VIKTOR TROICKI I (NE)PRAVDA ZBOG DOPINGA – SLUČAJ KOJI JE PODELIO JAVNOST

Da bismo jasnije razumeli ovaj slučaj o kojem ću danas pisati moramo da poznajemo pravila koja su sportisti u obavezi da znaju. Pravila koja slede moraju da poznaju čak i moji studenti na Fakultetu za sport ukoliko imaju nameru da polože ispit.

Doping nije samo „pozitivan test“ – pravila koja sportisti moraju da znaju

Doping, prema Svetskom antidoping kodeksu, nije samo prisustvo zabranjene supstance u telesnom uzorku sportiste, već je definisan kao postojanje jedne ili više povreda antidoping pravila. Svetski antidoping Kodeks trenutno prepoznaje 11 povreda antidoping pravila:

- Prisustvo zabranjene supstance ili njenih metabolita ili markera u telesnom uzorku sportiste

- Korišćenje ili pokušaj korišćenja zabranjene supstance ili zabranjenog metoda od strane sportiste

- Izbegavanje, odbijanje ili propuštanje da se da uzorak od strane sportiste

- Povrede vezane za neispunjavanje obaveze dostupnosti za testiranje od strane sportiste – whereabouts propusti

- Ometanje ili pokušaj ometanja bilo kog dela doping kontrole od strane sportiste ili drugog lica

- Posedovanje zabranjene supstance ili zabranjenog metoda od strane sportiste ili pomoćnog osoblja sportiste

- Neovlašćena prodaja, transport, slanje, isporuka ili distribucija bilo koje zabranjene supstance ili metoda

- Davanje ili primena ili pokušaj davanja ili primene od strane sportiste ili drugog lica bilo kom sportisti na takmičenju, bilo koje zabranjene supstance ili zabranjenog metoda

ADAS

- Saučesništvo ili pokušaj saučesništva od strane sportiste ili drugog lica u povredi ili pokušaju povrede antidoping pravila ili u kršenju izrečene mere zbog povrede antidoping pravila

- Zabranjeno udruživanje od strane sportiste ili drugog lica sa osobom koja pomaže sportisti kojoj traje izrečena mera zbog povrede antidoping pravila ili je u krivičnom, prekršajnom ili drugom postupku kažnjena zbog dela koje predstavlja povredu antidoping pravila

- Postupanje sportiste ili drugog lica sa ciljem da se obeshrabi prijavljivanje dopinga nadležnima ili kazni zbog prijavljivanja dopinga nadležnima

Sportista može biti procesuiran za bilo koju od 11 povreda antidoping pravila dok njegovo prateće osoblje može biti procesuirano za povrede antidoping pravila od broja 5. do 11.

Viktor Troicki je procesuiran za povredu antidoping pravila koja podrazumeva izbegavanje, odbijanje ili propuštanje da se da uzorak.

April 2013: Meč u Monte Karlu i trenutak koji menja karijeru

Priča počinje u aprilu 2013. godine, tokom Masters turnira u Monte Karlu, kada se srpski teniser Viktor Troicki našao u problemu zbog povrede antidoping pravila. Naime, nakon odigranog meča, izabran je za doping kontrolu koja je u tom trenutku obuhvatala davanje uzorka urina i krvi. Doping kontrola je tražena i naložena od strane međunarodne teniske federacije odnosno ITF. Troicki je tom prilikom pristupio doping kontroli i davanju uzorka urina, ali je odbio da tog dana da uzorak krvi, navodeći da se oseća loše i da ima izražen strah od igle. Doping kontrolorka je u svom svedočenju potvrdila da je sportista izgledao loše. Sportista nije tražio pomoć niti pregled od zvaničnog doktora koji je tog dana bio prisutan na stadionu.

