"NAJTEŽE JE BILO POSLE SMRTI OCA"! Džaka&Dea u Oktagonu - Aleksandar Konovalov: Sad igram fudbal, više nisam beton liga! (VIDEO)

Novi podkast Džaka i Dea u Oktagonu donosi vam sjajnog sagovornika. Naš današnji gost je Aleksandar Konovalov, srpski kik-bokser. 

– Kako bi opisao svoj stil borbe i koliko je na njega uticalo okruženje u kome si trenirao?

Uvek sam želeo borbu i često sam jurio nokaut. Vremenom sam kroz pripreme i sparinge počeo mnogo više da učim i razvijam svoj stil. U klubu sam imao priliku da treniram sa velikim šampionima, evropskim i svetskim prvacima, i gledao sam da od svakog „ukradem“ po nešto i stalno naučim nešto novo. Mnogo mi je pomoglo i to što dolazim iz bokserske porodice – otac je imao oko 300 mečeva, stric je VICE šampion Evrope sa više od 400–500 borbi, a i brat se bavio boksom i kik-boksom, tako da sam od malih nogu bio okružen tim sportom. 

 

– Koji je bio najteži trenutak u tvojoj karijeri?

Najteži trenutak u karijeri bio mi je kada je moj otac preminuo 2008. godine. Tada sam bio tinejdžer i to je za mene bio izuzetno težak period. Ipak, imao sam veliku podršku ljudi oko sebe – klub je stao uz mene, porodica takođe, a posebno moj stariji brat koji je tada preuzeo veliku ulogu u mom životu. Kasnije je tu bila i moja supruga, sa kojom sam od 2010. godine, tako da sam zahvaljujući svima njima uspeo da nastavim dalje.

– Šta je po tvom mišljenju najteže u borilačkom sportu?

Po meni je to disciplina oko kilaže. Neki borci nemaju problem s tim, ali generalno je skidanje kilograma jedna od najtežih stvari u našem sportu. Na velikim nivoima poput UFC-a ili Glory-ja borci često skidaju i po 20 kilograma za nekoliko dana, što je ogromno odricanje i veliki stres za organizam.

– Videli smo da tvoj sin ipak nije krenuo tvojim putem i da trenira drugi borilački sport. Nedavno je dobio i poseban poklon od jednog velikog šampiona. O čemu se radi?

Iskreno, voleo bih da se moj sin bavi boksom ili kik-boksom, ali je on odlučio da trenira drugi borilački sport – džudo, i ja to potpuno poštujem. Nedavno se desila i jedna lepa situacija: podelio sam na storiju kako je položio za narandžasti pojas, a to je video Nemanja Majdov i pitao me da li je to moje dete. Kada sam mu rekao da jeste, poslao mu je kimono i pojas na poklon, na čemu sam mu zaista zahvalan. Porodica je za mene suština života i sve što radim, radim zbog svoje dece i porodice, uz čiju podršku je sve mnogo lakše. 

– Čuli smo da se sada baviš i fudbalom. Možeš li nam reći više o tome i kako se osećaš u novom sportu?
Napravio sam pauzu u borilačkom sportu i nisam se borio od 2023. godine. Od malena sam sportista i život mi je vezan za nadmetanje i takmičenja. Brat i drugari su igrali fudbal, pa sam rešio da im se pridružim, i sada igram u malo većem rangu – više nije beton liga. Moram da priznam, fudbal nije fer plej igra kao borilački sportovi; često me umori, ali i pored toga volim da trčim i da budem deo igre. Ni ne osećam napor dok igram i uživam u svakom trenutku na terenu.

Više na ovu temu pročitajte OVDE.

BONUS VIDEO

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.