EKSKLUZIVNO! „MESEC DANA RANIJE ZAPISALA SAM DA ĆU OSVOJITI ZLATO“: Sonja Vukšić od harmonike do evropskog trona u boksu i kik-boksu! (VIDEO)

Jedan slučajan susret u muzičkoj školi odveo je Sonju Vukšić od harmonike do borilačke sale, a zatim i do evropskog trona u dva sporta. Sa nepunih 18 godina, šampionka Evrope u boksu i kik-boksu iza sebe ima više od 80 mečeva, ali i jasno postavljen cilj - seniorsku scenu i Olimpijske igre.

U podkastu „Džaka & Milana u Oktagonu“ govorila je o odrastanju u klubu „Bečej“, teškim sparinzima sa znatno krupnijim muškarcima i veri koja joj pomaže da ostane mirna pred najvažnije borbe. Otkrila je i da je još tokom priprema zapisala da će osvojiti evropsko zlato, kao i zbog čega je upravo u boksu pronašla više prostora za razmišljanje, kreativnost i sopstveni izraz.

Kako je počela tvoja priča sa borilačkim sportom?

— Sve je počelo u muzičkoj školi, gde sam upoznala svog trenera. Upisala sam harmoniku, a on je došao da je popravi i sticajem okolnosti započeli smo razgovor. Na papiriću sam dobila termine treninga, došla kući i ubrzo krenula.

PROČITAJTE JOŠ: Kristina Kuluhova najbolja bokserka na EP! Našoj sportiskinji uručeno prestižno priznanje!

Plivanje sam trenirala od treće godine, a kada sam sa sedam godina upisala muzičku školu, počela sam i kik-boks. Kada sam ušla u salu, tu sam i ostala.

Šta si doživela na prvom treningu zbog čega si odmah znala da je to sport za tebe?

— Veliki uzor bila mi je Milena Švonja iz mog kluba. Ona je tada bila juniorska prvakinja sveta i Evrope u kik-boksu i za mene je bila prava ikona.

Privukla me je i porodična atmosfera u Kik-boks klubu „Bečej“. To mi je mnogo značilo, posebno zato što sam bila dete. Osetila sam da pripadam toj sredini i zato sam i danas u istom klubu.

Kako su roditelji reagovali kada si poželela da treniraš još jedan sport?

— Mama nije volela to što sam menjala i dodavala sportove, ali me je ipak podržala. Pustila me je da istovremeno idem i na plivanje i na kik-boks.

Kada su roditelji videli da mi borilački sport zaista ide i da nisam odustala posle kratkog vremena, potpuno su me pustili da nastavim i podržali me. Tata je od samog početka bio za to.

Danas si uspešna i u kik-boksu i u boksu. Šta za tebe predstavlja borenje?

— Borenje je za mene odraz karaktera i pokazuje koliko srčanosti imamo. U boksu sam pronašla neku posebnu vrstu kreacije. Dok boksujem, imam mnogo ideja, mogu da koristim maštu i razmišljam.

Boks mi je zaista plemenita veština. U odnosu na kik-boks, u njemu nekako imam više prostora da radim i razmišljam. Zbog toga sam se u poslednje vreme malo više pronašla u boksu nego u kik-boksu.

To ne znači da kik-boks manje volim. U njemu imam mnogo više iskustva i on je sport u kojem sam odrasla, ali mi je boks otvorio drugačiji prostor za izražavanje.

Sportissimo

Koliko mečeva si do sada imala?

— U kik-boksu imam oko 80 mečeva, dok sam u boksu imala 12 ili 13. Nemam još mnogo bokserskih borbi i upravo mi to iskustvo nedostaje.

U kik-boksu sam prošla mnogo različitih situacija, dok u boksu još učim kako da reagujem u određenim trenucima. Trening je važan, ali neke stvari možeš da naučiš samo kroz mečeve.

Šta ti je sport dao, a šta ti je oduzeo?

— Dao mi je samopouzdanje i mnogo je uticao na razvoj mog karaktera. Kroz sport sam naučila da budem uporna, disciplinovana i da ostanem smirena kada je teško.

Ako mi je nešto oduzeo, onda su to porodična okupljanja i vreme sa prijateljima. Zbog treninga, priprema i putovanja često nisam tu i to mi nedostaje.

Ipak, znam zbog čega to radim. Kada imaš velike ciljeve, moraš da prihvatiš da ne možeš uvek da budeš prisutan svuda.

Da li voliš da sparinguješ sa muškarcima?

— Volim. Gotovo sve sparinge radila sam sa muškarcima, često sa momcima od 75, 80, pa čak i 90 kilograma.

