Miloš Cvjetićanin za Sportissimo: Voleo bih da ostavim trag na ljude, da shvate da je život jedna prelepa stvar (VIDEO)

Najbolji srpski kikbokser Miloš Cvjetićanin se na Glory Collision 10 bori, 12. decembra bori protiv Donovana Vizea. Tom prilikom smo posetili našeg sjajnog borca koji je pričao o svemu, ali počeli smo o pripremama za naredni obačun. Miloš  se ponovo vraća u polutešku kategoriju, a ističe da to ne predstavlja problem za njega.

- Mi uvek raširanih ruku prihvatamo svaki izazov. Ovaj put je poluteške, plan je da imamo pojaseve u obe kategorije. Sada je plan da se fokusiramo na polutešku, pa kada uzmemo pojas, da se napadnemo pojas i u teškoj kategoriji - rekao je Miloš Cvjetićanin za Sportissimo.

Otkrio je da li gleda mečeve svojih protivnika.

- To je individualna stavar. Ja gledam svog protivnika. Zoki je baš, hajde kažemo, skroz, skroz, skroz poslednje vreme fokusiran na pratnju našeg protivnika, što je zaslužno i za naše taktike i za sve. Tako da se mi timski dobro upakujemo. Svako je zadužen za nešto, ali pokrivamo ceo teren - kaže Miloš.

Osvrnuo se i na glavnu borbu večeri gde će Hrvat Antonio Plazibat odmeriti snagu sa aktuelnim šampionom teške kategorije Morijem Kromom koji je u prošlom meču upravo savladao njega. 

- Pa, naravno, kako da nema šansu? Što Zoki stalno govori, u našem sportu je uvijek 50-50. Zavisi šta ko pruži - ko da bolje udarce, ko se bolje snađe, taj će biti pobednik. Ali nikad ne znate, na kraju dana, uvek može biti pratilac jednije i drugije - jasan je on.

Sportissimo

Uporedio je zatim sebe i Plazibata.

- Da, ratnici smo. Obojica volimo da ulazimo u taj fajt, u neku blisku distancu i da mašemo s tim krošejima. On je izuzetno dobar momak. Baš ovim putem bih ga pozdravio i da kažem da navijam za njega. Zato što je naš čovek i zato što smo dobri. Mogu da kažem da sarađujemo i treniramo zajedno malo, i baš smo postali bliski - kaže Novosađanin.

Mnogo fanova sa Balkana bi volelo da vidi meč između Cvjetićanina i Plazibata. Miloš ističe da je sparingovao više puta sa Antonijom, ali da je meč nešto sasvim drugo.

- Sparing je samo pokušaj da se približimo da bude što približnije meču. Nikada ne možeš kompletno da iskopire i da ostaviš taj osjećaj kada ste zapravo u ringu, u mečju. Jer to je stvarno jedan nestvarno prelep osjećaj i pun nekog svega, i bukvalno neverovatno. Mislim, zato ovo svi i radimo. S jedne strane to je  sportski momenat gde prosto takve stvari moraju da se sklone sa strane. Sa druge strane kažu da je to posao, što je, na kraju krajeva, istina. Mi ćemo uvek biti drugari i komuniciraćemo ovako i onako, ali u ringu se rešavaju stvari koje se dešavaju u ringu. - rekao je Cvjetićanin.

Sportissimo

Zatim se osvrnuo na svoj poraz od Morija Krome. Istakao je da je mnogo naučio iz tog meča.

- Pa, vidite, ja sam od pre mnogo godina doneo odluku da budem borac. Gledajući svoje roditelje, koji su se borili ceo život - ne u sportu, nego prosto kroz život - i naravno sestre to je stvar gde se prepoznaje ko je zapravo borac i zašto je tu. Povratak u meč posle poraza je još intenzivniji, bolji, još ste više motivisaniji i želite pobedu. Što bih ja rekao, kada sam izgubio, istog momenta sam dobio sva pitanja i sve odgovore. Gde sam pravio greške, šta, koliko, sve moguće kumulativno što se desilo u prethodnom periodu tog meča. Kada se to desilo, bukvalno sam dobio sve odgovore, što je jako dobro. Naravno, dobio sam najbolju moguću pouku, a to je da nastavimo dalje, da idemo ka vrhu, da budemo najbolji - nema dilemu Miloš.

Pomenuo je i svog trenera Zorana Bačulova.

- On je pokretač svi konaca od gore. Čovek koji sve ono što mi nekada, hajde da kažem, ne možemo ili trpimo, on bez bilo kakvog pitanja preuzima na sebe, samo da mi budemo dobro. Što i jeste, kada pogledam, njegov stav prema nama je i ishod svih naših pobeda i naših postavljanja ne samo u ringu, već i van ringa - jasan je naš kikbokser.

Sportissimo

Detaljnije zatim govorio o njihovom odnosu.

