Jedan je od najvećih majstora fudbalske igre koji je ikada kročio na crveno-belu stranu Topčiderskog brda.
Na beogradsku Marakanu je stigao sasvim slučajno iz redova zagrebačkog Dinama, zahvllajujući lošoj proceni legendarnog trenera Ćire Blaževića. Kada ga je Dragan Džajić video na prvom treningu, u opremi Crvene zvezde, bilo mu je jasno da je klub dobio vanserijskog igrača, koji će biti jedan od ključnih u istorijskom pohodu ka krovu evropskog klupskog fudbala.
Robert Prosinečki je rođen u Šveningenu u zapadnonemačkoj državi Baden-Virtemberg, gde je i počeo druženje s bubamarom, da bi nakon petogodišnjeg školovanja u Štutgarter Kikersima 1979. stigao u redove zagrebačkog Dinama.
Međutim, kao što je već rečeno, zahvalujući lošoj proceni, umesto da ponese dres "zagrebačkih modrih", leta 1987. stiže među crveno-bele, s kojima će samo četiri godine kasnije ispisati najslavnije klupske stranice.
- Šampionska ekipa se stvarala četiri godine. Težilo se da sve što je bilo najbolje u tadašnjoj Jugoslaviji dođe u Crvenu zvezdu i proba da se uraditi nešto više u Evropi - započeo je Veliki Žuti prisećanje na istorijski period i dodao:
- Nakon te prve utakmice s Grashopersom pojavile su se priče da je to, to. Sve je palo u vodu. Ta prva utakmica nije bila briljantna i odmah su počele kritike. Nije bilo u tom momentu niti malo lako.
Revanš u Cirihu nije bio niti malo lak:
- Mi smo jednostavno bili ekipa koja se međusobno poštovala. Uoči revanša nije bilo nikakvih razmirica i svađa. Imali smo odličnu atmosferu i to se pokazalo i u Cirihu i kasnije tokom takmičenja.
Nakon Grashopersa, sve do meča sa minhenskim Bajernom, sve je delovalo znatno lakše protiv Rendžersa i Dinama iz Drezdena:
- Kada to gledaš sa ove distance, to je zaista izgledalo lako. Pobediš ovde 3:0, pa onda u Glazgovu odigraš 1:1, ili u Drezdenu dobiješ 2:1, pa se utakmica prekine... Ipak, svi smo znali da, ukoliko se želi da se napravi neki ozbiljan rezultat, neophodno je pobediti i nekog velikog protivnika. To je u našem slučaju bio Bajern - istakao je Robi, koji je i protiv škotskog Rendžersa i Dinama iz Drezdena na Marakani postigao fantastične golove iz slobodnih udaraca, kojima su načeti protivnici.
Foto: Starsport/Srđan Stevanović
Jednu važnu stvar je Prosinečki istakao:
- Nije bilo lako ni protiv Rendžersa, niti Dinama iz Drezdena, ali smo nakon tih dvomeča shvatili da možemo mnogo da učinimo.
Kako je popularni Veliki Žuti video dvomeč sa bavarskim fudbalskim velikanom, kao i samo finale protiv Olimpika iz Marselja u Bariju, na stadionu "Sveti Nikola", možete pogledati u video-prilogu, ali se mora napomenuti da je Prosinečki istakao nešto što samo po sebi govori o veličini uspeha koji je Crvena zvezda ostvarila tog 29. maja 1991:
- S ove talke gledišta, svi smo svesni onoga što smo tada uradili. Gledajući današnji fudbal i Ligu šampiona, gde najveći klubovi ulažu ogroman novac u igrački kadar, jasno je da će teško bilo koja ekipa s prostora nekadašnje Jugoslavije, ali i nekadašnjeg istočnog bloka, uspeti da se približi našem ostvarenju.
Neumorni radnik na terenu bio je možda i najvažnija karika u Ljupkovom savršenom mozaiku.
Zabranjeno je kopiranje, reprodukovanje, preuzimanje, prenošenje, objavljivanje i distribuiranje
bilo kog dela ili celog teksta, fotografija i videa bez prethodnog izričitog pismenog odobrenja
redakcije Sportissimo.rs
12
Imate mišljenje?
Ukoliko želite da ostavite komentar, kliknite na dugme.
Ostavi komentar