"MOTIVACIJA JE LAŽ – TRAJE NAJVIŠE NEDELJU ILI DVE!" Miloš Ugrinović bez dlake na jeziku: "Sklonite decu sa telefona i vratite ih sportu" (VIDEO)

Džudo majstor, trener i jedan od osnivača Ugrin Combat Teama, Miloš Ugrinović, bio je gost podkasta "Džaka & Milana u Oktagonu". Govorio je o treninzima prilagođenim ljudima različitih uzrasta i sposobnosti, deci sa autizmom i vežbačima u invalidskim kolicima, ali i o posledicama fizičke neaktivnosti kod najmlađih. Otkrio je kako mu je džudo promenio karakter, zašto motivaciju smatra nestabilnom emocijom i zbog čega bi borilačke sportove uveo u obrazovni sistem.

Kakve treninge radite u Ugrin Combat Teamu?

— Naš rad je prvenstveno zasnovan na rekreativnom sportu. Moj partner Marko i ja zajedno smo otvorili salu na Medaku, namenjenu ljudima svih uzrasta: deci, starijima, ženama, muškarcima, trudnicama, ali i osobama sa određenim fizičkim poteškoćama ili smetnjama u razvoju. Želeli smo da napravimo mesto na kojem će svako moći da pronađe trening prilagođen sebi.

PROČITAJTE JOŠ: ISTORIJA U BEOGRADU! Evo kad i gde možete da gledate prenos UFC spektakla!

Dolazili su nam i ljudi sa autizmom, a treniram i čoveka koji koristi invalidska kolica. Njegov kardio-trening izgleda tako što sednem preko puta njega na pliometrijsku kutiju i držim mu fokusere. Pokušavamo da borilački sport prilagodimo čoveku, umesto da ga odbijemo zato što ne može da radi isto što i svi ostali.

Ljudi ne moraju da se takmiče niti da ulaze u ring. Mogu da koriste borilački sport kao zanimljiv i dinamičan način treniranja. Takav trening se razlikuje od klasične teretane, nije monoton, troši mnogo kalorija i može da pomogne pri redukciji telesne mase. Mislim da predstavlja pravi spoj korisnog i drugačijeg, što su ljudi prepoznali.

Da li, osim borilačkih sportova, održavate i druge vrste treninga?

— Imamo i vođene treninge napravljene po principima funkcionalnog i CrossFit treninga. Sve smo lepo povezali u jednu celinu i sada već četvrtu godinu Marko i ja radimo zajedno.

Pre toga smo se obojica bavili trenerskim poslom desetak godina, ali je svako radio na svojoj strani i na različitim lokacijama. Na kraju smo se spojili, napravili zajednički tim i zadovoljni smo načinom na koji se priča razvija. Ostali smo u sportu, radimo zajedno i sve ide u dobrom smeru.

Marko dolazi iz kik-boksa, dok si se ti bavio džudom. Kako je izgledao tvoj sportski put?

— Moj prvi borilački sport zapravo je bio kik-boks, koji sam počeo da treniram još u osnovnoj školi. Posle toga sam se prebacio na džudo i stigao do crnog pojasa, a paralelno sam se bavio i brazilskom džiju-džicom.

Život me je u jednom periodu odvojio od sporta i izgubio sam kontinuitet, a on je u džudou veoma važan ukoliko želite da napravite ozbiljan rezultat u profesionalnim vodama. Sa džudom treba početi što ranije kako bi telo bolje usvojilo pokrete i tehnike. Ja sam možda malo lutao, ali sam na kraju ostao uz ono što volim.

Zašto džudo smatraš posebno korisnim za razvoj dece?

Sportissimo

— Kod džudoa se obe strane tela razvijaju ravnomerno, što nije slučaj u svakom sportu. Međutim, fizički razvoj nije jedina važna stvar. Džudo kod dece gradi samopouzdanje, koordinaciju, disciplinu i odnos prema drugim ljudima.

Veliki broj dece danas ima nepravilno držanje. Provode sate gledajući u telefon, sa glavom savijenom pod velikim uglom, čime stvaraju ogroman pritisak na vrat i kičmu. Vremenom to može dovesti do lošeg držanja i različitih deformiteta. Pored toga, sve veći problem predstavlja gojaznost.

Roditelje treba usmeriti i objasniti im da upisivanje deteta na odgovarajući sport nije samo dodatna aktivnost. To je ulaganje u njegovo zdravlje, samopouzdanje i budućnost.

Govorio si i o povezanosti gojaznosti, nesigurnosti i vršnjačkog nasilja. Koliko jedan problem može da povuče druge?

— Sve je povezano i često funkcioniše kao lanac. Dete koje se bori sa viškom kilograma može da razvije različite zdravstvene probleme, ali i nesigurnost u vezi sa svojim izgledom. Počinje da izbegava bazen, presvlačenje pred drugima i različite društvene situacije, a iz toga mogu da nastanu ozbiljne emotivne traume.

PROČITAJTE JOŠ: SPEKTAKL! Zvanično dogovorena borba, vraća se legendarni Aleksandar Konovalov

Takvo dete, nažalost, može lakše postati meta vršnjačkog nasilja. Dete koje trenira džudo, kik-boks ili neki drugi sport vremenom izgradi držanje, sigurnost i drugačiji odnos prema sebi. To ne znači da treba da bude agresivno, već da ne ostavlja utisak lake mete.

