DA LI SE AMERIČKI SPORTISTI TESTIRAJU? Prava istina o tome da li su najveće zvezde iz SAD "imune" na doping kontrole! (II deo)

Razlike između Sjedinjenih Američkih Država i ostatka sveta izražene su u mnogim oblastima. Tako je i u oblasti borbe protiv dopinga u sportu. U prethodnom tekstu sam pisala o doping kontroloma u NCAA univerzitetskom sportu a danas pišem o doping kontrolama u profesionalnim ligama Sjedinjenih Američkih Država sa akcentom na NBA ligu. Na svetskom nivou regulatorno telo za oblast borbe protiv dopinga u sportu je Svetska antidoping agencija koja postavlja pravila borbe protiv dopinga u sportu u celom svetu, ali ova pravila se ne primenjuju u  profesionalnim ligama. Američke profesionalne lige (NBA, NFL, MLB, NHL) imaju sopstvena pravila i interne programe testiranja, koji su rezultat kolektivnog pregovaranja između vlasnika liga i igrača putem sindikata. 

Sistem borbe protiv dopinga u sportu u profesionalnim ligama SAD često pokreće pitanje pravičnosti. Dok sportisti u većini zemalja podležu strogim pravilima Svetskog antidoping kodeksa i mogu biti testirani u bilo kom trenutku tokom cele godine, zvezde NBA, NFL, MLB i drugih američkih profesionalnih liga podležu sopstvenim pravilima, koja su često blaža i manje transparentna.

Ovakva razlika stvara osećaj neravnopravnosti izmedju sportista iz SAD i ostatka sveta. Zato se s pravom postavlja pitanje: da li ovakav pristup zaista obezbeđuje jednake uslove za sve sportiste na globalnom nivou?

S obzirom na to da se Srbija s ponosom smatra zemljom košarke, za nas je NBA liga uvek u centru pažnje. Upravo iz tog razloga, često se pokreće pitanje doping kontrola i da li se, i na koji način, njihovi košarkaši testiraju. 

Najavljene kontrole i blage kazne: gde je fer-plej?

Način testiraja i kažnjavanja u NBA ligi se u velikoj meri razlikuje u odnosu na ostatak sveta. Što se tiče doping kontrola propisan je obavezan broj tetsova tokom godine. Tokom regularne sezone obavezna su 4 a van sezone 2 doping kontrole urina. Predviđene su takođe i 3 doping kontrole krvi za analizu prisustva hormona rasta. Ukupan broj testova u NBA ligi godišnje se kreće između 1900 - 2100, u zavisnosti od ukupnog broja aktivnih igrača u toj godini. Ovo je značajan i veliki broj doping kontrola koje se sprovode u okviru lige. Ono što je problem jeste da doping kontrole mogu biti najavljene i nenajavljene. Kako smo pomenuli u prethodnom tekstu najavljivanje doping kontrola zbog potencijalnih manipulacija je strogo zabranjeno u ostatku sveta. 

Marihuana u NBA – legalizovana toleranicja 

Kada analiziramo kažnjavanje za prisustvo zabranjene doping supstance u telesnom uzorku sportiste razlike su takođe velike. Ukoliko je NBA košarkaš na primer doping pozitivan na neki steroid njegova kazna će biti 25 utakmica neigranja, što će na kraju biti  kazna u trajanju od 2 meseca. U ostatku sveta kazna za steroide je 4 godine zabrane učešća u sportu. Marihuana je dozvoljena u NBA ligi. U ostatku sveta kazna za marihuanu može biti od 3 meseca do 2 godine zabrane učešća u sportu. 

Teške droge i doping: Kada se ipak reaguje oštro

Kazna za  supstance zloupotrebe kao što su  kokain, opioidi, MDMA u NBA je automatska diskvalifikacija, odnosno suspenzija na najmanje dve godine u zavisnosti od okolnosti slučaja. U sistemu Svetske antidoping agencije (WADA) ta kazna iznosi do 4 godine zabrane.

Korišćenje anaboličkih steroida i drugih nedozvoljenih supstanci može ostaviti dugotrajne posledice na telo sportiste, čak i nakon što prestane da ih uzima i odsluži kaznu. Naučna istraživanja pokazuju da anabolici značajno povećavaju mišićnu masu, snagu i sposobnost oporavka, a deo tih efekata može se zadržati mesecima, pa čak i godinama nakon prestanka upotrebe.

Zbog toga se s pravom postavlja pitanje – ako se sportista koji je bio suspendovan, recimo, 25 utakmica vrati u takmičenje, koliku prednost i dalje ima u odnosu na one koji su igrali pošteno i nikada nisu koristili doping?

USADA bez ingerencija – sistem koji štiti imidž, ne sport

Direktor Američke antidopinga agencije (USADA) Trevis Tajgart je svojevremeno vrlo otvoreno je kritikovao profesionalne lige zbog nedovoljne transparentnosti i blagih pravila, navodeći da ceo sistem "više štiti imidž i komercijalni interes nego integritet sporta". USADA, koja je u sistemu Svetske antidoping agencije i prati pravila koja se postavljaju pred sve nas,  nema ovlašćenje da testira ili kazni sportiste u profesionalnim ligama osim ako liga sama ne zatraži njihovu pomoć, što se u praksi ne dešava. USADA ima nadležnost nad olimpijskim sportovima i individualnim sportistima koji učestvuju na međunarodnim takmičenjima. 

Lebron, Kari i Durant pod WADA pravilima, ali samo kad igraju za reprezentaciju

Važno je istaći da NBA zvezde poput Lebrona Džejmsa, Kevina Duranta, Stefa Karija i drugih, kada nastupaju za reprezentaciju, podležu istim antidoping pravilima kao i svi ostali sportisti. Tokom Olimpijskih igara i Svetskih prvenstava oni se testiraju bez izuzetaka, jer tada potpadaju pod nadležnost Međunarodnog olimpijskog komiteta i nadležnih međunarodnih sportskih federacija, u ovom slučaju FIBA-e.

Razlike između antidoping sistema u profesionalnim ligama SAD i ostatku sveta jasno pokazuju koliko pristupi borbi protiv dopinga mogu biti različiti. Dok WADA postavlja jedinstvena pravila za većinu sportista širom sveta, američke profesionalne lige funkcionišu po sopstvenim pravilima koja su često blaža, fleksibilnija i manje transparentna.

Iako broj doping kontrola u NBA ligi nije zanemarljiv, činjenica da one mogu biti najavljene, kao i relativno blage kazne za korišćenje anaboličkih steroida i drugih zabranjenih supstanci, otvara pitanje pravičnosti i jednakih uslova za sve sportiste na globalnom nivou.

Posebno zabrinjava što jednom stečene prednosti dopingom mogu trajati i nakon odslužene kazne, što narušava integritet sporta. Kritike koje dolaze čak i iz redova američke antidoping agencije jasno ukazuju na potrebu većeg usklađivanja sa međunarodnim standardima i većeg fokusa na zaštitu principa fer-pleja.

Globalni sport traži jedinstvena pravila

Na kraju, iako NBA zvezde podležu WADA pravilima tokom reprezentativnih nastupa na Olimpijadi ili Svetskom prvenstvu, razlike između njihovog ligaškog sistema i globalnog antidoping okvira ostaju očigledne i otvaraju prostor za diskusiju – da li je vreme da profesionalne lige SAD preuzmu jedinstven pristup i priključe se međunarodnom sistemu kako bi svi sportisti bili jednako tretirani?

BONUS VIDEO

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.