Medalje pod lupom: Kada pravda stigne sa zakašnjenjem

Pravda je, nekada, spora, ali dostižna. Možda upravo ta rečenica najbolje opisuje ono što se dogodilo u svetu borbe protiv dopinga u poslednjoj deceniji. Uvek postoje sportisti koji su spremni da pribegnu korišćenju zabranjenih supstanci kako bi stekli prednost u odnosu na svoje rivale.

Retestiranja koja menjaju istoriju sporta

Prema Svetskom antidoping kodeksu (WADA Code), uzorci uzeti od sportista na takmičenju i izvan takmičenja čuvaju se do 10 godina. To omogućava ponovno testiranje starih uzoraka kako bi se otkrile supstance koje tada nisu bile detektabilne. Razvoj najmodernijih analitičkih tehnika – od unapređenih metoda detekcije dugotrajnih metabolita do sofisticiranih LC-MS/MS sistema – omogućava da danas otkrijemo tragove zabranjenih supstanci koje su u vreme takmičenja bile neuhvatljive za tadašnje laboratorijske procedure.

Međunarodni olimpijski komitet (MOK) sproveo je opsežna ponovna testiranja uzoraka sa Olimpijskih igara u Pekingu 2008, Londonu 2012. i Riju 2016. godine. Ona su otkrila brojne slučajeve korišćenja zabranjenih supstanci: medalje su oduzimane, rang-liste menjane, a reputacije sportista trajno narušene.

Možda najdrastičniji primer jeste retestiranje uzoraka atletičarki koje su učestvovale u finalu trke na 1.500 metara na Olimpijskim igrama u Londonu 2012. godine. Od 13 atletičarki koje su trčale finalnu trku, čak kod njih pet je otkriveno prisustvo zabranjenih supstanci prilikom retestiranja urađenog godinama kasnije. Među njima su bile i turske atletičarke Čakir Alptekin i Gamze Bulut, koje su zauzele prva dva mesta i osvojile zlatnu i srebrnu medalju. Svim doping pozitivnim atletičarkama medalje su oduzete, pa je tako američka atletičarka Šenon Rouberi, koja je tada zauzela šesto mesto, tek dvanaest godina kasnije dobila bronzanu olimpijsku medalju.

Sa Olimpijskih igara u Londonu naknadno je analizirano 2.727 uzoraka. Otkriveno je 73 novih doping pozitivnih slučajeva, oduzeta je 31 olimpijska medalja, a 46 sportista je naknadno dobilo medalje. Najviše slučajeva bilo je u dizanju tegova (36), zatim u atletici (28), rvаnju (3), kajaku (2), a po jedan u boksu, biciklizmu, odbojci i plivanju.

Nakon Olimpijskih igara u Pekingu retestirano je 1.053 uzoraka, a 65 ih je bilo pozitivno. Retestiranje uzoraka sa Olimpijskih igara u Riju počelo je 2023. godine – do sada su otkrivena tri pozitivna slučaja, a ceo proces biće završen 2026. godine.

Zašto je čuvanje i retestiranje uzoraka ključno?

Važnost desetogodišnjeg čuvanja uzoraka ogleda se u napretku nauke. Ono što nije bilo moguće otkriti 2012. godine u Londonu, moglo je biti otkriveno već 2015. u laboratorijama Svetske antidoping agencije. Nauka i tehnologija svakom godinom prave ogroman iskorak: otkrivaju se nove metode detekcije, nove supstance i manipulacije, a ono što je nekada bilo neuhvatljivo danas se može dokazati.

ADAS

Saznanje da uzorak uzet danas može biti retestiran i nakon deset godina odvraća sportiste od pokušaja dopinga. Čak i ako izbegnu otkrivanje u trenutku takmičenja, rizikuju da budu razotkriveni godinama kasnije. Ovakva praksa omogućava stručnjacima da prate razvoj novih metoda dopinga, usavršavaju analitičke procedure i podižu nivo borbe za čist sport.

Retestiranje olimpijskih uzoraka nije samo naučni proces – ono je i simbol odlučnosti sportskih institucija da zaštite integritet sporta i duh olimpizma. To pokazuje kako spoj nauke, istrajnosti i globalne saradnje može da obezbedi pravednije sportsko okruženje, vraćajući poverenje u ideju da vrhunski rezultati moraju biti plod talenta, rada i poštene borbe, a ne zabranjenih sredstava.

Simbolika naknadnih ceremonija i povratak poverenja u olimpizam

Šta znači za sportistu kada medalju dobije godinama nakon takmičenja?
Pre svega – gubitak trenutka slave. Izostaje dodela medalja pred publikom, pred porodicom, pred hiljadama gledalaca na stadionu i milionima ispred TV ekrana. Propuštene su i brojne medijske prilike, jer medalja dodeljena u tišini nacionalnih ceremonija nikada ne može da ima težinu one sa olimpijskog postolja.

Osim toga, mnogi sportisti ostaju uskraćeni za sponzorske ugovore koji se najčešće zaključuju neposredno posle Igara, dok traje najveća pažnja javnosti. Tu je i psihološka i emotivna nepravda – trenutak stajanja na postolju ne može se vratiti, a gorčina i osećaj nepravde često ostaju i nakon što medalja stigne.

Svestan toga, MOK je od 2018. godine uveo simbolične ceremonije naknadne dodele medalja na Olimpijskim igrama, Svetskim prvenstvima ili drugim velikim sportskim događajima. Iako to ne može u potpunosti da nadoknadi ono što je sportistima uskraćeno, pravda makar bude zadovoljena.

Zato je važno ono što je rečeno na samom početku:
Pravda je, nekada, spora – ali je dostižna.

BONUS VIDEO

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.