"NAŠA PRIČA JE JEDNA U MILION" Vanja Dragojević oduševio grobare - privilegija je biti u Partizanu!

Dok fudbaleri Partizana uživaju na zasluženom odmoru kao jesenji šampioni sa 46 bodova, kapiten crno-belih Vanja Dragojević u novogodišnjem intervjuu za TV Tanjug sumirao je neverovatan put koji je prešao. Od dečaka koji je krišom otišao na prvi trening, do lidera tima koji prkosi skepticima i suvereno drži prvo mesto na tabeli.

Mnogi su pred početak sezone bili sumnjičavi prema mladom sastavu, ali Dragojević ističe da je upravo to zajedništvo postalo njihovo najjače oružje.

- U jednom trenutku, mislim da je bilo osam ili devet igrača iz naše generacije u prvom timu, što je jako teško. Ljudi su možda bili skeptični, ali nas je to samo dodatno poguralo. Mi smo verovali u sebe i znali da imamo kvalitet - započeo je kapiten crno-belih.

On se posebno osvrnuo na energiju koja se stvorila između ekipe i tribina:

- Neke okolnosti su dovele do toga da u pojedinim momentima ne izgledamo onako kako znamo da možemo, ali nas je to dodatno ojačalo. Posebno bih želeo da se zahvalim navijačima. Ne znam kojim rečima da im se odužim – došli su u velikom broju, verovali u nas i pokazali svima kakav Partizan želimo da budemo: da igramo na gol više, da se borimo za svaku loptu, svi zajedno. Mislim da su tada videli koliko iskreno osećamo klub i mlađi igrači, i oni s klupe da smo jedno. To je danas prava retkost u fudbalu, a oni su to prepoznali. Generalno sam veoma zadovoljan, kako sobom, tako i celom ekipom, želimo da nastavimo da napredujemo. Mnogo smo napredovali u odnosu na početak sezone, ali imamo još puno prostora za napredak, što je jako važno jer smo mladi. Uvek može bolje i radićemo na tome u narednom periodu - istakao je Dragojević.

Priča o Vanjinim počecima podseća na najlepše sportske filmove. Sve je počelo ispred zgrade u Zemunu, a završilo se pozivom koji se ne odbija – od strane čuvenog Trbe i Moce Vukotića.

- Lopta mi je od malena bila najzanimljivija. Jednostavno, počeo sam sa drugarima, sa komšijom s kojim sam i danas dobar. Igrali smo ispred zgrade bukvalno ceo život. Njegov deda nas je odveo na prvi trening, a da moji roditelji uopšte nisu znali. Posle nekog vremena i nekoliko treninga, treneri su pozvali mog tatu i rekli mu da u tom malom vide nešto posebno. Videli su da sam lud, da ne volim da gubim, da volim da se borim. To me je nekako odvajalo od druge dece. Sve je išlo nekim normalnim tokom. Fudbal sam počeo da treniram sa šest godina. Veoma brzo, posle godinu i po ili dve, prešao sam iz školice fudbala Altina u Zemunu u Partizan. Tada se pravila generacija 2006. godište – čuveni Trba sa šefom Nebojšom Neškovićem. Momčilo Vukotić je takodje došao i doveo nas dvojicu (Ognjen Ugrešić) iz Altine u Partizan. Ja sam bukvalno od početka dela te generacije. Drago mi je što sam prošao ceo taj period, jer mislim da je privilegija biti u Partizanu toliko dugo i osetiti sve prepreke i pritisak koji postoji, pogotovo u mlađim kategorijama, pa kasnije i u prvom timu - otkrio je Dragojević.

Možda najemotivniji deo razgovora odnosio se na njegovo prijateljstvo sa Ognjenom Ugrešićem. Od klinaca koji dele sobu, postali su stubovi seniorskog tima.

- Danas, iz ovog ugla, često se prisećamo – šaljemo jedan drugom slike sa turnira od pre deset godina, kada smo bili klinci. Stvarno smo odrasli zajedno. On je često dolazio kod mene, spavao ovde jer je iz Kikinde i nije bilo smeštaja. Ostajao bi nekoliko dana, trenirao, pa se vraćao. Iskreno, mislim da je to priča jedna u milion da neko od prvih fudbalskih koraka krene zajedno i na kraju završi u prvom timu. Hvala Bogu, sve ide lepim tokom. Ponosan sam na obojicu i mnogo mi znači sve to - zaključio je kapiten.

Partizan će prolećnu odbranu prvog mesta započeti 31. januara, kada na stadion u Humskoj stiže ekipa Radničkog iz Niša. Sa kapitenom koji „oseća klub“ i generacijom koja je zajedno odrasla, navijači s pravom veruju da je titula dostižna.

BONUS VIDEO

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.