Jednom mi se na sparingu prvi put dogodilo da mi bude potpuno crno pred očima, kao da su me ugasili. Sparingovala sam sa starijim i težim momkom iz kluba koji je profesionalni bokser.

PROČITAJTE JOŠ: Sve je spremno za spektakl! Tenzija među bokserima na merenju pred Balkan Boxing 12 (VIDEO)

Ima muškaraca koji znaju kako treba da rade sa devojkom i paze, ali ima i onih koji ne paze. Nekada se jednostavno dogodi jak udarac, ali postoje i oni kod kojih vidiš da namerno žele da udare snažnije.

Da li se dogodilo da je neko pokušao da ti dokaže nešto samo zato što si devojka?

— Jeste. Jedan momak iz kluba pokušavao je da me „ugasi“ udarcima u telo. Rekla sam mu: „Hajde, dođi“, i onda sam i ja krenula ozbiljnije sa njim. Otvorila se borba, ali nije uspeo da me ugasi.

Zaista mi nije jasno zbog čega neko ima potrebu da na sparingu radi tako. Sparing služi da oboje napredujemo, a ne da neko pokušava da povredi svog partnera ili dokaže da je jači.

Sa druge strane, takva iskustva su me naučila da ostanem čvrsta i da se ne povučem kada neko pojača tempo.

Koliko su ti važni fer-plej i sportsko ponašanje?

— Veoma su mi važni. Uvek se trudim da budem fer-plej borac. Nikada ne bih namerno udarila nekoga kada padne niti uradila nešto što nije sportski.

Sportissimo

Protiv Engleskinje sam imala baš prljav meč. U klinču bi mi zabila rame u stomak, saplitala me i gurala. U jednoj situaciji sam napravila izlaz u stranu, ona me je gurnula na pod, a ja sam pala preko nje. Sudija je tada meni dao javnu opomenu, iako nisam uradila ništa.

Imala sam utisak da su sudije bile priklonjene njoj. Ona mene saplete, a sudija mene opomene da ne padam. I pored svega toga, trudila sam se da ostanem smirena i ne odgovorim na isti način.

Kako uspevaš da ostaneš smirena kada osećaš da su protivnica ili sudije nepravedni?

— Naučila sam da moram da ostanem smirena. Ako počnem da razmišljam o sudijama, publici ili nepravdi, gubim fokus sa onoga što treba da uradim u ringu.

Naravno da nije lako kada vidiš da protivnica radi prljavo, a ti dobiješ opomenu. Međutim, ne mogu tokom meča da promenim odluku sudije. Mogu samo da nastavim da radim i pokažem da sam bolja.

Takve borbe te mnogo nauče o kontroli emocija. Nije dovoljno samo da znaš da udaraš. Moraš da ostaneš priseban i kada se stvari ne odvijaju onako kako si očekivao.

Dešava li ti se da se umoriš u ringu, ali pokušavaš da to sakriješ?

— Dešava se. Na Evropskom prvenstvu mi se baš dogodilo da se umorim, a još mi nedostaje iskustva da u tim trenucima bolje reagujem.

PROČITAJTE JOŠ: Srbija ima prvaka sveta: Apsolutna dominacija u sportu za koji skoro niko ne zna da postoji

Moram da naučim kada da gurnem protivnicu, kada da se krećem, kako da se sklonim i kupim malo vremena. Moram da vežbam taj „poker face“, da protivnica ne vidi koliko sam umorna.

Iskusni borci umeju da sakriju slab trenutak. Možda su umorni, ali to ne pokazuju ni izrazom lica ni govorom tela. To dolazi sa brojem mečeva, a meni upravo boksersko iskustvo još nedostaje.

Kako izgledaju tvoje mentalne pripreme pred meč?

— Vernik sam, čitam molitve i to mi mnogo pomaže. Još tokom priprema na Zlatiboru zapisala sam da ću osvojiti zlato na Evropskom prvenstvu. Bilo je to mesec dana pre takmičenja.

Pred finale sam čitala Psaltir i molitvu Svetom Serafimu Sarovskom. Dok sam čitala, sva sam se naježila. U pozadini je išla neka pesma, ne sećam se koja, ali bila sam potpuno fokusirana.

Pročitala sam molitvu, zatvorila knjigu i bila spremna da izađem na meč. Vera mi daje mir i pomaže mi da misli usmerim na ono što treba da uradim.

Da li si zaista verovala da ćeš osvojiti zlato kada si to zapisala?

— Jesam. Nisam to zapisala tek tako. Imala sam cilj i verovala sam u njega tokom čitavih priprema.