Greška doping kotrolorke koja je skupo koštala Troickog

Prema tvrdnjama sportiste, doping kontrolorka, prisutna i odgovorna za sprovođenje doping kontrole, usmeno mu je rekla da može odložiti davanje uzorka krvi za neki naredni put. Doping kontrolorka nije bila ovlašćena za davanje ovakve informacije, niti je to bilo u njenoj ingerenciji u tom trenutku. Imala je obavezu da sportistu informiše o tome da je neohodno da pristupi doping kontroli tog dana, u tom trenutku, bez izuzetka, jer će u suprotnom, sportista biti procesuiran za povredu antidoping pravila.

Davanjem ovakve informacije dovela je u zabludu sportistu da je moguće da uzorak krvi da sledećeg dana ili neki naredni put i da ode iz doping stanice bez da je pristupio doping kontroli krvi. Takođe je dovela u zabludu sportistu da će pismenim obraćanjem osobi u ITF zaduženoj za antidoping biti u mogućnosti da napusti doping stanicu i ne pristupi doping kontroli krvi. Sportista je napustio doping stanicu sa uverenjem da nije izvršio povredu antidoping pravila, jer mu je doping kontrolorka dala pogrešnu ili pogrešno protumačenu informaciju.

Prema važećem Kodeksu u tom trenutku kazna za ovu povredu antidoping pravila je bila 2 godine sa mogućnošću umanjena do 1 godine ukoliko sportista dokaže da nije bilo njegovog značajnog propusta ili nepažnje.

Od stroge kazne do ublažene presude u Lozani

Sve ove okolnosti su uzete u obzir prilikom izricanja kazne sportisti. Sportista je u prvom stepenu procesuiran od strane ITF i dobio kaznu od 18 meseci. Nakon prvostepene odluke sportista se žalio Sudu za sportsku arbitražu (CAS) u Lozani.

CAS je u odluci naveo da doping kontrolorka jasnije trebalo da informiše sportistu o njegovim obavezama i rizicima izazvanim njegovim odbijanjem da se podvrgne doping kontroli krvi, kao i da uprkos nesporazumu između sportiste i doping kontrolorke nije bilo naznaka da je sportista nameravao da izbegne doping kontrolu krvi. Arbitražno veće ovog suda je smanjilo kazna na 12 meseci što je u tom trenutku bio mandatorni minimum sa obrazloženjem da nije bilo značajnog propusta ili nepažnje sportiste u ovom slučaju.

Kazna koja menja karijeru i kada nema dopinga

Troicki je svoju kaznu odslužio i vratio se na teren u julu 2014. godine. Slučaj Viktora Troickog jedan je od najupečatljivijih primera primene antidoping pravila za povredu antidoping pravila koja nije prisustvo zabranjene supstance u telesnom uzorku sportiste.

Iako je tokom postupka utvrđeno da nije postojao značajni propust ili nepažnja kod sportiste, u konačnoj odluci CAS-a, strogo su primenjene odredbe Svetskog antidoping kodeksa.

Pad na ATP listi, finansijski gubici i narušen ugled

Posledice ovog slučaja za samog sportistu su bile velike: pad na ATP listi, finansijski gubici i narušen profesionalni ugled.

Zašto ovaj slučaj i dalje navodimo na edukacijama o dopingu

Mi i dan danas, posle toliko godina, kada držimo edukacije navodimo ovaj slučaj kao primer iz prakse, kako za sportiste tako i za doping kontrolore, jer ćemo jedino tako izbeći da neki naredni sportista i doping kontrolor naprave istu ili sličnu grešku.

U našem poslu borbe protiv dopinga u sportu edukacija je temelj svega. Edukacijom gradimo integritet u sportu, pokušavamo da sačuvamo zdravlje sportista i na neki način osiguramo njihovu budućnost. Doping kontrole mogu otkriti povredu antidoping pravila, ali jedino kvalitetna i kontinuirana edukacija može da je spreči.

Edukacija kao ključ u borbi protiv dopinga

Zato ulažemo u znanje i edukacije, zato i ovi tekstovi iz kojih, nadam se, svi zajedno naučimo nešto novo.

 

BONUS VIDEO

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.