-  Pa ja to vidim 24 časa dnevno. Mislim, to su prosto neke stvari, Zoki i ja imamo komunikaciju bez prestanka bukvalno ceo dan, i kada nisam tu i kada sam tu. Ovde sam dva puta dnevno na treningu, ali mi ceo dan pričamo i svi međusobno, tako da smo baš uvezeni. To je neki, što bi moderni svet rekao, lajfstajl. Ali opet, to je život koji smo mi birali. Kao i u životu, postoje padovi i usponi, ali on je uvijek tu da koriguje sve. Kroz ove godine i naše poznanstvo mi je dao to nešto da mogu slepo da mu verujem. Bukvalno na njegovu komandu ja ujedam. Tako da, on je tu glavni - kaže Cvjetičanin.

Nikada se nije libio da pričao o "demonima" koji su ga proganjali tokom karijere.

- Na kraju krajeva, svi ih imamo. Samo je poenta koliko mi u stvari želimo da ih odbijamo, da nas oni ne mešaju u naše životne puteve. Uvek moraju biti tu na kraju krajeva. Samo opet kažem, bitno je koliko ih odbijamo i koliko se držimo čvrsto našeg plana i onog cilja, ili puta do cilja, što je mnogo bitnije od samog cilja. Ja pokušavam nekome da se obratim javno, iskreno i da pričam skroz otvoreno. Kada izgovorim neke ružne stvari, pokušam da ih upakujem tako da ne moraju svi da padnu skroz na najniže dno da bi shvatili da se  uzdignu. Ja sam tim putem išao, ali prosto danas ne bih bio ja da toga nije bilo. To ne znači da ljudi moraju da idu kroz propast da bi uspeli, već da se fokusiraju na pozitivne stvari. Za negativne stvari nikad nije kasno, one će uvek doći na kraju krajeva - rekao je on.

Sportissimo

Zbog poročnog načina života bio je suspendovan iz sporta na dve godine.

-  Ja sam od tada mislio da sam već sve uradio što se tiče kikboksa, a u stvari to je bilo bukvalno ništa za sve ovo što se sada dešava. Perspektiva čoveka od 20 godina i sada, u ovom momentu sa 33 godine, koliko već imam. Eto, od tada nisam odustajao od sporta, ali počeo sam da radim zato što sam morao da zaradim neki dinar, i to kao trener u jednoj teretani u kojoj sam radio sedam godina. Sada odnedavno već ne radim neko vreme, da bih se fokusirao samo na sport. Zoki mi je prvi dan kada se desila ta moja greška pisao: "Ne brini, nebo je granica, idemo napred, činemo čudo." U najmračnijim momentima je verovao u mene. To je za mene bilo prosto neverovatno. Kako da ne veruješ slepo čoveku koji je bukvalno jedno zlato koje se desilo meni i nama ostalima u životu - kaže Cvjetićanin.

Bio je to dug period za njega.

- Može se reći da da, ali nekako i ne, zato što mislim da je tada bila korona, pa je sve nekako stalo, tako da se dobro poklopilo. Samo da objasnim ljudima koji se pitaju zašto sam bio suspendovan. Zato što sam u mladosti prosto živeo neki život sa žurkama, gde su se provlačili alkohol i druge stvari koje nisu za pohvalu. Znam da sam ovo ponavljao milion puta, ali prosto da znaju ljudi koja je cena tih loših stvari, odnosno bukvalno ponor. Zato preporučujem svima da to niko nikada ne rade u životu, već da se fokusiraju na normalne stvari kao što su sport, ljubav, razvoj svoje ličnosti i tako dalje. Ali eto, prošla suspenzija i nastavili smo pun gas - rekao je Miloš.

Sportissimo

Nije moglo da prođe bez razgovora o društvenim mrežama.

- Pa vidite, pokušavam da budem nešto kako aktivan, da izbacim šta ljudi vole, kako... sad u posljednje vreme sam malo smanjio pošto sam izgubio, pa sam malo prestao da budem aktivan na društvenim mrežama. Ali opet hoću, zato što vidim da ljudi vole i da prate, to im bude jako drago - rekao je on.

Odgovorio je zatim na pitanje po čemu bi voleo da ga ljudi pamte.

- Pa ovo je zanimljivo pitanje, nisam o tome razmišljao, ali možda po tome da ostavim neki trag kao osoba, ali ne iz nekih sebičnih razloga, nego da sam napravio neki talas koji je jako lepo uticao na ljude - što se tiče emotivnog stanja, socijalnog života, intelekta, bilo čega. Voleo bih da ostavim takav trag na ljude da u ovom slučaju, kroz moj primer, počnu da veruju u sebe i da shvate da je život jedna prelepa stvar i jedan ogroman poklon koji ne smemo samo tako da ispustimo iz ruku - kaže Cvjetićanin.

Na kraju je rekao da nema dilemu da želi da ostanu u sportu i posle profesionalne karijere.

- Naravno, Bože moj. Sport je, pogotovo za nas profesionalce, deo našeg života. Volio bih da svi ljudi na svijetu budu okrenuti sportu, jer to je zdravlje i to je ono što nas čini boljim ljudima i srećnima. Naravno da ću ostati u sportu, nikad ne znate kakav život piše priču, ali to je neki plan - podvukao je Miloš Cvjetićanin.

BONUS VIDEO

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.