Sportissimo

Naravno, samo zapisivanje nije dovoljno. Iza toga su bili treninzi, odricanje i svi teški dani. Međutim, meni je ta rečenica pomogla da svakog dana znam zbog čega treniram.

Kada sam stigla do finala, setila sam se da sam još mesec dana ranije napisala da ću osvojiti zlato. To mi je dalo dodatnu sigurnost.

Da li skidaš kilograme pred mečeve?

— Ne skidam. Nastupam u kategoriji do 75 kilograma, a imam oko 73. Moj trener mi ne dozvoljava da sada skidam kilograme jer smatra da je prerano da na to trošim energiju.

Verujem mu jer je veliki stručnjak i zahvalna sam mu na svemu. Posebno mi pomaže kada su u pitanju mentalna priprema i razgovori pred meč.

Važno mi je što pored sebe imam nekoga ko ne razmišlja samo o sledećoj borbi, već i o mom dugoročnom razvoju.

Uskoro prelaziš u seniorsku konkurenciju. Šta te očekuje?

— Kao omladinka mogu da nastupim na seniorskom državnom prvenstvu jer punim 18 godina. Selektor mi je rekao da izađem na državno, pa ćemo videti kako ću tamo proći.

U seniorskoj konkurenciji su već prisutne mnogo iskusnije bokserke i svesna sam da će to biti veliki korak. Ipak, želim da se oprobam protiv njih i vidim na kojem sam nivou.

Prvi kvalifikacioni turnir koji nas očekuje jeste Evropsko prvenstvo u Kazahstanu. Moj veliki san su Olimpijske igre, ali znam da do toga vodi dug i težak put.

PROČITAJTE JOŠ: Sportissimo delio poklone na Sajmu sporta: Brojni ljudi uživali sa nama na Adi Ciganliji, dođite i vi (VIDEO)

Da li si svojim rezultatima inspirisala neku drugaricu da počne da trenira?

— Jesam. Jedna drugarica je želela da proba, pozvala sam je da dođe i sada trenira sa nama.

Mnogo mi je drago kada vidim da sam nekoga podstakla da počne da se bavi sportom. Volela bih da budem dobar uzor i da mlađe devojke kroz mene vide da mogu da budu uspešne, jake i posvećene.

Rezultati jesu važni, ali mi mnogo znači i kada neko zbog mene uđe u salu i odluči da proba.

Ko ti pruža najveću podršku?

— Podršku imam od cele porodice, prijatelja i trenera. Moj brat mi je najveća podrška, iako se ne bavi sportom.

Prati sve borbe i svaki događaj. Mnogo mi znači što ga zanima ono što radim i što je uz mene bez obzira na rezultat.

Želim da se zahvalim treneru, porodici i prijateljima, jer bez njihove podrške ništa od ovoga ne bi bilo isto.

Ko je Sonja kada skine rukavice i izađe iz sale?

— Sasvim obična devojka. Volim da se družim, čitam i odem u kafić. Volim da idem na trke sa bratom i da provodim vreme sa porodicom.

Sportissimo

Sport zauzima veliki deo mog života, ali nisam samo bokserka ili kik-bokserka. Važno mi je da sačuvam vreme za ljude koje volim i stvari koje me zanimaju van sale.

Planiraš li da upišeš fakultet ili želiš potpuno da se posvetiš sportu?

— Želim da studiram. U osnovnoj i srednjoj školi mnogo sam volela srpski jezik i književnost, pa bih volela da upišem književnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.

Mnogo volim da čitam i generalno sam veoma svestrana. Kao mala išla sam na glumu, svirala sam harmoniku i uvek su me zanimale različite stvari.

Ne želim da se odreknem obrazovanja zbog sporta. Verujem da mogu da pronađem način da razvijam obe strane svog života.

Postoje li bokserke koje posebno voliš da gledaš?

— Trenutno nemam samo jednu omiljenu bokserku, ali veoma volim da gledam Kejti Tejlor i Amandu Serano.

Njihovi međusobni mečevi su odlični i uvek mi je zanimljivo da ih gledam. Od vrhunskih bokserki može mnogo da se nauči, posebno kada vidiš kako reaguju u teškim trenucima i koliko su spremne da daju u ringu.

Šta te sledeće očekuje?

— U septembru nas očekuje Svetsko prvenstvo u kik-boksu u Italiji, a zatim i Svetsko prvenstvo u boksu u Budvi.

Preda mnom je mnogo obaveza i velikih izazova, ali tome se radujem. Želim da nastavim da učim, skupljam iskustvo i napredujem u oba sporta.

Olimpijske igre ostaju moj najveći san. Znam da sam još mlada i da me čeka mnogo rada, ali verujem da mogu da stignem do tog cilja.

BONUS VIDEO

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.