SPORTISSIMO INTERVJU - VASILIJE MARTINOVIĆ: Na grudima nosim svoj DEČAČKI SAN! Virus nas pokosio pred polufinale! (VIDEO)

Srbija je osvojila zlatnu medalju na Evropskom prvenstvu u vaterpolu, tako što je u finalu savladala Mađarsku sa 10:7, a definitivno jedan od momaka koje je šira srpska sportska javnost prvi put imala prilike zapravo da upozna je Vasilije Martinović.

Vaterpolista Novog Beograda je ponikao u TENT-u, posle je igrao za Crvenu zvezdu, a u kapici kluba sa 11. aprila, za koji sada i nastupa postao je najmlađi u istoriji sa 100 nastupa (sada ih već ima preko 200).

Upravo on je bio gost redakcije Sportissima, a u našu redakciju doneo je i medalju i pehar šampiona "starog kontinenta", a tom prilikom dao nam je veoma interesantan intervju. Pogledajte ga na priloženom linku, a možete ga i pročitati ispod:

Pretpostavljam da u ovom trenutku nema potrebe posebno najavljivati gosta kojeg upravo vidite u našem kadru, ali za one koji možda sinoć nisu gledali finale sa Mađarskom u Areni – sa nama je Vasilije Martinović, jedan od heroja naše nacije i zlatni "delfin". Hvala ti puno što si danas došao.

– Hvala vama na pozivu i na čestitkama. Odmah da naglasim, daleko sam još uvek od heroja, ali možda jednog dana budem nešto nalik tome. Još uvek se nisu slegli svi utisci nakon meča i verujem da će biti potrebno bar sedam do deset dana da se to sve slegne i da budemo svesni šta smo, u suštini, uradili.

Već ulazite u klupsku sezonu, nema mnogo vremena za slavlje?

– Već nastavljamo klupsku takmičarsku sezonu, tako da je pitanje koliko ćemo imati vremena da se sve to slegne. Tako je to u modernom dobu, nemaš vremena da sabiraš utiske. Tako je kod nas u poslu, tako je i kod vas.

Šta se trenutno dešava u tvojoj glavi, u tvojoj psihi?

– Ovo na grudima mi je ostvarenje dečačkog sna, zaista. Evo, medalja je tu ispred mene, na grudima. Da prvu medalju sa seniorskom reprezentacijom osvojim baš u svom gradu, pred svojom nacijom, pred tolikom publikom – to je nešto neopisivo. Ta atmosfera, taj osećaj tokom cele utakmice, ne samo finala već i tokom celog turnira, gde toliki broj ljudi dolazi da vas bodri iskreno, svim srcem – to je nešto što svaki sportista treba da doživi i o čemu sanja.

Nebojša Mandić

Da li si ikada, igde, doživeo ovakvu vaterpolo atmosferu i ovoliki broj navijača?

– Nikada. I mislim da neću, bar nigde u inostranstvu, niti na nekom narednom Evropskom, Svetskom prvenstvu ili Olimpijskim igrama. Slobodno mogu već sada da kažem da će mi ovo biti najdraža medalja u karijeri. Zbog same atmosfere, saigrača i svega kroz šta smo prošli tokom turnira – verujem da će tako ostati.

Ovog puta vas javnost i mediji nisu zaobišli, kao pred Olimpijske igre. Da li ste osećali pritisak?

– Na neki način jesmo, jer smo osećali odgovornost prema velikom broju ljudi koji dolazi da nas bodri. Morali smo da opravdamo njihova očekivanja. Igrali smo u Beogradu, ne znamo da li će se ovakva prilika ponoviti, pa smo dali sve u tom trenutku i na kraju je ispalo kako treba.

Koliko ti pritisak prija?

– Ili ti prija ili ti ne prija. Nama je, u suštini, prijao.

