INTERVJU - VELEMAJSTOR BOJAN MAKSIMOVIĆ: Porazi mi jako teško padaju! Računari su promenili svet šaha! (VIDEO)

Novi gost Sportissimo intervju bio je Bojan Maksimović, šahovski velemajstor i prvak Srbije u tom sportu. On je pre nekoliko dana osvojio titulu na prvenstvu naše zemlje u Senti.

Nakon uzbudljivih i napetih devet kola, mladi velemajstor je zasluženo podigao pobednički pehar i titulu šampiona države, a turnir je završio sa osvojenih 6,5 poena. Srebrna medalja i drugo mesto pripali su velemajstoru Stefanu Tadiću sa sakupljenih 6 poena, dok se na treći stepenik pobedničkog postolja popeo velemajstor Mihail Brjakin, koji je takmičenje okončao sa učinkom od 5,5 poena.

Tim povodom porazgovarali smo upravo sa Maksimovićem.

Pre svega, čestitke na tituli. Kada se slegao prvi nalet emocija i kada si shvatio da si zvanično šampion Srbije, koja ti je prva misao prošla kroz glavu?

- Bojan Maksimović: Prva misao mi je bila – uspeo sam. Velika je stvar kada se tvoje ime nađe pored ranijih prvaka Srbije, kao što su Ivanišević, Inđić i ostale legende našeg šaha. Bio je to izuzetno naporan turnir, pun teških partija i ozbiljnih protivnika. Ovaj šampionat je bio poseban i po tome što je, prvi put u istoriji, na njemu učestvovala i jedna dama, Sofija Pogorelskih, što je privuklo dodatnu pažnju javnosti.

Turnirski šah je ogroman rolerkoster. Koja partija ili detalj sa šampionata je bio prelomna tačka, trenutak u kom si osetio da imaš igru za titulu?

- Bilo je tu više ključnih partija. Na početnoj startnoj listi bio sam drugi nosilac, a glavni favoriti bili su Ivanišević i Markuš. Pobede protiv njih dvojice su mi mnogo značile. Takođe, izuzetno važan bio je i trijumf protiv mladog Stefana Tadića u šestom kolu. On je u tom momentu zaostajao samo pola poena za mnom, pa mi je pobeda donela prednost od poen i po, što je mojim konkurentima u nastavku bilo veoma teško da dostignu.

Konkurencija u domaćem šahu je izuzetno jaka. Svedoci smo smene generacija i naleta mladih, gladnih igrača. Protiv koga ti je na ovom turniru bilo psihološki ili taktički najteže da spremiš otvaranje?

- Sve partije su bile zahtevne, ali moram da izdvojim onu poslednju, koju sam, nažalost, izgubio. Kolo pre kraja već sam matematički obezbedio prvo mesto i znao sam da nikakvi rezultati ne mogu da ugroze moju titulu. U tom poslednjem kolu igrao sam crnim figurama protiv velemajstora Miše Papа. Kada znaš da je sve gotovo, podsvesno se opustiš i to se odrazilo na tabli. Bilo mi je psihološki veoma teško da se motivišem i pravilno postavim u tom meču.

Za mlade velemajstore se često kaže da su produkt računarske ere. Kako bi ti definisao svoj šahovski stil? Da li si pragmatičan borac koji vreba slabosti protivnika ili težiš apsolutnoj harmoniji na tabli?

- U ranom periodu karijere bio sam izrazito taktički igrač – stalno sam napadao i žrtvovao figure. Međutim, s vremenom jsem shvatio da to nije najbolja strategija protiv mlađih kolega koji takođe odlično kalkulišu i vide te taktičke motive. Zato sam se u poslednje vreme okrenuo pozicionoj igri. Sada igram smirenije, strpljivo čekam greške protivnika i koristim sitne nijanse koje slabiji igrači ne mogu najbolje da razumeju.

Danas svi imaju pristup moćnim šahovskim programima (engine-ima). Kako uspevaš da uneseš ljudsku kreativnost i faktor iznenađenja u pozicije koje su kompjuteri već sažvakali do detalja?

- Računari su uneli potpuno novu dimenziju u pripremu. Danas svako može da sazna koje су linije i varijante najbolje po mišljenju kompjutera, pa šah ponekad više liči na test memorije nego na pravo razumevanje igre. Problem je što sada imamo previše informacija koje je nemoguće zapamtiti. Zato se priprema pretvorila u nadmudrivanje u otvaranju – pokušavaš da pogodiš šta protivnik očekuje i onda odigraš nešto sasvim drugačije kako bi ga izbacio iz koncepta.

- I vrhunski igrači i prosečni velemajstori danas imaju pristup istim informacijama sa kompjutera. Glavna razlika je u tome što svetska elita radi mnogo više od nas i poseduje znatno dublje šahovsko znanje.

Postoji li neka istorijska partija kojoj se uvek vraćaš kada ti je potrebna inspiracija?

- Moram malo da razmislim... Recimo, čuvena partija između Kasparova i Topalova iz Linaresa 1999. godine. Kasparov je u tom meču žrtvovao dva topa i niz figura, isterao protivničkog kralja na brisani prostor i pobedio u velikom stilu. Ta partija je opštepoznata i verujem da inspiriše skoro svakog šahistu na svetu.

Kako uspevaš da zadržiš fokus i maksimalnu koncentraciju u petom satu igre, kada mozak već polako otkazuje, a jedna mikrogreška briše sav višesatni trud?

