Ime Andrije Prlainovića zauzima posebno mesto u istoriji svetskog vaterpola. Trofeji, medalje i rekordi koje je ostavio iza sebe svedoče o karijeri kakvu ima mali broj sportista, ali put ka vrhu nije započeo slučajno niti preko noći. Jedna odluka, doneta još 2006. godine, ispostavila se kao prelomna - dolazak iz Herceg Novog u Partizan.
- Još malo pa će 15 godina od mog odlaska iz Partizana, a proveo sam pet sezona, samo tamo i u Marseju. Kad sam došao to je bio jako ozbiljan sistem, zategnut, sređen, pogotovo kad je taj stručni rad u pitanju. Tu je najveću ulogu za to imao pokojni Nenad Milović.
Posebno se osvrnuo na infrastrukturu i organizaciju kluba, koje su decenijama unazad činile Partizan jedinstvenim u svetu vaterpola.
- Partizan je, ono čega sam se naslušao kasnije od starijih kolega i trenera, 70-ih, 80-ih imao ubedljivo najbolje uslove. Taj bazen na Banjici, pa tragedija je što nije danas kako je bilo. Imao je najbolju infrastrukturu, u odnosu na sve druge klubove na svetu: dva otvorena i dva zatvorena bazena. Imao je ogroman kvantitet, broj dece koja treniraju vaterpolo...
Govoreći o sistemu rada, Prlainović je podsetio na temelje koji su postavljeni još u vreme stare Jugoslavije.
- Kad je u pitanju stručni rad, sa Vlahom Orlićem su krajem 60-ih postavljene stvari, sistemski. Dovodili su se treneri iz raznih krajeva velike Jugoslavije, pa su se dovodili i igrači iz raznih krajeva. Slično je kao u fudbalu: ti si iz Rijeke ili Splita, dobar si i kad te zove Partizan – to se ne odbija.
U tom vremenu, igranje za Partizan često je značilo i otvorena vrata reprezentacije.
- Već se 70-ih Mladost pojavila, kad te zovu Mladost i Partizan, ako to odbiješ, pitanje je da li ćeš dobiti priliku da budeš deo reprezentacije. To je bio sistem spojenih krvnih sudova.
Prisjećajući se 2006. godine, Prlainović je objasnio kako je Partizan okupio jezgro igrača koje će kasnije činiti šampionsku generaciju.
- Partizan je 2006. imao najveći uticaj u Srbiji, skupio je mene, Mandić je kasnije došao iz Kotora, a pre toga Novosađani Pijetovići, Rađen i Ćuk…
Odluka da iz Crne Gore pređe u Beograd, kako kaže, došla je prirodno.
- Bilo je lakše, sve iz Partizana sam poznavao. Bio mi je tu ujak, majka mi je iz Beograda i često sam dolazio i pre toga, sve je išlo brzo. Sve je lepo funkcionisalo.
Iz današnje perspektive, jasno je da taj potez nije bio samo promena kluba, već početak puta koji je Andriju Prlainovića doveo do statusa jedne od najvećih legendi svetskog vaterpola.
Zabranjeno je kopiranje, reprodukovanje, preuzimanje, prenošenje, objavljivanje i distribuiranje
bilo kog dela ili celog teksta, fotografija i videa bez prethodnog izričitog pismenog odobrenja
redakcije Sportissimo.rs
1
Imate mišljenje?
Ukoliko želite da ostavite komentar, kliknite na dugme.
Ostavi komentar