11 VELIČANSTVENIH! Vladimir Jugović - Zvezdino dete sa druge planete! (VIDEO)

Rođen je u selu Milutovac nadomak Trstenika gde je i počeo da trči za "bubamarom", ali ga je primetio Zvezdin lovac na talente Tomislav Milićević koji je bio i najzalsužniji za njegovo preseljenje u prestonicu, što je bio i jedan od ključnih koraka koji su Crvenu zvezdu izdigli na pijedastal najbolje evropske fudbalske ekipe.

Vladimir Jugović je nakon omladinskog staža u crveno-belom dresu, prosleđen na Banjicu gde je sticao seniorsko iskustvo, a uoči istorijske sezone, tadašnji trener Ljupko Petrović je zahtevao od Dragana Džajića da mladog fudbalera vrati na Marakanu, jer je upravo u njemu, kao i u Siniši Mihajloviću video ključne karike u formiranju sastava koji će krajem maja 1991. godine stići do neponovljivog ostvarenja.

Kako i sam ističe, svoju najbolju utakmicu u crveno--belom dresu odigrao je ne u Bariju, već u Tokiju, gde je sa dva gola srušio čileanski Kolo-kolo u pohodu na titulu svetskog klupskog šampiona. Međutim, put do zvezda, za njega nije bio posut ružama:

- Malo ljudi zna da sam ja u Zvezdi bio od 1983. godne. Tada sam sa 13, 14 godina ustajao u četiri sata ujutru kako bih odigrao u subotu, ili nedelju utakmicu za mlađe kategorije Crvene zvezde i onda bi sledio povratak kući i škola već u ponedeljak.

Prelazak u seniorsku ekipu je bio samo nastavak buduće uspešne karijere:

- Ja sam u mlađim kategorijama Crvene zvezde osvojio sve što se moglo osvojiti, tako da mi je prelazak u prvi tim bio sasvim prirodan nastavak. Kasnije sam u prvom timu, za svega dve godine stigao do titule šampiona Evrope i sveta, ali sve je to bila samo posledica onoga što sam uložio i vratilo mi se. Sve je to rezultat rada i uloženog napora.

Bio je najmlađi u tadašnjoj Zvezdinoj generaciji. Zanimljivo je bilo čuti kako je izgledalo deliti svlačionicu sa velikim asovima Ju fudbala:

- Imao sam ja poštovanje prema svima, ali nisam ih gledao kao asove. U tom momentu su oni imali samo par sezona više od mene u prvom timu. Imao sam samopouzdanje. Znao sam ko sam i šta sam, a sam sebe smatrao delom kolektiva.

Foto: Starsport/Srđan Stevanović

Put do Barija i finala tadašnjeg Kupa evropskih šampiona, ipak nije bio tako lak:

- Prvi rival nam je bio Grashopers, ekipa koja je u tom momentu, manje, ili više predstavljala reprezentaciju Švajcarske. Jednostavno nisam osećao neki poseban pritisak. Bio sam skoncentriosan na svoju igru i šta mogu da pružim ekipi. Ono što jeste interesantno da je tadašnji direktor Fogel, sa kojim i danas ponekad popijem kafu, nakon utakmice u Cirihu, istakao da su ispali od budućek prvaka Evrope.

Nakon četiri gola u Cirihu, sve je bilo mnogo lakše i pored činjenice da su usledili veliki rivali Rendžers, Dinamo Drezden i minhenskog Bajerna, ali je Vladimir Jugović ipak želeo odmah da se osvrne na finalni meč protiv francuskog Olimpika:

- Zvezda je veliki klub, najveći u ovom delu Evrope, ali je i pored toga igrala dva velika finala. Šta je to što je razlikovalo te dve utakmice? U Bariju smo jednostavno preorali teren, odigrali dobru utakmicu i nakon penala pobedili. Uspeli smo i jednostavno život ide dalje. Meni je žao što naredne sezone, uslovno rečeno moja generacija nije uspela da stigne do novog finala. Izgubili smo tada u Sofiji od Sampdorije u uslovno rečeno polufinalu, a da smo tada pobedili, igrali bi barem još jedno finale i ko zna šta bi se svev dogodilo.

Kako je "Zvezdino dete sa druge planete" videlo celokupan pohod do Barija, ali i samu utakmicu protiv francuskog šampiona, ekipe koja je tada bila najplaćenija na Starom kontinentu, možete pogledati u priloženom videu, a svakako je zanimljivo čuti i kada je Vladimir Jugović prvi put pogledao kompletan snimak sa utakmice na stadionu "Sveti Nikola", ali i šta danas misli o Zvezdinom izdanju u Bariju, meču koji su mnogi okarakterisali kao "najružnije" finale elitnog evrospkog fudbalskog klupskog takmičenja.

BONUS VIDEO:

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.