EKSKLUZIVNO! "MESECIMA SAM BIO GLADAN, A SPAVAO SAM KADA DRUGI USTAJU": Ginisovac Nikola Vejnović o ceni ekstrema (VIDEO)

Ginisov rekorder i kalisteniks atleta Nikola Kinez Vejnović bio je gost podkasta „Džaka & Milana u Oktagonu“. Otvoreno je govorio o počecima u street workoutu, želji da pomera granice ljudskog tela, rekordima koje su mu povrede i neverovatne okolnosti više puta odlagale, ali i o drugoj strani ekstremne discipline. Vejnović je priznao da je mesecima trenirao gladan, imao potpuno poremećen ritam spavanja i tek kasnije shvatio da oporavak, mir i stabilne navike nisu prepreka rezultatu, već njegov neophodan deo.

* Kako si počeo da treniraš pre nego što su došli Ginisovi rekordi?

- Imao sam viziju da želim da budem dobar u sklekovima i zgibovima. Tek kasnije sam čuo za termin „street workout“. Počeo sam sebi da postavljam različite ciljeve i malo-pomalo postajao sve bolji. Moje interesovanje u početku nije bilo strogo vezano za jedan sport, već je bilo rasuto na različite vežbe i načine pomeranja sopstvenih granica. Prvo sam pokušavao da povećavam broj zgibova, zatim sklekova i drugih vežbi, dok mi je propadanje posebno odgovaralo. Počeo sam da isprobavam tehnike koje su u to vreme bile prilično nove i koje su mi omogućavale da pomerim svoj maksimum. Danas su sve te informacije mnogo dostupnije nego kada sam ja počinjao.

* Šta te je tada inspirisalo da počneš da razmišljaš o rekordima?

- Pročitao sam priču o jednom Japancu koji je napravio više od 10.000 sklekova. Bio je to veoma star rezultat, ali nikada nije zvanično dokumentovan, pa je njegova validnost ostala upitna. Ipak, sama priča je ostavila ogroman utisak na mene.

Sportissimo

* Koliko je rigorozno izgledao period u kojem si pokušavao da dostigneš najbolju formu?

- Odlazio bih na trening i morao da biram da li ću poslednji obrok pojesti pre ili posle njega. Ako bih jeo pre treninga, imao bih više energije, ali bih kasnije morao gladan da zaspim. Ako bih obrok ostavio za posle, teže bih se naterao da započnem trening, ali bih barem mogao da legnem manje gladan. To je trajalo mesecima. Najčešće sam birao da jedem posle treninga. Posebno je bilo teško kada sam spajao trening nogu i MMA, pa oba treninga morao da završim pre poslednjeg obroka. Izgledao sam možda najbolje u životu, ali takvo stanje nije bilo održivo. Sećam se da sam, nakon dva ili tri meseca konstantne gladi, jednom na putu do treninga odlučio da kupim krem bananicu. Taj mali zalogaj mi je toliko prijao i dao malo energije. Tada shvatiš koliko si dugo terao organizam preko granice.

* Da li glad nestane kada trening počne?

- Postoji taj trenutak u kojem, kada počneš da treniraš, glad privremeno oslabi. Aktiviraju se hormoni stresa poput adrenalina i kortizola, pa više nisi toliko fokusiran na osećaj gladi. Međutim, kada se ona akumulira tokom dužeg perioda, ni to više ne pomaže. Zato sada mnogo jasnije razumem razliku između kratkotrajnog odricanja radi cilja i režima koji telo ne može dugo da podnese. Najbolji izgled ne znači automatski da si u najboljem zdravstvenom ili psihofizičkom stanju.

* Kako si doživeo prvi obrok nakon perioda u kojem nisi jeo?

- Bila je to potpuno nova spoznaja. Čovek nema jedan trenutak kojeg može da se seti kao početka svog odnosa sa hranom, jer jedemo otkad znamo za sebe. Kada sam napravio tu pauzu i zatim pojeo prvi obrok, osetio sam dubinu ukusa koju je teško opisati. Sutradan sam se selio i nisam mogao mnogo da biram hranu, pa sam kupio picu i palačinke. Kada tako intenzivnu industrijsku hranu pojedeš nakon perioda tokom kojeg su ti receptori postali mnogo osetljiviji, doživiš je kao nešto potpuno novo. Ne mogu da kažem da je osećaj samo prijatan – više je toliko snažan i neobičan da ga u svakodnevnim okolnostima ne možeš doživeti - rekao je između ostalog Nikola.

BONUS VIDEO

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.