba doživeli smo da navijači zvižde svojim igračima. Prvi put smo osetili veliku podeljenost na terenu, ali i van njega. I možda više ništa neće biti isto, ali ostaće sećanje da smo nekada živeli za mandata jednog Žejka Obradovića.

Starsport/Srđan Stevanović

Da li je ovo možda najveći poraz kluba u istoriji? 

Nedavno je zvanično predstavljen novi trener Partizana, Španac Đoan Penjaroja. Po dolasku u klub, na prvom obraćanju javnosti, rekao je nešto o čemu bi svi trebalo da razmisle.

- Svestan sam šta je Željko Obradović u Srbiji, on je više od trenera.

Da je Obradović više od trenera pokazala nam je i utakmica Partizana i Makabija, odigrana 26. decembra. To nije više ona ista Beogradska arena, to nisu isti ljudi. Mesto koje je okupljalo najveće zaljubljenike i fanatike, postalo je pusta razglednica. Dokaz da ništa ne traje večno, pa čak ni najveće ljubavi.        

Jedan tim dozvolio je sebi da verbalno ulazi u konflikte sa svojim navijačima, da slika koja se šalje svetu nema veze sa sportom i da sve ono što tek dolazi nosi sa sobom veliku težinu. Ogorčenost i tuga postali su svakodnevni obrok svakog navijača Partizana.

Ime Željka Obradovića obojilo je detinjstvo mnogih mališana. Voleli smo ga kao igrača, kao najtrofejnijeg trenera, ali pre svega kao čoveka jer, kako on kaže: "Na kraju čovek ima ono jedino što mu je važno, to je čast i obraz."

Starsport/Srđan Stevanović

Da se vratimo na početak... 2021. godina

Kao bomba odjeknula je vest da se legendarni Željko Obradović vraća u Partizan posle tačno 29 godina. I nije to bila obična vest. Njegov povratak ozvaničio je novu eru Partizana. Čovek koji je jednim iskorakom probudio svest svakom navijaču - da nemoguće postaje moguće, samo ako dovoljno veruješ. I ne sanjajući tada da će jedan Kevin Panter rušiti Real usred Madrida i da će jedan Matijas Lesor postati najbolji centar u Evropi... a sve to zahvaljujući upravo njemu.

Pa ko je tada mogao da pomisli da se neko njemu meša u izbor igrača? A izbor je bio i više nego dobar, doduše krajnje nepoznat. Lesor, Panter, Egzum, Ledej, Naneli, Papapetru, Jam Madar, Smailagić, Avramović... da ne pametujemo mnogo. Sve ih je Žoc stvorio. Bila je to čudesna generacija koja je prirasla k' srcu svakom grobaru. Kako i ne? Pa čak i ako niste navijač Partizana, bili ste svesni tada, da su ovi momci igrali najlepšu košarku u Evropi.

Eh.... šta bi bilo da se nije desio taj Real Madrid? Pa, ne bi se desio ni Đoan Penjaroja. Zapravo, ta sezona je bila okidač.

Kada napravite jedan ovakav tim, imate roster iz snova, imate sve... i dozvolite na kraju da ostanete bez ijednog od tih igrača, šta očekujete? Da ćete ponovo napraviti isto? Pa, ne ide to baš tako. Najveća greška koju je Partizan napravio je upravo odlazak ili pre bih rekla puštanje Matijasa Lesora, tada najboljeg evropskog centra - podsećam, koga je Partizan napravio. To nije smelo da se desi. Već tada je nekima moglo biti jasno da stvari nisu baš onakve kakve nam plasiraju.

Foto: Starsport.rs

Puštate ih sve... doduše, na neke nije moglo mnogo da se utiče (slučaj Dante Exum). Ko je i zašto dozvolio da jedna ovakva generacija nestane u jednom mahu? Da se razumemo, svi su oni profitirali pod palicom Željka Obradovića, svi, sem Partizana. U svemu ovome najviše je ispaštao Partizan, kako tada, tako i sada. 

U nastavku, gradili ste tim od temelja, pokušavali da nastavite sa radom kao da je sve normalno, ustvari mnoge stvari nisu bile "čiste". Najbolji slučaj je primer Jam Madara - kako je došlo do propusta?

Onda se desio slučaj da Partizan tri sezone ne može da pronađe centra, da je stalno problem skraćeni roster, da je uvek sve rađeno u poslednji čas i da sreća nikada nije bila naklonjena ovom klubu. Pritisci, porazi, nema pehara, nema učinka.... gomilalo se, a bilo je pitanje vremena.

I tako, nakon četiri godine, svet je doživeo čudesan obrt. Legendarni Žoc više nije mogao. Bilo je jače od njega. Partizan je ostao njegova porodica, ali ta ista porodica izgubila je krov. Prokišnjavalo je dugo, a onda je postalo nemoguće zakrpiti sve što je trebalo. Bilo je mučno gledati klupu koja igra sve, samo ne košarku. Ali šta se zapravo promenilo od odlaska najtrofejnijeg trenera? Apsolutno ništa. Partizan je u većem paklu nego što je bio. Ako vam Makabi ubaci više od 60 poena za poluvreme, pa vi možda stvarno niste za ovo takmičenje. Istina, ništa nije izgledalo dobro. Promena nekada dobro dođe, a nekada je to samo početak kraja.

I sve što osta od jednog Partizana, neko će zabeležiti. Da grobari 2025. ispraćaju bez Željka Obradovića i s mnogo više besa. Bes je nekada ima smisao, sada je postao bespomoćno oružje. I nećemo ga ugasiti jer živeo je Partizan i pre ovoga, ali reći ćemo da sve što dođe, kad tad i prođe.

BONUS VIDEO

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.