Delovalo je kao da je selektor nadmudrio kolege, posebno u polufinalu protiv Italije i finalu protiv Mađarske. Da li je forma tempirana na pravi način?

– Po ovom novom sistemu takmičenja forma se i ne može tempirati, jer je svaka utakmica bitna. Nismo imali lakih protivnika. Svaki bod nam je bio izuzetno važan. Nema više prostora da se čuva forma samo za završnicu. Ali taktika je bila odlično pripremljena, a presudni su bili želja, agresivnost, energija i srce na terenu, uz podršku publike.

Nebojša Mandić

Pomenimo duel sa Holandijom i dramu u petercima. Da li se tada pojavio crv sumnje?

– Bilo je jako teško. Taj poslednji pogodak je baš teško pao, zavladao je muk na bazenu. Srećom, VAR nas je izvukao. Ta utakmica nam je dala dodatnu snagu za duel sa Španijom, a upravo taj meč nam je dao dodatni vetar u leđa za ceo turnir.

Da li je duel sa Španijom bio prekretnica?

– Verujem da jeste. Bila je izuzetno teška utakmica, naročito posle Mandinog brutalitija. Svi smo dali nekoliko procenata više sebe da nadomestimo njegov izostanak i mislim da je to donelo rezultat.

Da li je tada proradio čuveni srpski inat?

– Sigurno da jeste. Probudi se nešto u tebi i kažeš – ovo je naše i ne damo.

Kako je izgledalo braniti se sa igračem manje, a pritom i napadati i davati golove?

– Haotično. Braniš se, pa napadaš, pa opet braniš. Izuzetno je naporno, ali to su momenti zbog kojih živiš. Golovi, energija cele Arene – to je ono što svaki sportista mora da doživi.

Pred prvenstvo si za rođendan poželeo medalju. Kako danas gledaš na to?

– Stvarno sam to želeo i na kraju mi se ispunilo. Zbog toga mi je posebno drago.

Koliko je bilo teško biti u vašoj koži tokom priprema?

– Pripreme su uvek zahtevne i naporne. Prošli smo Kragujevac, Rumuniju, Kranj, Trebinje… Bilo je teško, ali to je sastavni deo svega i na to smo navikli.

Nebojša Mandić

Koliko vam je značilo što su Jakšić i Mandić doneli odluku da ipak igraju, uprkos problemima sa zdravljem koje su imali?

– Mnogo. To su izuzetno važni i iskusni igrači i njihov doprinos nam je mnogo značio tokom celog turnira.

Selektor je pomenuo zdravstvene probleme u timu tokom takmičenja. Šta se dešavalo?

– Očigledno nas je zakačio neki virus, naročito pred polufinale, ali nije bilo opravdanja. Imali smo idealnu priliku, pune tribine i išli smo na sve ili ništa.

Može li ova generacija da donese radosti poput one zlatne?

– Može. Siguran sam da može.

Da li te sada prepoznaju i „saleću“ mlađi igrači?

– Da, pogotovo mlađa generacija iz mog i drugih klubova. Lep je to osećaj, ali smatram da još imam mnogo toga da uradim u karijeri. Ovo je tek početak.

Kakvi su planovi sa Novim Beogradom?

– Slede izazovi u Ligi šampiona protiv Jadrana, borba za plasman u četvrtfinale tog takmičenja, ali i nastavak Regionalne lige. Idemo korak po korak.

Ti si najmlađi igrač sa 100 utakmica u dresu Novog Beograda. Da li si znao za taj podatak?

– Nisam. Znao sam za ukupnu brojku, ali ne i za to. Drago mi je zbog toga.

Za kraj, poruka budućim generacijama – zašto bazen, a ne parket ili trava?

– Bazen, kao i svaki sport, uči radu, disciplini i zajedništvu. To je jedna vrsta porodice i nešto što se ne može opisati.

OVDE pročitajte sve o vaterpolo reprezentaciji Srbije.

BONUS VIDEO

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.