- Turniri traju dugo, ovaj šampionat je igran deset dana kroz devet kola. Moj dan izgleda tako što ustanem oko 8 ujutru, doručkujem i odmah krećem sa pripremama za partiju koja obično počinje oko 15:30h i može trajati i do pet sati. To znači da svakog dana morate biti fokusirani na šah skoro 12 sati, što zahteva ogroman fizički napor. Zato je kondicija ključna; pre turnira radim na fizičkoj spremi kako bih izdržao te duge partije. Na ovom turniru sam već posle šestog ili sedmog dana osetio ozbiljan umor, pa sam u finišu igrao opreznije i sa manje rizika kako bih sačuvao stečenu prednost.

Kako se nosiš sa porazom tokom turnira? Šta se dešava u tvojoj hotelskoj sobi u noći nakon izgubljene partije i kako uspevaš da sutradan izađeš na tablu potpuno resetovan?

- To mi pada izuzetno teško. U poslednje vreme retko gubim partije, ali kada se то desi, baš se mučim da prihvatim. Često budem neraspoložen ceo dan, sve do sledećeg meča, a vidim da i drugi vrhunski šahisti slično prolaze kroz to. Najvažnije je tada pokazati fer-plej, pružiti ruku protivniku i u narednoj partiji igrati što normalnije, fokusirajući se na to da se smanji šteta i izbegnu brzoplete greške.

A da li imaš neki poseban ritual pre partije?

- Nemam nikakve specifične rituale. Sve se svodi na rutinu: priprema, doručak, još malo analize u sobi, ručak, finalna priprema i odlazak na partiju. Za analizu i pripremu pre svakog kola odvojim po tri-četiri sata.

Ponikao si u Republici Srpskoj, a sada si šampion Srbije. Koliko je bilo izazovno krčiti put do velemajstorske titule?

- Bilo je izuzetno teško. Šahom se ozbiljnije bavim od 2010. godine kroz kadetsku konkurenciju. Igrao sam prvenstva Republike Srpske i Bosne i Hercegovine, a zatim odlazio na Evropska prvenstva. Na tim međunarodnim takmičenjima sam shvatio kolika je razlika između mene – koji sam tada igrao isključivo na osećaj, bez kompjutera i ozbiljne teorije – i šahovskih velesila poput Turske ili Jermenije, čiji kadeti dolaze na turnire sa timom od pet trenera.

- Kasnije je sve išlo prirodnijim tokom, počeo sam da radim sa drugim stručnjacima i da napredujem. Ipak, za samu titulu velemajstora mi je trebalo dosta vremena. Poslednji uslov sam ispunio prošle godine na turniru u Spilimbergu u Italiji. Za tu titulu vam je potreban rejting od 2500 FIDE poena i tri velemajstorske norme. Ja sam dugo imao rejting i dve norme, ali sam treću, poslednju normu jurio čak dve i po godine. Na tim turnirima vam je, osim dobre igre, potrebno i malo sreće sa žrebom.

Nedavno si zvanično prešao na listu Šahovskog saveza Srbije. Kako je zapravo došlo do tog transfera i šta je presudilo da doneseš takvu odluku?

- To je bio logičan i prirodan sled događaja. Već četiri ili pet godina živim u Beogradu, gde studiram na Elektrotehničkom fakultetu, a sa ljudima iz saveza sam odranije bio u odličnim odnosima. Pozvali su me na razgovor i izrazili želju da nastupam pod njihovom zastavom. Nisam video nijedan razlog da to ne prihvatim i izuzetno mi je drago što sam doneo takvu odluku.

Opšti je utisak da je šah u poslednje vreme ponovo u velikom fokusu domaće javnosti. Kako komentarišeš trenutni rad i aktivnosti Šahovskog saveza Srbije i da li si zadovoljan svojim trenutnim statusom?

- Šah u Srbiji beleži fantastične rezultate poslednjih godina. Muška reprezentacija je prošle godine osvojila treće mesto na Evropskom ekipnom prvenstvu, dok su pre tri godine, 2023, bili šampioni Evrope, što je ogroman uspeh u konkurenciji najvećih kontinentalnih sila. Što se tiče samog Saveza, moram da istaknem da su mi mnogo pomogli u daljem razvoju i napretku. Oni su delimično zaslužni i za ovu moju titulu prvaka države, jer u potpunosti finansiraju moj trenerski rad, što je bio i jedan od uslova kada sam prelazio na njihovu listu.

Šta ova šampionska titula menja u tvojim daljim planovima i kakva su očekivanja kada je reč o predstojećim nastupima na jakim turnirima kod nas i u svetu?

- Velika mi je čast što sam šampion države. Sledeće godine me očekuje nastup na pojedinačnom Evropskom prvenstvu, a u međuvremenu ću igrati nekoliko jakih turnira po Italiji i Evropi gde ću predstavljati Srbiju. Takođe, sredinom septembra se u Samarkandu u Uzbekistanu održava Šahovska olimpijada. Selektor još uvek nije saopštio konačan spisak putnika, ali se iskreno nadam da ću se naći u sastavu i braniti boje Srbije na tom velikom takmičenju.

PROČITAJTE JOŠ: VELEMAJSTOR BOJAN MAKSIMOVIĆ NA REJTING-LISTI SRBIJE

BONUS VIDEO

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.