Roditelji imaju ogromnu odgovornost. Ne mogu sve da prepuste školi, telefonu ili okolini, već moraju aktivno da se uključe u odrastanje deteta i usmere ga ka zdravim navikama.

Smatraš li da je fizičko vaspitanje potcenjeno u školama?

— Apsolutno. Sistem mora da se promeni jer se fizičkom vaspitanju ne pridaje dovoljno značaja. Voleo bih da osnove borilačkih sportova postanu deo obrazovnog sistema, kako bi deca naučila pravilno kretanje, osnovne tehnike, mehaniku tela i kako da se zaštite.

Nije dobro da dete ima sve petice, a da sa 15 godina ne ume pravilno da uradi čučanj ili već ima problem sa kičmom. Obrazovanje nije samo učenje gradiva. Decu treba pripremiti za život, a zdravlje i sposobnost pravilnog korišćenja sopstvenog tela moraju biti deo toga.

Uvođenje elemenata borilačkih sportova moglo bi pozitivno da utiče na njihovu koordinaciju, disciplinu, koncentraciju, samopouzdanje i odnos prema obavezama.

Rekao si da si kao dečak bio problematičan. Kako je džudo uticao na tvoj karakter?

— Kao klinac sam bio problematičan, a iz džudoa mi je ostala disciplina. Džudo te formira kao čoveka. Uči te da prihvatiš poraz, poštuješ protivnika, kontrolišeš emocije i nastaviš da radiš čak i kada ti nešto ne ide.

U sali sam se smirio i promenio način razmišljanja. Kada sam stigao do crnog pojasa, shvatio sam da me taj put promenio i kao ličnost. Roditelji ponekad misle da će borilački sport učiniti dete agresivnim, ali je istina uglavnom potpuno suprotna. Dobar klub i kvalitetan trener uče dete kontroli, poštovanju i odgovornosti.

Pored toga, borilački sport može da ga zaštiti od vršnjačkog nasilja. Ne zato što će dete nekoga tući, već zato što će znati da se postavi, reaguje i sačuva sebe. Sve što nauči u sali značiće mu kasnije i u drugim životnim situacijama.

Šta bi za tebe predstavljalo uspeh ovog gostovanja?

— Za mene bi uspeh bio ako posle ovog podkasta makar jednu osobu podstaknemo da počne da trenira borilački sport. Za to se iskreno i snažno zalažem. Ne mora svako da bude takmičar ili šampion. Dovoljno je da neko pronađe aktivnost koja će mu popraviti zdravlje, disciplinu i kvalitet života.

Kako sebe nateraš da treniraš onda kada ti se ne trenira?

— Ne verujem više u motivaciju. Motivacija je laž u smislu da je to samo emocija, a svaka emocija je nestabilna. Možeš da poslušaš pesmu, pogledaš inspirativni video ili se setiš nečega što će te trenutno pokrenuti. Možda ćeš izgurati jedan trening ili nekoliko dana, ali sve je to kratkog daha. U najboljem slučaju traje nedelju ili dve.

Zbog toga ne treba da se oslanjamo na motivaciju, već na disciplinu, naviku i odluku koju smo doneli. Trening ne sme da zavisi samo od toga kako se tog dana osećamo.

Da li održavate individualne ili grupne treninge?

— Radimo i individualne i vođene grupne treninge. Kik-boks i boks uglavnom radimo na fokuserima i džakovima. Džudo ne radim sa svakim, jer zahteva mnogo energije, blizak kontakt i određenu fizičku pripremljenost, pa procenjujem kome takav rad odgovara.

Ljudi često dolaze u salu da se rasterete od svakodnevnog stresa. Trener na neki način postane i terapeut. Razgovaramo, treniramo i prolazimo zajedno kroz različite životne faze. Pažljivo biram ljude sa kojima radim jer mi je važno da postoji obostrano poverenje. Vremenom smo postali kao jedna porodica.

Kako zainteresovani mogu da vas pronađu i kontaktiraju?

— Mogu da me pronađu na mom Instagram profilu @ugrin, kao i na stranici našeg tima @ugrin.combat.team. Marko takođe ima svoj profil, a putem stranice kluba mogu dobiti sve informacije o vrstama treninga i terminima.

Koju bi poruku za kraj uputio gledaocima, posebno roditeljima?

— Ljudi treba više da se okrenu sportu i odvoje vreme za sebe. To je mali deo dana, a može mnogo da poboljša svakodnevicu, zdravlje i celokupan život.

Roditeljima bih poručio da uključe decu u sport i usmere ih na pravi put. Moj prvi izbor je džudo, ali preporučujem i kik-boks, boks, rvanje i brazilsku džiju-džicu. To je pet borilačkih sportova koji mogu mnogo da doprinesu razvoju deteta.

Najvažnije je da dete pronađe kvalitetnog trenera i zdravo okruženje u kojem će naučiti disciplinu, poštovanje, kontrolu i istrajnost. Rezultati i medalje dolaze kasnije, ali osobine koje izgradi kroz sport ostaju mu za ceo život.

BONUS VIDEO

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.