NE BOJIM SE DA SE BORIM BILO GDE“: Veljko Mićović o meču u Splitu, velikom porazu i revanšu koji priželjkuje!(VIDEO)

Veljko Mićović ima samo 24 godine, a već je osvojio amaterske i profesionalne titule u ful kontaktu do 81 kilograma, postao šampion Evrope i vicešampion sveta. U podkastu „Džaka & Milana u Oktagonu“ govorio je o počecima u kikboks klubu Pobednik, odnosu sa trenerom Markom Simićemi pobedi u finalu Evropskog prvenstva 2024. godine, kada je protivnika nokautirao desnim krošeom. Otkrio je kako je došlo do meča sa Stojčićem, šta je naučio iz poraza u Splitu i zašto veruje da zaslužuje revanš. Pred njim je novi veliki izazov: Evropsko prvenstvo u Severnoj Makedoniji, na kojem će braniti titulu iz 2024. godine.

Počeo si da treniraš još kao dečak, ali si ubrzo shvatio da želiš da se takmičiš. Šta te je najviše privuklo kik-boksu?

- Otac je mene i brata poslao na treninge da naučimo nešto. Pre toga sam kratko trenirao kik-boks, ali mene je taj sport brzo privukao i želeo sam da se takmičim. Mama je na Fejsbuku videla reklamu za klub i odvela me kod Sime. Rekla mu je da treniram već četiri godine, a on joj je iskreno odgovorio da nemam pojma i da ćemo krenuti od početka. Odmah sam počeo da ispravljam greške. U Pobedniku sam od svoje četrnaeste godine i sada, deset godina kasnije, sve svoje titule sam osvojio uz Simu i druge trenere. Imamo poseban odnos i ne nameravam da stanem.

Koliko ti je značila ta iskrenost trenera na samom početku?

- Mnogo mi je značila. Sima mi je odmah rekao kako stoje stvari i nije mi govorio ono što sam želeo da čujem. Krenuli smo od osnova, a ja sam bio spreman da učim. U klubu sam odrastao i treneri su me usmeravali i van sporta. Kada počneš da treniraš tako mlad, važno je da oko sebe imaš ljude koji ti pomažu da izgradiš disciplinu i dobar odnos prema obavezama.

Od svih uspeha, koju pobedu najradije pamtiš?

- Najdraža mi je pobeda u finalu Evropskog prvenstva 2024. godine u Atini. To mi je bilo prvo veliko takmičenje. U finalu sam se borio protiv Britanca koji je prethodno pobedio nekoliko veoma dobrih boraca. Iskreno, zbog toga sam imao tremu i nisam bio siguran šta da očekujem. Ja sam do finala pobedio Bosanca i Poljaka, ali nisam imao potpuno poverenje u sebe. Kada je meč počeo, opustio sam se i prestao da razmišljam o tome. U drugoj rundi sam ga nokautirao desnim krošeom.

Kako je izgledala ta završnica?

- Krenuo je desnom nogom prema mom telu, a ja sam instinktivno ušao u taj napad i vezao dva krošea. Pogodio sam desnim, krenuo levim i promašio. Kada sam pogledao ispred sebe, video sam da ga više nema. To je bio poseban trenutak i pobeda koju ću dugo pamtiti.

Kažeš da ti ful kontakt posebno odgovara. Šta ti se najviše dopada u toj disciplini?

- Leži mi boks i volim da idem napred. U ful kontaktu mogu više da se usredsredim na boks i udarce nogama iznad pojasa, bez lou kikova i kolena. U K-1 ima više oružja i moraš da napraviš bolji balans između boksa i udaraca nogama. Svaka disciplina ima svoje zahteve, pa je važno da se prilagodiš pravilima.

Profesionalni meč sa Stojčićem održan je u Splitu, pred njegovom publikom. Kako je došlo do tog duela?

- Organizatori su mi ponudili meč, prvo za jun, ali je protivnik otkazao i borba je odložena. Posle su mi rekli da postoji mogućnost da se borim sa Stojčićem, ali se sve malo odužilo. Javio sam im se da pitam šta se dešava, a onda sam ga pecnuo preko storija: „Ajde, šampione, moj odgovor si čekao dva minuta, a tebe nema dve nedelje.“ Video je stori i odmah prihvatio meč. Znao sam da bih time mogao da pokrenem stvari. Split je njegov grad, a on je ozbiljan šampion i dobar borac. Znao sam da me čeka veliki izazov.

U meču si ga bacio u nokdaun, ali si na kraju izgubio prekidom. Šta ti je prolazilo kroz glavu posle borbe?

- U drugoj rundi sam ga bacio u nokdaun, a izgubio sam prekidom nakon kolena u glavu. Posle sam razmišljao da sam možda morao da nastavim napad i pokušam da završim meč dok je bio uzdrman. Nisam trebalo da mu dozvolim da se oporavi. Ali u ringu moraš brzo da odlučuješ, a posle meča sve možeš da analiziraš mirnije.

Da li ti je bilo teško da se boriš u njegovom gradu?

Stevan Andrejić

- Nije. Nije mi problem da se borim u Splitu, Zagrebu ili bilo gde. Borio sam se i u Čečeniji. Ne opterećujem se time ko je u publici niti me plaši pritisak. Zahvalan sam i na tom porazu jer sam počeo više da analiziram sebe i da razmišljam o tome šta mogu da popravim.

Očekuješ li revanš?

- Voleo bih da do revanša dođe 2027. godine. Smatram da sam bolji borac od njega i verujem da mogu da ga pobedim. Golden Fight Arena je odlična organizacija i sviđa mi se kako rade, posebno marketing i način na koji predstavljaju borce. Čuo sam da planiraju da dođu u Beograd 2027. godine i nadam se da bi tada moglo da se dogodi.

Snimak nokdauna brzo je privukao pažnju. Kako si reagovao kada si ga ponovo pogledao?

- Snimak je stvarno brutalan. Kada sam ga pogledao, bilo mi je krivo što tada nisam završio posao. Ali hoću da revanš zaslužim dobrim nastupima i da pokažem da mogu da napredujem. Voleo bih da nastavim da se borim i u K-1. Ukupno imam više od 80 amaterskih i profesionalnih mečeva, a ovaj sa Stojčićem bio mi je 12. profesionalni. Moj profesionalni skor je 8–4.

Čime voliš da se baviš kada nisi u sali?

- Volim da igram šah sa drugarima. Imamo malu ligu, vodimo tabelu i beležimo međusobne rezultate. Ozbiljno smo to shvatili, mada se i zezamo. Volim i da čitam, najviše istoriju i trilere. Mislim da je dobro da čovek upošljava mozak na više strana, a ne samo kroz sport. Voleo bih i da upišem školu za trenere, da naučim kako da prenosim znanje i možda jednog dana stvorim nekog šampiona.

Šta te očekuje u nastavku godine?

- U novembru me čeka Evropsko prvenstvo u Severnoj Makedoniji, gde branim titulu osvojenu 2024. godine. To takmičenje mi je veoma važno. Želim dobro da se pripremim, da odbranim titulu i nastavim da napredujem.

BONUS VIDEO

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.