"NE ZANIMAJU ME REKREATIVCI, ZANIMAJU ME BORCI": Stefan Hubert otvorio dušu kod Milane i Džake u Oktagonu! (VIDEO)

Bokserski trener Stefan Hubert, gostovao je u podcastu kod Džake&Milane u Oktagonu

Koji su ti sledeći ciljevi kao treneru u boksu?

- Ciljeva imam mnogo. Sledeći veliki izazov nam je Bolonja, 6. juna, gde sa Jelenom Janićijević radimo meč za titulu. Ako sve prođe kako treba, to može da bude velika stvar za nas. Jelena je sa mnom od samog početka i pravi je dokaz da su godine stvarno samo broj. Kada neko ima disciplinu, karakter i glad za radom, granice skoro da ne postoje. Ja, iskreno, ne volim da radim sa rekreativcima, mene zanimaju samo borci i takmičenje. Ako nema meča i cilja, ja ne znam ni kako da postavim trening. Mora da postoji razlog zbog kog treniraš.

Koja je najveća razlika između treniranja žena i muškaraca?

- Razlike nisu velike kada pričamo o vrhunskom sportu, ali postoje momenti kada trener mora drugačije da pristupi muškarcu i ženi. Iz mog iskustva, i muškarci i žene znaju da preteraju i daju maksimum, ali muškarci će u jednom trenutku reći: „Ne mogu više.“ Žene često idu preko granice, dok se potpuno ne potroše ili ne polupaju. Zato je mnogo važna konekcija između trenera i borca. Pred sam meč mora da postoji maksimalno poverenje i iskrenost, i privatno i profesionalno. Bez toga je teško doći do vrha. Nije slučajno što su mnogi najveći tandemi u sportu bili otac i sin ili ljudi koji imaju duboku povezanost. Kada izgubiš tu konekciju, to je najgora stvar koja može da se desi timu.
 

Šta se desi kada borac dođe do jednog nivoa sa trenerom i oseti da više ne napreduje? Da li misliš da je ispravno da ti to otvoreno kaže i da li bi ga podržao?

- Podržao bih ga, naravno. Mislim da sportista mora iskreno da kaže kada oseća da je došao do tačke gde mu treba nešto novo ili drugačiji pristup. To je normalno u sportu. Ali, iskreno, osećao bih se poraženo. Jer ja sam mnogo svog privatnog života žrtvovao zbog boksa i svojih boraca. Spreman sam da ostavim sve i odem sa borcem gde god treba, samo da uspemo. Mislim da je baš to razlog zbog kog su se mnogi borci vezali za mene. Neki treneri ne mogu toliko da se daju, imaju porodicu, obaveze i drugačiji život. Ja sam često sve podredio boksu. Zato takav odnos nikada nije samo trener i sportista. Tu se stvori mnogo dublja povezanost.

Kako si počeo da se zanimaš za borilački sport i kako si ušao u svet boksa i rada sa borcima?

- Ja sam iz 63. bloka i kao klinac sam bio dosta nestašan. Pravio sam veće probleme nego što je trebalo, ali sam rano shvatio da imam taj neki žar za borbom i da moram energiju da usmerim na sport.

U to vreme sam preko lajv-strimova gledao Mirka Filipovića Kro Kapa i cela ta priča oko borilačkih sportova me je potpuno povukla. Nas nekoliko drugara iz bloka tada smo krenuli na treninge u Halu sportova, gde sam kasnije upoznao sve ljude iz borilačkog sveta. Prvo sam trenirao kik-boks i imam mečeve samo u kik-boksu, ne u boksu. Posle sam radio razne poslove, ali sam polako počeo da držim fokusere, vodim treninge i budem tu za tim. Tada sam prvi put osetio koliko mi prija da radim sa borcima i koliko se osećam korisno u tome. A u boks sam se stvarno zaljubio kasnije, kada sam počeo uživo da gledam velike mečeve. Posebno me je pogodio meč između Flojda Mejvedera Džuniora i Kanela. Posle tog meča sam se potpuno okrenuo boksu.

Šta radiš kada te borac ne sluša ili ne radi ono što tražiš?

- Tu sam, ali nisam „tu“ u smislu da ga prekidam u svakom trenutku. Pustim borca da uradi kako on misli da treba. Ako mu uspe, svaka čast. Ako se saplete, onda se vraćamo i krećemo ispočetka. Ne povlačim se, ali ne gušim proces. Važno mi je da vidim kako on razmišlja u realnoj situaciji. Druga stvar je evidencija. Ja sve zapisujem. Svaki trening, svaku promenu, svaki plan. Ako radimo nešto i to daje rezultat, super. Ako ne daje rezultat, ja imam tačno zapisano šta smo radili pre toga, kada smo imali uspeh i gde je došlo do promene.
Smatram da je ključna stvar dokumentovanje procesa i rada. Papir i olovka su mi bukvalno alat. Imam zapisano sve što sam radio sa svim borcima do sada. Na osnovu toga možeš da vidiš šta funkcioniše, a šta ne.

Kako borci koji žele saradnju sa tobom mogu da te kontaktiraju?

- Hvala na reklami. Najlakši način je preko Instagrama: moj nik je boxingcoach_hubert.
Otvoren sam za saradnju sa svima koji žele da rade i da napreduju u boksu. Često sam na putu, ali sam dostupan i uvek sam tu za ljude koji imaju ozbiljnu želju da nauče i da rade. Sa svima mogu da pričam i da vidim da li postoji prostor za saradnju, sve zavisi od ciljeva i pristupa.

Koja je poruka koju bi poručio mladim sportistima koji tek počinju da se bave boksom ili sportom generalno?

-Poruka je jednostavna - što pre da krenu na trening. Imaju dovoljno vremena i, umesto da igraju igrice, važno je da uđu u sistem, u rad i u sport. Kroz treninge će upoznati kvalitetne ljude, steći navike i izgraditi okruženje koje ih gura napred. To društvo i taj ambijent su često mnogo bolji nego ono što imaju ispred zgrade. Sport ti daje strukturu, disciplinu i ljude oko tebe koji imaju iste ciljeve. To je najveća vrednost na početku.

BONUS VIDEO

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.