Nije pružao atraktivne partije, ali bez njegovog učinka na terenu ništa ne bi bilo moguće.
Još jedan rođeni Crnogorac u šampionskom sastavu Crvene zvezde koji je na beogradsku Marakanu stigao zaobilaznim putem.
Refik Šabanadžović je rođen u Tuzima, gde je u ekipi Dečića započeo druženje s bubamarom, a s navršenih 18 godina preselio se na Grbavicu, gde je partijama u dresu Želje skrenuo pažnju čelnika Crvene zvezde, u koju stiže 1987, baš u periodu kada se formirao sastav koji će četiri godine kasnije dospeti do krova Evrope.
U crveno-belom dresu stigao je do dve šampionske titule i jednog trofeja namenjenog pobedniku nacionalnog kup takmičenja da bi nakon vanvremenskog uspeha u Bariju otišao u pečalbu, gde je trofejnu karijeru nastavio u redovima klubova iz grčke prestonice AEK i Olimpijakos, s kojima je osvojio osvojio ukupno šest trofeja.
Profesionalnu karijeru je okončao na tlu Sjedinjenih Američkih Država 1999. godine.
Popularnom Šabanu danas fudbal nije primarna stvar u životu, izuzev što prati sina koji je član atinskog AEK-a. Bavi se ugostiteljstvom, a u jednom od sarajevskih kafića prisetio se svojih početaka u crveno-belom dresu:
- U to vreme, doći u Zvezdu je bila velika stvar. Igrao sam u Želji četiri godine, igrali smo polufinale Kupa UEFA, a zatim sam napravio veliki iskorak jer je Zvezda bila najbolji klub sa najboljim igračima i trenerima i dolazak u Zvezdu je za mene bilo nešto što se može samo sanjati - istakao je Šabanadžović i dodao:
- Dragan Džajić i Vladimir Cvetković su stvorili jednu sjajnu generaciju. Doveli su najbolje igrače sa prostora Jugoslavije i formiran je tim koji je trebao u Evropi da napravi neki veliki rezultat.
Početak uspešne sezone nije bio na željenom nivou. Protiv Grashopersa je odigrano samo 1:1 u Beogradu:
- Nekako smo olako shvatili tu utakmicu. Svi su govorili da ćemo dobiti dva, tri razlike, a oni su gajili nemački stil fudbala. Imali su sjajnog trenera Hicfilda koji je kasnije radio u Bajernu, Dortmundu, bio šampion Evrope i upravo nam je ta utakmica bila najteža u celokupnom takmičenju. KAsnije smo ih u Cirihu pobedili 4:1 i prošli smo dalje.
Foto: Starsport/Srđan Stevanović
Švajcarci su doneli otrežnjenje:
- Nakon dvomeča sa Grashopersom u razgovoru sa trenerom Ljupkom Petroviće dogovorili smo se da protiv svakog rivala igramo maksimalno. Sve su to bili šampioni svojih država, tako da niti jedan meč nije smeo da se olako shvati.
Rendžers i Dinamo iz Derezdena su rutinski eliminisani i onda je došao dvomeč protiv velikog minhenskog Bajerna:
- Na žalost zbog istegnuća lože nisam igrao protiv Bajerna, a nisam ni putovao sa ekipom u Minhen. Odigrali smo izvanrednu utakmicu i pobedili 2:1. Uoči revanša nije bilo dileme da li ću biti spreman da zaigram. Svaki fudbaler živi za te utakmice koje se obično događaju samo jednom u karijeri.
Kako je Šabanadžović video dane uoči revanš meča sa Bavarcima, ali i sam meč, kao i kasnije finale u Bariju na stadionu "Sveti Nikola", možete pogledati u priloženom videu.
Tokom razgovora Zvezdina radilica je otkrila i da li je imala ponuda da po okončanju igračke karijere, posveti se trenerskom poslu, a takođe je i objasnio zašto nije uplovio u te vode.
Jedan je od najvećih majstora fudbalske igre koji je ikada kročio na crveno-belu stranu Topčiderskog brda.
Zabranjeno je kopiranje, reprodukovanje, preuzimanje, prenošenje, objavljivanje i distribuiranje
bilo kog dela ili celog teksta, fotografija i videa bez prethodnog izričitog pismenog odobrenja
redakcije Sportissimo.rs
12
Imate mišljenje?
Ukoliko želite da ostavite komentar, kliknite na dugme.
Ostavi komentar